ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

Укупно приказа странице

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

уторак, 5. јануар 2016.

Госпођа "Златокоса" - КЛЕР СИРС, ДИРЕКТОРКА БРИТАНСКОГ САВЕТА У СРБИЈИ



Шансе да ће Британски савет током 2016. довести у Србију дела једног добитника Тарнерове награде су, рекла бих, врло врло велике
Аутор: Марија Ђорђевићуторак, 05.01.2016. у 09:05


(Фото: М. Медић)
Клер Сирс долази из сфере маркетинга и комуникација у области уметности и образовања. Радила је за различите британске фестивале (између осталих за The Hay Festival), књижевне награде (Британска књижевна награда, Награда Оринџ), а претходних десет година ради за Британски савет.
На дужности директорке Британског савета у Србији сте од септембра 2015. године. Шта су за вас након ових неколико месеци најјачи утисци када је реч о животу и раду у нашем граду, земљи...
Свиђа ми се живот и рад у Београду. Неко време сам живела у Тирани која ми се чинила премалом, након тога у Истанбулу који је за мене био сувише велики град. Београд је таман по мом укусу, баш како треба – могла бих да кажем да се по том питању осећам као Златокоса. Остатак Србије тек треба да истражим.
Претходни мандат провели сте у Албанији. Које сличности а које разлике уочавате у функционисању система културе у Србији и Албанији?
Искрено, нема превише сличности. У Албанији је приметан италијански утицај који се види у архитектури, храни и њиховој култури испијања кафе. Имате осећај као да сте у неком граду на Медитерану. Београд ме, са друге стране, много више подсећа на престонице северне Европе и у њему видим делове Париза, Беча, источног Берлина. Када је реч о језицима који се у ове две земље говоре, мислим да су потпуно различити. Као неко ко је учио оба, могу да потврдим да су и један и други веома тешки за учење. Упркос свим разликама које постоје, приметила сам да оба језика деле неке речи, поготово када је реч о свакодневним предметима које сви имамо код куће. Претпостављам да је то последица 500 година отоманске владавине.
Британски савет припрема други фестивал британског филма под називом „Филм и Чипс” у Београду и Новом Саду. Фестивал нуди селекцију филмова млађих аутора. Да ли ће акценат културних програма Британског савета у Београду бити управо на афирмацији аутора млађе генерације у свим сегментима културе?
Заправо, наш главни фокус је на изградњи капацитета институција и пружању помоћи професионалцима и другим појединцима да стекну вештине које су им потребне за успех у ономе чиме се баве. То подразумева рад са галеријама и музејима на развоју публике и маркетингу, као и рад у области креативних индустрија.
Веома смо заинтересовани за област дигиталних уметности и тренутно развијамо веома узбудљив дигитални музички пројекат који ће се фокусирати на музику Балкана, као и дигитални филмски фестивал који ће се одржати у марту.
Наш фестивал „Филм и Чипс”, који организујемо од 21. до 24. јануара у Београду и Новом Саду, фокусира се на нове технологије и нове таленте и посматра будућност филма кроз талентоване младе ауторе, али и нове начине причања филмских прича уз помоћ технологије.
Тренутно је у Турској актуелна изложба „Таштина малих разлика” добитника Тарнерове награде Грејсона Перија. Представили сте је нашој публици кроз виртуелно вођење на сајту www.graysonperrytr.com У београдском Музеју савремене уметности 2007. била је организована изложба савремене британске уметности „Брејкинг степ”. Какве су шансе да Београд у некој ближој будућности види изложбу неког од добитника „Тарнерове” награде?
Шансе да ће Британски савет током 2016. довести у Србију дела једног добитника Тарнерове награде су, рекла бих, врло врло велике. Ускоро ћемо моћи да са вама поделимо више информација на ову тему. У међувремену, погледајте више од 9.000 уметничких дела која су део нашег „Музеја без зидова”, а налазе се на сајту visualarts.britishcouncil.org/collection Тренутно је у Лондону постављена наша изложба „Хенри Мур се враћа кући”, која заправо говори о турнеји изложбе „Хенри Мур – графичар” коју је прошле године публика у Србији имала прилике да посети.
Стручњак сте у области маркетинга. Који су ваши савети како да унапредимо маркетинг у култури Србије? Како треба да се понашају пи-ар службе које често имају агресиван наступ, а притом не нуде нам ништа „епохално”?
Не могу да говорим о контексту Србије, али моје искуство је показало да је у суштини свега изградња добрих односа. Поверење је кључно, а оно је као двосмерна улица. Добри менаџери за односе са јавношћу познају медијску сцену, знају шта занима новинаре и медијске куће и правовремено пружају квалитетан и поуздан садржај. Добри новинари се труде да упознају пи-ар менаџере који ће бити њихови кључни контакти и желе да остваре добре односе са њима.
На шта ће Британски савет током вашег мандата посебно ставити акценат? На образовање, курсеве енглеског језика, интензивније културне програме –изложбе, предавања, концерте…?
Бритaнски савет основан је 1934. године како би допринео бољем разумевању и изградњи пријатељских односа између грађана Велике Британије и других земаља света и на тај начин помогао земљама у којима је присутан. Овај циљ се до данас није мењао и он је, по мом мишљењу, много важнији од начина на који желимо да га остваримо.
         = извор Политика

Објавио у
Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Популарни постови

Сфера Корена

Претраживање Сазвежђа

Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ, ДИЦА СЗ , Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара , Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ , ИЗВОДИ ,БАЛКАН ,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан , Заставица ,Оличење немогућег , Цариградским друмом ,Брест ,,Дибидус , ШОДЕР ,Паукова мрежа ,УЕРКА 1 ,Ђавоља капија ,ВРТИБОГ ,МАГАЗА Заветина ,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito , Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом , Дукат, Наши поседи,Врата Звижда , Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ , АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни , БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З ,Бездана уметност , Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ , ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија , Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS +,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК , Фонд „ЗАВЕТИНА“... ,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА , Посебна породична заветина , РЕНЕСАНСА, КОМПАС , , ВРЗИНО КОЛО ,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј , МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , , Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА , Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1 ,Библиотека ПЕЛАЗГИОН Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Библиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА ,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА , ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОПСТАНКА ( као "Српског књижевног гласника")

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958