Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

„Заветине“ нису саме...

 

Без увијања, Неочекивана писма, након онемогућавања десет веб сајтова "Заветина", тиха вода брег рони, четврта Србија

„Заветине“ нису саме, испод барјака ваше идеје свечовечности “ Заветована“сам и ја

 
Управник "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ" , 2010
Управник „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ , 2010

 

Драги Мирославе,

 
Жао ми је због свега што се дешава са „Заветинама“ од стране групе организованих криминалаца који добро знају шта раде и шта им је циљ а циљ им је, не само отимање или просто крађа неколико сајтова, већ много дубље затирање једног става, идеје и могу рећи Мисије коју Ви, као усамљеник, спроводите ево вец тридесетак година уз нередовну помоћ ретких појединаца а колико сам закључила, највише су вам помагали они који вам нису одмагали.
Свесни сте да сте својом уникатношћу означени и то како у погледу раритетног уметничког стваралаштва тако и у погледу вансеријских личносних квалитета и тај знак, тај жиг одваја вас од остатка света .Ако је за утеху “ да сте њихови не би вас ни кушали“. Ваше визионарство у погледу једне другачије, отвореније и здравије, светлије Србије некоме је засметао.Они су не само вама него и свима нама који смо вам својим све многобројнијим присуством дали охрабрења да  истрајете, послали знак да у Србији треба да буде и заувек остане мрак, све прозоре (и ваше) треба затворити, затрти истину и све што је објављује.И знамо сви ко је газда тог простора мрака и ко у њему царује без лица.
Те чињенице стално се морају обелодањивати било на начин  да ћемо сачинити Протестно писмо власнику Гоогл-а  или неку врсту петиције Удружењу Књижевника Србије….Министарству културе или већ коме другом, у овом тренутку не знам.
Иза оваковог јединственог Пројекта Културе који ове године слави тридесетогодишњицу свога постојања  стала би свака друга нормална држава којој је у интересу да ствара и подржава самосвојне, мислеће и аутентичне личности уместо серијског произвођења ликова за фабриковање лажних живота и истих таквих животних дела.
Драги Мирославе, „Заветине“ нису саме, испод барјака ваше идеје свечовечности “ Заветована“сам и ја.
Надам се и верујем, не једина.
Шаљем вам несто…сломљено…растрзано…нешто што личи на ово зло што нам се дешава..а најмање на певање..
Поздрав,Соња Ковачевић

______________


НОЈЕВА ВАРКА

тамо где сам ја
увек сам ту сама
и унутра
провидим људе
кроз прозор
разлике чиле
ситне и крупне
брзо све брже
падају ограде
човека што држе
разливене границе
у мрље премећу
само чудне слике
без знака и ожиљака
истоветне прилике
ниједнога лица
тело им је глава
без оружја убица
пуца глава !
на пању искушавана и
вриску урнебесну
грохот
лудачки још слуша,
гаде се на њу и пљују
одлучују
у истим сви ципелама
поскакују
ципеле су истог броја
исти модел иста боја
и горе и доле све им је исто
и прљаво и чисто
и страна десна и страна лева
и мозак и црева
све цури капље
унутра налива
невреме се грдно спрема
уместо прозора
уз тресак ја затварам се
сва сломљена

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958