Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

Tiha voda breg roni (Tomašević)

 

Без увијања, Препоручено, тиха вода брег рони

Tiha voda breg roni (Tomašević)

Dragi Miroslave, velika ti hvala na objavljivanju moga teksta o Karanoviću. Borimo se, kako znamo i umemo, i moramo se boriti. Tvoje internet stranice su dragocene, to i sam znaš, i red bi bilo da ja o njima jednom javno progovorim. To ću i učiniti. Sada ti šaljem tekst razgovora koji je objavljen danas u listu „Danas“.
Puno te pozdravljam, tu smo negde, još živimo, dani studentski su daleko, prošli, preostaju još poslednji koraci, život baš i nije mnogo smislen. Ono što ti radiš pošteno, drugi nipodaštavaju, uništavaju tudje živote, svet je životinjska farma,  sastavljen od bližnjih koji čak i u crkvu znaju da odu, da se tamo mole, dok, na  drugoj strani, mrze druge ljude samo stoga što su drugačiji.
Ovako u neredu sve napisano, još jedanput te puno pozdravljam i želim sve najbolje, tebi, koliko i tvom bratu,
Boško
_________________________________

Roman je pre pustolovina pisanja nego pisanje pustolovine

AUTOR: MARIJA KRTINIĆ

Drugi roman Niko, nigde (Niemand, Nirgends), pisca i teoretičara književnosti Boška Tomaševića nedavno je izašao u Nemačkoj. Autor koji je svoj dosadašnji stvaralački rad uglavnom bazirao na pisanju poezije, govori za Danas o svom radu, značaju izučavanja teorije književnosti za pisca i srpskoj književnoj sceni.

  • Šta je za vas poezija?

– Poezija i filozofija odvajkada čuvaju spomen na svoje zajedničko poreklo. Oduvek sam držao do važnosti toga zajedničkog porekla i na tom temelju izvodio odgovor na pitanje šta je (za mene) poezija. Odgovoriti na pitanje šta je to poezija znači uputiti se razotkrivanju onoga prema čemu poezija u svojoj suštini stremi. A to je govor o istini bivstvovanja: gledanje čovekovog smrtnog bića u ono otvoreno sveta života kakav se on u svojoj prisutnosti nama (pre)daje. Ona čuva ono prvobitno našeg gledanja sveta i vuče nas dole ka jednostavnom, trajućem i trajnom. Poezija je za mene uvek bila ontologija: područje otvorenosti na putu ka istini o bivstvovanju.

  • Ko danas čita poeziju?

– Uopšteno govoreći, danas je, kao i uvek, čitaju tzv. „lepe duše“ u ironičnom smislu tog izraza, koje, inače, veliku i značajnu poeziju i ne čitaju, potom neko ko kroz biblioteku besciljno luta pa usput pročita neku pesmu, takođe, sami pesnici koji u mladosti pročitaju par značajnih pesnika da bi svoju „avanturu“ čitanja završili čitanjem pesama svojih kolega-pesnika, koje inače, nikad ne uzimaju ozbiljno, smatrajući, po pravilu, da su sami daleko bolji od njih te im drugi kolege-pesnici služe samo kao reperi za samozadovoljstvo.- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

       videti više:

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958