Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

ЗИДАЊЕ СКАДРА НА БОЈАНИ

 

Без увијања, Неочекивана, Стара и нова писма

Снег година и висина

Поздравље са висина које и  вас зову тамо где је мисао бистрија,  поезија јаснија, а надомак небу и живот-ић свт/л/ији.
 Ваш, Мирослав који се, иако у висинама, батрга на дну.
  (Из писма Мир.Тодоровића…)
——
 
 
 
25. септ. 1971.
Мирча, нисам ти одговорио одмах чим сам добио твоје писмо, јер нису биле готове фотографије… Опоравио сам се од болести, али знај да сам се био уплашио, али ипак све у свему и то сам пребродио и упловио у мирне воде…Шаљем ти још три слике; жао ми је што фотограф није могао да их увелича. Драго ми је што ми пишеш, кад си био мали ја сам те волео од свих највише.Жао ми је што ме се моја сестра, а твоја мајка, слабо сећа, и што ми за ове године не написа ни једно писмо.
Мирча, мени није баш овде лако, туђина је туђина… (…) (Hernn Milić Stević, Lukullus, Ttheiscxwarenfabrik, Heinrich Mayget KC 6634, Wallerfangen, Hayptsstrase 47, Dyytchland – Herrn Mirča Belatukadruz , Први булевар 155/10, 11070 Н. Београд, Yugoslavija)
 
* *
Мирча,
  • Ево ти списак плоча које наше удружење има и ако те нешто интересује одавде, јави ми.
  • Питај и своје пријатеље. Напомињем да цене нису сталне него варирају. Ако нешто хоћеш, предложи цену. Врати ми списак…
  • Миодраг Јевтић, 18.000 Ниш, Б. Аџије 26 А / И, стан 7 (22. новембар 1971)
  •  
  • Списак Удружењеа дискофила и диск џокеја Србије Драган Радосављевић, д. џокеј Југ Богданова 2-1 18000 НИШ
  • Чланови Удружења нуде вам своје плоче .Цене се крећу према пласману плоча на топ листама САД и Енглеске. Поштарина урачуната у цену плоча. Од јануара 1972. предвиђамо попуст од 10% за чланове удружења. Пријављивање је у току…
  •  
  • 1. ДЕЕП ПУРПЛЕ – ФИРЕБАЛ 150 дин
  • 2. РОЛЛИНГ СТОНЕС – Стицкy ФИНГЕРС 140
  • 3. РОД СТЕЊАРТ – Еверy пицтуре теллс тхе сторy 150
  • 4. ЛЕД ЗЕЕПЕЛИН ИВ 150
  • 5. ФИЛЛ YОУР ХЕАД ЊИТХ РОЦК: доубле:
  • Разни извоћачи 140
  • 6. БЛАЦК САББАТ – Мастер оф реалитy – 140
  • 7. РОЦК БУСТЕР (доубле) – Разни извођачи – 140
  • 8. БЛУЕС ПОВЕР – Разни извођачи – 70
  • 9. ЦУРВЕД АИР – АИР ЦОНДИТИОНИНГ – 70
  • 10. МОУНТАИН – НАНТУЦКЕТ СЛЕИГХРИДЕ –
  • 130
  • 11. БУМПЕРС (доубле) (Коктел) – 180
  • 12. ТЕАСТ – ЛИВЕ – 150
  • 13. СУПЕРГРУПС – Коктел – 130
  • 14. ФАМИЛY – АНYЊАY – 140
  • 15. ЊХО – ТОММY (доубле) – 180
  • 16. Јиммy Хендриx – Барцлаy – илегални – 150
  • 17. Исто – 150
  • 18. МЕЛАНИЕ – ЛЕФР – ОВЕР ЊИНЕ – 137
  • 19. ЛЕД ЗЕЕПЕЛИН III – 138
  • 20. ЦРЕЕДЕНЦЕ ЦЛЕАРЊАТЕР РЕВИВАЛЦОСМОС
  • факторy – 120……
  • Итд.
  •  Ево, враћам Списак. Извињавам се што касним 35 година…Овде застајем. Поподне је, четвртак,27. јул 2006. године. Сећам се собе (у којој сам се родио, у Мишљеновцу), из које се лепо види клупа испред наше капије на којој су предвече сусетке седе и причају. Понекад, смех тих жена, одјекне , као прангија. Све жене које су седеле на тој клупи, рачунајући и моју мајку, помрле су…

 

