Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

"Скадар градим Скадар ме разграђује..."

 


ЗИДАЊЕ СКАДРА...

 Када сам почињао као песник, гимназијалац из провинције, упознао сам као матурант и нешто касније као студент, херцеговачког песника Меху Бараковића (неколико година старијег; живео је у Требињу, и био - иако кршан момак веома благ чинило ми се добар човек, преосетљив). Дописивали смо се, размењивали стихове, међу којима су били и ови:"Скадар градим Скадар ме разграђује..." То су били можда сувише старински стихови, тицали су се у најширем смислу трагичног у нашим животима, судбини, бићу, историји; поломима...Не знам како и зашто, након ђавољих година  које су уследиле, крвавих догађаја и распада Југославије, престала је наша преписка; изгубио сам Бараковића из вида. Када сам први пут допутовао у Шведску (зима 2017. године, током три месеца које сам провео у гостима, тамо), сазнао сам да je Бараковић живео и преминуо у Шведској као избеглица, 2011.*

Скадар га је разграђивао, и разградио у туђини.Као и многе друге, избеглице, нашег порекла. Покушавао сам да сазнам што је више могуће о Бараковићу у Шведској; игром случаја понајвише сам могао да пронађем понешто о песнику и новинару на Фејсбуку, једној од најгорих тзв. друштвених мрежа, најраспрострањенијој. Неко време сам и сам био на тој мрежи...До тога времена (2017), блокирали су ме неколико пута. Поново сам се пријављивао, поново су ме блокирали, све до пре неки дан око Васкрса 2025), када сам, коначно схватио, да је ФЕЈСБУК, на првом месту, мамац за кретене, терен за преваспитавање, грдило белосветско и замка за тровање и дебиле. Кавез за канаринце и леопарде. Анаконде.... Зидање Скадра...  

Не, свет није једна држава, нити ће то икада бити! То је идеологија, коју намећу лажови од памтивека и мутиводе, сотонисти, глобалисти. Богаташи тзв. "људи" болеснога ума...

Жао ми је што све то овде записујем поводом једног присећања, и једне опсенарске наметачке безобзирне недруштвене некритичке "мреже" која не повезује људе широм планете на којој живимо, који су веома различити, него их заводи, затупљује, залуђује; краде им време злоупотребљавајући савремену технологију, намећући неки лажни хуманизам и науку и религију без Бога. На мрежи на којој се појединачни  људи  ш п и ј у н и р а ј у за кога и због чега?!!!


__

*  

Danas je u Göteborgu (15 September 2011 11:50), nakon kraće bolesti, iznenada preminuo veliki bosanskohercegovački i južnoslavenski pjesnik Meho Baraković.

110915-meho_barakovic

Rođen je 2. maja 1945. godine u Banja Luci. Školovao se u Trebinju, Dubrovniku i Sarajevu. Do 1993. je živio i radio u Trebinju, a od 1995. godine u Švedskoj.

Meho Baraković je bio izvanredan pjesnik. Na velikom anonimnom književnom konkursu Društva pisaca Göteborga, u konkurenciji 235 primljenih pjesama, 1999. godine, dobio Prvu nagradu za poeziju na švedskom jeziku. Pjesmu je preveo Đorđe Žarković, najcjenjeniji prevodilac na švedski jezik.

Četiri zbirke poezije su mu prevedene na švedski jezik. Objavio je dvadeset i četiri knjige, od kojih se posebno izdvajaju zbirke poezije „Homo Balcanicus" (1995.), „Nikada nećeš razumjeti zašto sam zaljubljen u Mostar" (2000.), „Stockholm iznutra i druge pjesme" (2005.), „Göteborg ili ko bi rekao da je to moguće" (2007., dopunjeno izdanje 2008.) i „Göteborg i još neke bolesti" (2010.).

Za zbirku „Göteborg ili ko bi rekao da je to moguće", Barakoviću je dodijeljena Kulturna nagrada Angered 2007. za njegovo neumorno htijenje u pronalaženju književnog izraza za ratni užas i izloženost izgnanstvu, kao i sposobnost da snažno izrazi život i ljubav, bol i radost.

Baraković je bio član Saveza pisaca Švedske i Društva pisaca Bosne i Hercegovine. Pored književnog rada, bavio se novinarstvom i sarađivao u brojnim listovima i časopisima u Bosni i Hercegovini i inostranstvu.

        Izvor:  >>>>>

 

 

четвртак, 24. април 2025.

 

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958