Пре 3 недеље
ЗАВЕТИНЕ:Незадрживи циклус обнове...1983 - 2023
ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...
ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ
новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?
ЗАВЕТИНА+
ЗАВЕТИНА+
Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА
ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...
среда, 18. октобар 2023.
среда, 11. октобар 2023.
НАЈЕЗДА МИШЕВА
ЧИТАЈУЋИ СТАРЕ НОВИНЕ
..
Због недостака простора за смештај Разне грађе нашег "Документационог Центра"- у оквирима тзв. Велике магазе, и Нове куће - која више и није нова (зидана шесдесетих минулог века!), а пре свега сачуваних комплета, "Политике" ( 1994- 2000), "Књижевне речи", "Студента", "Видика", "Књижевних новина" и др. , склонили смо део, рецимо, "Политике" у бившу шталу Михаила и Наталије Лукић; одавно у њој нема крава, јунаца; више од три деценије:иначе зидану од тврдог материјала, стамену, суву...
Са прикупљањем и чувањем "Политике" нисмо имали среће још од деведесетих; мој старији син је, једног лета, пошто је остао сам у Београду, већ увезане бројеве споменутог листа, по месецима, у поткровљу - неколико годишта - да би читао текстове из спорта, развезао, помешао; у међувремену је била провала облака крајем лета и невреме је пробушило кров и све залило, и учинило да се стотине и стотине одштампаних бројева нарогуши, нарасте као квасац и постане неупотребљиво; па смо све то морали да бацимо...
У штали на селу то се није могло догодити, али појавила се нова пошаст, најезда мишева: надирали су кроз пукотине бетона из земље, пацовским или неким другим каналима; и пошто унутра није било хране, навалили су да гризу с краја поједине бројеве. Направили су малу штету. Открили смо на време, и грађевинским лепком затворили рупе и рупице на поду у бетону. Зазидали прозоре. Али, мишеви су наставили да навиру преко кровова, таванице, милели су уз и низ зидове... све док нисмо почели да им постављамо замке, хватамо их и бацамо кокошкама испред штале....
Имали смо ми и жутог кућног мачка, љубимца, који је више ловио врапце и очијукао са мачкама из суседства, све док једног дана није - претпостављамо - страдао од једног црног и подмуклог мачора, ко зна чијег!...
..
..
Погледајте шта су штеточине направиле од тога летњег броја "Политике" петак, 22. јул 1994. стр.14
..
исто, стр.3
...
Мишеви су, дакле, оштетили овај број, тј. прве три странице, а онда и неколико при крају, брстећи рубрику ИН МЕМОРИАМ од ивица...
* *
Читате ли старе ноивине, оне које су штампане деведесетих минулог века? Свашта тамо има; прелиставајте их, ако вам се укаже прилика, али не носите са собом жилет у потаји, да исецате понекад неке чланке, који вам се допадну. Јер је то огавно.
Погледајте како су рекламирали, тај "НИН", који је "ваша традиција"! Мало морген. Кад је Србима била "традиција" Геџин Агипроп и комуњарска пропаганда, дело људи који су служили титоизму деценијама...?
итд. итд.
ПС. Кликните на сваку од ових фототипија да бисте их могли увећати и погледати делове чланака...
субота, 26. август 2023.
Путеви Србије који воде у будућност и љубав
Да ли је Бог или Случај Комедијант удесио "немогућ филм" јучерашњег дана, да видимо стари пут - по сувом – по планинском делу нашег завичаја – где и ми имамо своје старо имање, које нас повезује са памтивеком, са свим вековима нашег постојања, са бачијама, Ђурђевданом, Извором, липама, буквама и храстовима, потоком који прави малу клисуру до Кукавичке Чуке, а на неким деловима има и прерасти?
Ако је то био Бог, хвала.
Ако је био Случај комедијанст, могло је бити и горе и непоправљивије – поскок, а не двојнице црвеножутих печурки лисичарки!
Ако је био Бог, то је значило подвлачење, Наук.
Да се чувамо неких подмуклости. Пренагљивања, брзоплетости; самоуверености; и других ствари. Влашке магија, које имају ведско порекло, другим речима наше…
Био то Случај комедијант, или Бог, или неко трећи? Хвала. Показао нам је обновљен Стари пут кроз бескрајне и старе шуме српске, пупчану врпцу нашег детињства и завичаја, сребрни пут обнове на којем смо, као мали, доживљавали веома лепе ствари, али на којима смо и као стари, повремено, осећали неописиву енергију обнове, непатворености, природне лепоте, и неку загонетну моћ напуштених имања и кућишта, породичних гробаља, и кладенаца које није прегазила, смрвила „цивилизација“ да би их једног дана збрисала и мрље крви тога природног света. Већ сам био студент када су Тито и Вили Брант донели неке „одлуке“ које су покренуле стравичне последице (миграције становништва не само из североисточне Србије, него и са целог Балкана). Многи похрлише да зараде паре, и не само мањи део, него већина их је и зарадила, и вратила се да их родбина покопа на гробљима њиховим очева, а неки се још увек држе и дај боже да доживе и стоту на старим имањима, очевини, гајећи воћњаке, баште и пчеле. Само су ретки остали, као Зрнко, да на својим очевинама гаје кукуруз, овас и пшеницу, овце, и понеку краву; али и том човеку је коса поседела! Али петлови не престају да кукуричу у његовом шљивару; и човек не кука ни на кога…
Колико је таквих, успут (мора да их има још!)