  • Свеска 6 је пуна свега и свачега; стихова, пре свега. Исечака из новина. Када би све то неко скенирао, онако како је! Да, може се скенирати. Ко нема скенер, може речима. Ја наравно, немам адекватан скенер, али да га којим случајем добијем – да ли би имало смисла скенирати лешеве минулих дана, година, деценија? Не задовољавају ме једноставна решења. (7. 10. 1971)
  • ПОЕЗИЈА – ДУХОВНИ ОТПОР СВЕТУ. Разговор (Исака Црногорског) с Вистаном Хју Одном, вероватно највећим живим песником на свету. – Годину делим – каже Одн – на два дела: пола године проводим у  Њујорку, а другу половину у селу Кирштетнену код Беча… -…Бродски и његова поезија су у сени захваљујући политичким грешкама, политичким превидима. Поезија не сме и не може бити забрањивана. Тужно је када се човек упознаје с нечијом поезијом тек након смрти аутора. Бојим се да та судбина не задеси овог великог песника. Бродски је у мрежама – невин. Езра Паунд није био у тој мери невин, па ипак опет васкрсава…
  • – Ви сте, кажу, врло конзервативни?
  • – Истина је да то кажу. Ја мислим, међутим, да сам васпитан. Уосталом, ја сам стар човек и моји погледи на свет се не мењају као одела, као иновације модних креатора…

  • *

Београд, 23. 9. 1971.

Драги друже,

Вашу сам причу примио, прочитао и предао човеку који у нашем листу (Политика) ради на овом послу. Ви вероватно очекујете моје мишљење о причи. Могу Вам рећи да нисам компетентан да оцењујем литерарне радове. Спадам у људе који воле литературу, али ми то не даје за право и да је оцењујем: за то постоје људи посебнога кова.

Једноме од њих сам и предао Вашу причу, заједно са писмом које сте ми упутили. Причу сам предао тек јуче, пошто је дотична особа дуго била одсутна, а ја нисам хтео да је дајем ономе ко је замењује. –

Срдачно Вас поздравља Вук Трнавски.

…Како је човек наиван, непрецизан, подложан, кад говори о великој раскрсници свог живота! Такав је зато што у његовом духу тад највише кључају осећања. Она преплаве ионако мало острво разума…

(….)

  • 9. 11. 1971.
  • – – – – –
  • … Шалују испред куће. Ја седим на троношцу крај дрвљеника испод топола и читам Тврдицу. Дошао сам до оне сцене кад се Фросина улагује Харпагону; уверава га како младост није љупка. Како је Харпагон очаравајући. Како има лице за сликање. – Окрените се мало, каже му, – молим вас. Не може бити боље. Да видим кад ходате. Стас као скројен, слободан и гибак како ваља, без иједне мане…
  • Али залуд се улагује Фросина, Харапгон је неумољив, тврдица над тврдицама; он воли да прима ласкање али не и да даје новац…
  • – Читаш, читаш?… каже комшија Таса (Дрдин). Прескаче плот.
  • – Ишао сам кући за кесер. Овај Ива ковач направио нам је неке закачке без везе… Био си, чујем, у Крушевцу?….И ја сам тамо био прошле године… Код неких пријатеља… Да се оженим неком удовицом…
  • И исприча све, Редом. Са њим је пошао и ковач Ива. – Боговски смо се провели. Удовица лепа, десетак година млађа. – Не могу да замислим кад се неко ожени ружном женом, ма колико она била добродушна, вредна и паметна. Добродушност и памет не рађају лепо дете… Моја прва жена била лепотица, најлепша жена у селу, црномањаста, пуначка, од милине да је погледаш… Али, ето, умре млада, сиротица… Нисам хтео да се оженим по други пут, али ме натераше моја покојна мати и Микаило Дрда… Ех, ех, ја се запричао, а тамо чекају на мене…
  • – Живот је трпљење, али је најгоре кад паднеш с висине у блато, а ја сам пао, чини ми се у бездан! И никако не могу да се сетим шта сам то причаo испред наше куће. – Па ни људима нисам скривио. Ако нисам могао да им помогнем, нисам им живот загорчавао. Још сам их увесељавао, док сам оно као хармоникаш свирао са Богданом Тутом…
  • Ћерке ис првог брака распршиле се по свету. Ћерку из другог брака, уби гром, (у осмом месецу трудноће)! Затим је његова друга жена убила његову мајку Стојну, уверена да јој је свекрва уклела ћерку. Осуђена је на скоро двадесетак година робије…
  • Да, постоје и такви људи на које се разгневила судбина као на Јова… Зна да је данашњи човек у бити својој велики незнабожац и, како каже, према томе, крив је пред Богом. – Ако човек ништа и не скриви, скриве они пре њега, дедови, бабе, сукурђели; Адам је први погрешио…(….)

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958