Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

Из преписке Белатукадруз – Чворовић

 

Без увијања, Стара и нова писма, преписка, филтер уметника, четврта Србија

Из преписке Белатукадруз – Чворовић

…..

Ако смо се заиста срели на 4. галерији, како пишете, па то је добар знак. Свет постоји у знаку бр. 4, како је писао Шејка, или како су алхемичари, неки други  веровали. Што се тиче осталога, па, „Заветине“ су биле мистерија, дошле су из мистерије, из најнеочекиванијег правца.

Пре неколико година, када сам покушавао да продам овај станчић на Л. Брду (мансарду) како бих купио неку сеоску кућу око Београда, и помогао оцу и мајци, већ остарелим, ишао сам у Рипањ, да видим неку старију сеоску кућу на скоро 4 хекатара, каква је била кућа у којој сам рођен, и коју је мој отац срушио када сам имао десетак година. Ти људи, продавци, су тада то заценили, и ја ниам продао стан. Али сам видео, да има сеоских кућа и дворишта на четрдесетак км около Београда, вредних пажње. Као и недавно у Парцанима, село пар километара даље од Раље, према Парцанском вису, где су кућу и двориште од 7о ари продали неком шпекуланту за 7000 Е. Много би боље за „Заветине“ било да сам у неком селу око Београда, да направим неку врсту мобарског, библиофилског издавачког центра, али – понекад ми се чини, верујте, да Судбина зезне, спречи. Ја нисам фаталиста, али… нечиста посла.

Хвала на јављању, М.Л.

 

__________ 

Слободан Чворовић:

…..Срећемо се на четвртој галерији.Да, препознајем профил. Уздигнута глава, поетски загледана изнад других глава.Очи које зраче чудном,“срчаном нервозом“(п.а.) Радосно благоглагољају.

Речи из амбицијозног пројекта, по ком смо се и упознали, истрчавају у нотицама.
Толико утисака о књигама, толико знања, толико сусрета у пола века активног књижевног живота а све се слива у жамору после свечане СКЗ-ове 120 годишње академије…
Покушавам да питам, неспреман, где је глава, где је реп Заветина и како можемо да изиђемо из виртуалне анонимности и пуно тога сам хтео да питам. Заветине ми се чине пркосно свежим, предложио бих чак и неку фузију са кочоперним „млађим“ или већ…?
Силазимо на други спрат…(наставак следи)

….

Напротив, драго ми је ово и ова објашњења!У оној гужви и замору остаде ми у глави „време општег вајкања“.Учини ми се да се растужисмо због часописног непробоја Заветина или пара за књижевно друштво, итд…Срећом, напротив!
 Хтедох само да илуструјем један сусрет на доличном месту, са исхитреним,овлаш, глагољањем песама од којих свака, мени бар, по сто пута изговорена, гласом глумца-мајстора, уноси трепет срдашца ми…На моменте сам хтео да звизнем глумцима да стану са омнибусем, рингишпилом… Неинвентивну режију је мрзело да са једним практикаблом нагласи долазак Тесле у Београд, да са још два нагласи ритмове    и разлике песама, да избегне збијене, основно-школске рецитације!!?
Унесе боје које постоје у животу и основи Србије, плаву поготово, боју којом се и врли небо сликано на омостима књига СКЗ-а…Основ – сиво, до муке, ето једино као симбол нелепог патоса по којем се мучила права српска задруга задњег века…Глумци гласом одзвањају, играчи покретима, хор, правом песмом која над‌јачава све…Диригент у искреном патосу танго покрета -бррам!
Мени, једино заслужно извођење обележавања, ваздигнутом хорском песмом.
То сам оног дана хтео да ти кажем, драги Лукићу, започех, па ево.Има у овом виђењу „штофа“ јер сам синоћ гледао Зону Замфирову у Београдском Драмском. Пребогато! У свему!Мане, само ако се заинатимо. Или не волимо уопште позориште!
И сетих се, 120 годишње Српске Књижевне Задруге, речи тутње, основ по коме ходамо, небо речи испод нас, на тој трави смо порасли…коктел је био домаћи, услужан, нашки!
Пуно поздрава драги и часни и талентовани господине Лукићу. Ово би прво не и највредније што сричем…У току сам завршетка „Разговора са душом“.Мислим да сам ти нешто послао.
На располагању сам, свим уметничким снагама! ПОЗДРАВ!

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958