Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

ВАЖНОСТ ПРЕПИСКЕ

 

Prepisku treba (sa)čuvati

Su Tanaskovic коме: M. Lukiću

Dragi Miroslave,

Slično kao i sa tobom, slučajno sam uletela u prepisku sa Angelinom, koja uređuje sajt RIZNICA SRPSKA. Naime, ona je toliko ishvalila moj blog da je mislila je da više ljudi uređuje „Moje tragove“…I onda mi je predložila saradnju. Tim  povodom smo i ušle u komunikaciju. Pomenula sam tebe i tvoje stvaralaštvo, a da nisam poslala link ni prema jednom od tvojih blogova, a ona je već uplovila u internet i pronašla te. Istina, već 30 godina živi u inostranstvu, ali kako kaže nije čula za tvoje ime, ali ono malo što je sada videla i pročitala jako joj se dopalo i želi da te prezentuje na svom sajtu. Onda sam joj poslala linkove prema tvojim blogovima.

Predložila je da ti sam odlučiš kako će da te predstavi, jer forum ima određena ograničenja. Kada je dobila ideju da napravi ovaj sajt, krenula je u forumskom obliku zbog lakšeg sagledavanja tema, ali onda su se prilozi nagomilali (preko 8000 postova), a ona nema vremena da sad od toga pravi sajt.

http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?PHPSESSID=77af321aa1c53c8212ccf9ca7e0cd17f&

Pogledaj i prosudi. Ja lično mislim da možemo napraviti veoma lepu prezentaciju tvog stvaralaštva. Angelina pored biografije, bibliografije, i samih tekstova iz stvaralčkog opusa, postavlja i kritike, eseje, intervjue, i pojedine izabrane stranice iz štampe. Moguće je pored toga postavljati i fotografije. Za sve to traži odobrenja od umetnika koji su zastupljeni na javnom internet prostoru i postavlja linkove kao izvorišta informacija koje publikuje. Ostalo sama prepisuje i prekucava iz njoj dostupnih knjiga.

Nadam se da ne zameraš što sam dala ovaj predlog, i što sam samoinicijativno ušla u ovaj poduhvat.

Srdačan pozdrav
SU

_________________

Ovo je deo pisma koje mi je poslala: 

**********+

Draga Suzana,

nameravala sam Vam se juče javiti ali vreme jednostavno leti…

Kada ste pomenuli književnika Miroslava Lukića prilično ste me zaintrigirali da saznam nešto više o njemu. Ime mi nije poznato. Mislila sam da neću naći mnogo informacija o njemu na internetu ali, nije tako. Neko ga je postavio čak i na Wikipedi-i, a ovde nalazim vrlo lep članak o njemu:

http://umetnostmahagonija.blogspot.com/2008/05/opet-ko-je-u-stvari-miroslav-luki.html

kao i vrlo zanimljivu kritiku o knjizi „Umetnost mahovine“:

Lukić je napisao: Večnoj Srbiji, ili ako više volite, visokoj srpskoj kulturi, ili kulturi budućnosti, pravoslavnoj bogočovečanskoj kulturi potrebni su fini filtri, merila, kritičari koji bi visoko shvatili svoj poziv, i koji bi to i praktično potvrdili na delu, onako kako je to mislio i predlagao Eliot dvadesetih godina, razmišljajući o smislu i funkciji kritike. Treba istražiti srpsku kulturu i poeziju XX veka iz raznih uglova, kao i srpsku književnu kritiku; jer je u okviru nje, mimo nametane i proklamovane monolitnosti i jednoumnosti, bilo različitih glasova kroz vreme… (jedno od prvih poglavlja ove studije: Druga Srbija ili Bršljan oko srpske kulture i poezije XX veka). Miroslav Lukić, antologičar, kritičar i vrlo plodan pisac tako različit od savremenika i standardnih književno-umetničkih pojava epohe Hokus-pokusa, pravi razliku izmedju prave kulture i poezije…

Biće mi čast da ga „upoznam“ i rado ću ga postaviti na „Riznici“. Naravno, na Lukiću je da kaže kako želi da ta prezentacija izgleda. Pošto je rad na forumu tehnički ograničen (pozadina je uvek iste boje, izbor font-a je vrlo oskudan a i mesto fotografije je strogo određeno) tu ne mogu mnogo šta učiniti. Znači, izbor materijala i redosled postova je isključivo na njemu. Zaista se trudim da postovi izgledaju pristojno, da su sadržajni i pregledni. Sigurno ste već primetili da uvek navodim izvor infomacija. Više od ovog se ne može…



Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958