Овај сребрни пут их повезује, од највишег врха Паљевина, висинске бање, и могућег Манастира Столпника, па све тамо до низина равног и валовитог Стига и Дунава…
Виђао сам тај пут у сновима последњих деценија; још док су ми синови били дечаци; тамо сам их водио; док су земљаци своју децу одводили у туђину. Не осуђујем их; сами су себи искоренили; и драго ми је да су се моји синови вратили овамо, на тај пут, који је лепши него у најлуђим сновима – атак на машту. (Хвала свима онима који су се потрудили да се тај, тобож споредни пут, обнови; водећи директно у будућност и љубав...
На том путу нека опет буди планинци који праве разлику од малих ногу између пара и среће. Срећа се ничим не може купити...
Ако не верујете себи и другима, својти, који свој подмладак не васпитавају на миту пара, злата и дуката, него на незаменљивости среће у животу, онда пустите ону незаборавну песму "С оне стране пиве..." коју преслушавају сви наши људи по свету, који знају да се никада више неће вратити у свој родни крај....
Уочи
Велике госпође 2о23. Б. Т.
*
* *
недеља, 5. фебруар 2023.
Мирослав Димитријевић АЖДАЈА
АЖДАЈА
Нас три брата били смо као три планинска масива.Сви смо одслужили артиљерију, сви упредасмо бркове и сва тројица надничисмо код Танасија Жикића, највећег богаташа у Темнићу . Када наше три мотике запраше, најдужа њива окопана је до заранка. Док се прашина још слеже на кукуруз, ми смо већ вечерали под газдиним вењаком и журимо нашој кућици слободици, сиротном мравињаку. И док ми подизасмо кулачку биљну породицу на непрегледним њивама, његов јединац за то време обешчасти нашу најмлађу сестру, лепотицу моравску, и она роди копиле. Посрамисмо се. Како ћемо свету на очи? Шта ће село рећи? Чистисмо преломаче, оштрисмо ножеве, шкргутасмо зубима. Једног дана уплакана сестра, не подижући поглед, закле нас у децу да га не дирамо. Ми као да увенусмо. А он галопом пројури коња, гледа нас право у очи кад се сретнемо, пије из бокала, а лепа му коса падне на чело, очи сјакте, ферман само што му не прсне на леђима. Леп, ал' мрзак нам. Нико од браће нема снаге сестрину заклетву да погази. За богомоље под записом у порти најдаље баца камен од момчадије, редом обара сеоску млађарију, а ми стојимо са стране, диже нам се коса на глави од увређеног поноса, ал' нећемо са гадом да се грлимо, па чак ни у коштац. Чујемо га ноћу како пева селом, а глас му трепери као у девојке, мушко и меко, срце да ти дирне. Обест и снага ломе му рам младих костију, чини се препући ће од јарости. Скоро годину дана смо били на мукама. Сестрино копиле прву реч коју проговори беше – тата. Нама језици утрнуше као да смо јели трњине. Сестрић леп, дугачак и глават као харамбаша, а плач му дебео и лењ. Биће јуначина. Сестра копни, поплавела као љубичица изнад снега, а ми један од другога скривамо погледе. И једног дана пуче гласина као сува земља: газдин син Станко, обесио се у винограду. Крадом сваки за себе пустисмо сузе. Изнутра га изеде нека аждаја. Убрзо сестра поче суво да кашљуца. Јектика нам се завуче у легло. Издвојисмо је од детета у другу собу. Сад сви стрепимо, зазиремо да уђемо код болеснице. Набили смо се у исту собу као у ступу. Али сестрин син упркос свему расте. И личи на оца.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Популарни постови
-
Браво, "Политика". Браво коментатори. - Коментари на чланак: ПРЕ 671 ГОДИНУ, 16. АПРИЛА Васкрс када је крунисан српски цар...
-
Подсећање. Одабрани фрагменти А ко је сада писац? / Небојша Васовић (одломак из најновије књиге Небојше Васовића: ЕВРОПСКИ ДАВ...
-
ВЕЧНЕ КУЋЕ У КОРОВУ | Мирослав Тодоровић Прича о све празнијим селима готово да мало кога више занима. Огласе се политичари само к... -
ИМА НЕКА ВАСИОНА | Су ТАНАСКОВИЋ „ Има нека васиона“, тихим гласом, као за себе, промрмља баба, замишљено загледана у шир... -
Култура афричких племена је веома занимљиво, јер је толико разноврсна. Свака афричка земља је мешавина племена свака са својим јединств...
Сфера Корена
-
DINKO ŠAKIĆ - *Кад Србин хоће да буде објективан, он обично преузима мишљење свога непријатеља.* Стеван Сремац * *Србин, који је вековима страдао од верског фан...
-
Kako stoje stvari s poslom - Ko prati šta radim, zna da od avgusta više ne izlazi Miljin kuvar. To, naravno, ne znači da Miljin kuvar više ne postoji, već samo da je promenio mesto i...
Пре 5 година -
