ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

Укупно приказа странице

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

недеља, 7. август 2016.

ТО ЈЕ ЖИВОТ / Мирослав Тодоровић


 Пријатељ,уважени адвокат  Зоран Ђ.,на питање колико кошта писање поднеска, тужби и сл. каза  сумукоја ме изненади. Учинио ми је услугу, хоћу да знам дуг, да не буде ко у причи о куму и ујму. У тој  причи кум је рачунао да ће код кума воденичара самлети без ујма, али кум воденичар је мислиода ће од кума добити два ујма.
Изненади ме цена, јер, рекох, како некад данима, па и месецима, радим на текстовима без хонорара.  Али, ово је живот, каже ми пријатељ адвокат Зоран Ђ.
Моји радници, прича Малинар Илија, бивши радник пропале фирме„Прогрес“ су у државним фирмамапостали  технолошки вишак, чекају старосну пензију, беру код мене малине.  И причају како је самоуправљање било  велика ујдурма  као што је све  на овим просторима.  Комунизам је отварао фабрике, намамили  народ са села у градове, а сада тзв. либерални капитализам затвара фабрике, народ оста без посла  заточен у солитерима. Ко овце у тору, а газде да их нахрани нема. Шта ће  бити нико више и не пита.
Ко би рекао да ће на мом имању, у овом јебешику,  радити инжењери, правници, економисти  и некакви мастери. И то је живот, каже бивши радник, сада пензионер и малинар.
Професорка озбиљне музике  прича  да је берући малине у Трешњевици одморила мозак. Мозак ти за брање малина не треба, само руке које утрну од једноличних покрета. И за кратко време добијеш витку линију. Каква дијета? Пре би поверовала да ћу лето провести на Сиријусу него берући малине за пар хиљада.  Зато никад не реци никад. На продуховљеном лицу црте озбиљне музике.Вивалдијева четири годишња доба и летње боре сеоског животаслиле се у боје јесени. То је животвели, и осмехне се као Мона Лиза.
У селу  Лесково, убио се пуцајући  из ловачке пушке, учен човек, професор. Новине о њему писале, телевизија га снимала.  Вратио се у родно село, поваздан читао књиге, и нешто писао. Убио се пре неки дан, као онај писац књиге „Старац и море“.
Зашто?
Ваљда је у тим књигао нашао зашто? Ено га како са читуље мотри  народ што пролази улицом.
Ето, шта је живот.
Е, ако сте случајно помислили да је ово онај прави живот и да је испред камила усред пустиње неки Либијац, преварили сте се: ово је туриста Србин Мирослав из Трешњевице, Тодоровић... (преузето са профила на фејсбуку)

Био сам дефицитарни кадар, сада сам технолшки вишак, а како живим то сам Бог зна, говори Лазар из Прибоја. Када сам им’о снаге, нисам имао памети, сада имам памети, али  снаге немам, јада сам, мајстор Милоје из К. Бауљам по малињаку, а знам да ће и ово проћи.
Што ти је живот! Као код Његоша, коло среће се окреће…
Новине јављају да је адвокат Р. Л., познати борац за људска права и равноправност полова, убио своју жену из ловачке пушке. „Била је задрта“, казао је истражним органима…
И то је живот!
Сликар В. прича како има пара свет да обиђе али издале ноге па не може из куће да изађе. „Ко зна зашто је то добро“, кажу Хесиди, а ја маестру велим како  може сада да слика колико му је воља. Али…
Живот, ето, и шта још рећи?
S’est  la vie! каже професорка француског језика, док на откупној станици слаже празне гајбице и обавља послове око откупа малина и другог воћа.
Са радија упозорење да се не излази, без преке потребе, јер врућине су велике, црвени метео-аларм, али берба се не прекида. Берачи радио не слушају, за новине немасе времена, ТВ је забава  за градско становништво што у солитерима чека  боље дане. Заборавили народну: „Тешко лонцу што из села запршку чека“.„Погледај дом свој, анђеле“, пева Бора.
Ово је живот,а не оно што ТВ емитује.
      Сви ми смо  ми чиповани, каже стари мајстор Добри, мотре нас са Телевизије, са мобилног, са батерије на мобилном, знају шта мислимо, како дишемо и докле ћемо.
      То је живот, и ово време. А једног дана  ће сва ова скаламерија  завршити на сметлишту.
Чича Гаврило пита зна ли неко одговор на просто питање? Како то,  пошаљу  нам изШвапске кесе на којима је малина али без Маде ин Србија.  Овдесе пакује роба,  кесе и кутије за 1 евро, продају тамо за 4 и више. Има ли неко, ко зна зашто  је то тако?
Прође сезона малина,  а мени стиже књига МиладинаЋулафића, „Прође памет ко трешње“
Читам: „Сад ђавола нема, бјеже од инсана (човека) – јер је гори од њих“.
И ни за то нико не пита, зашто?
То је онај живот, где сам пао и ја, певао је Дис.
      Андрић каже „Живот је невероватно чудо које се троши и осипа,а ипак стоји чврсто као на Дрини ћуприја“.
Буњин пише: „Страшан је, недокучив живот“.

Иванка Косанић вели: „Живот је ужасан и величанствен“.

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Популарни постови

Сфера Корена

Претраживање Сазвежђа

Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ, ДИЦА СЗ , Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара , Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ , ИЗВОДИ ,БАЛКАН ,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан , Заставица ,Оличење немогућег , Цариградским друмом ,Брест ,,Дибидус , ШОДЕР ,Паукова мрежа ,УЕРКА 1 ,Ђавоља капија ,ВРТИБОГ ,МАГАЗА Заветина ,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito , Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом , Дукат, Наши поседи,Врата Звижда , Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ , АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни , БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З ,Бездана уметност , Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ , ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија , Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS +,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК , Фонд „ЗАВЕТИНА“... ,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА , Посебна породична заветина , РЕНЕСАНСА, КОМПАС , , ВРЗИНО КОЛО ,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј , МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , , Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА , Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1 ,Библиотека ПЕЛАЗГИОН Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Библиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА ,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА , ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОПСТАНКА ( као "Српског књижевног гласника")

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958