Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

"Демократски фашизам" немачких парламентараца, Европе...

 

Писмо из Монтреала

…..

Да ли за вас још постоји дилема?
Није вам још јасно да ли сте  људи или крпе ?
Да ли желите да ходате на две  или четири ноге ?
Да ли имате неко потомство које ће се  генерацијама  стидети вас ?
Остаје ми једино да се помолим Богу да вам помогне и да мало памети.
Миња Милојковић
професор
Монтреал


*  *


Уцене и ултиматум Србији и за 21. век


Љиљана БЕГЕНИШИЋ | 30. март 2013. 20:59  ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Захтеви немачких парламентараца одржавају континуитет германске политике према нашој земљи. Овакво условљавање теже него аустроугарско из 1914. године јер траже промену граница и промену свести. Самосталне државе не пристају на ултиматуме

УЛТИМАТУМ од седам тачака који су у Србију донели немачки парламентарци представља континуитет немачке политике према Србији, која је кроз цео двадесети век заснована на уценама, сматра писац и народни посланик Синиша Ковачевић.

Историчар Радош Љушић за „Новости“ каже да у актуелном документу има и нешто горе него у оном из 1914. – Сада траже промену граница, али и промену свести Срба на северу Косова.
Наиме, у једној од седам тачака немачког ултиматума наводи се да би Београд „требало да утиче на промену свести Срба на северу покрајине, како би схватили да су им Еулекс и Кфор пријатељи“.
– То је демократски фашизам. Овакав захтев незабележен је у историји света. Нечувено је да се тражи да се промени свест једног народа о историјској традицији. Први пут се суочавам са оваквом синтагмом – истиче Љушић.
Он овај захтев оцењује као најтежи од свих, пошто задире у национално биће српског народа. Тражи се да Срби више не буду Срби.
– Пред Први светски рат испоручени су захтеви који су се могли сматрати кршењем интегритета и суверенитета, а сада нам траже више од тога – да признамо Косово и да се Срби са севера одрекну Србије и српства и прихвате нешто сасвим друго. О свему другом могло би да се преговара, осим о овоме – наводи Љушић.
И Синиша Ковачевић оштро критикије однос једне од водећих европских држава према Србима:
– Немци од нас траже само две ствари – да променимо свест и да променимо границе. Сви остали услови произилазе из ова два. Увредљиво је.
Ковачевић наглашава да смо од Немачке навикли на ултиматуме и условљавања и да је то принцип по коме они функцинишу према Србији још од времена Аустроугарске која је била немачка држава.
– То је изостало једино 1941. године. Тада су нас напали без ултиматума – подсећа Ковачевић и напомиње да Немачка води ултимативну политику и према другим државама.
Погледајте Кипар, Грчку, Бугарску… Ова Европа је „Четврти рајх“, ако се изузму Француска и Велика Британија која је на прагу да изађе из Европске уније, – недвосимислен је Ковачевић.
Радош Љушић уочава да сам текст који су донели немачки парламентарци „нема ултимативну ноту“, али тражи више него било који ултиматум:
– Ниједна самостална и независна држава не би прихватила те услове. Немци нам говоре како ћемо регулисати односе са БиХ и како ћемо се одредити према Сребреници. То не може нико да одређује једној сувереној држави. То зависи од нас, а не од света.
И професор Дарко Танасковић види много сличности са догађајима из 1914. године. Анализирајући захтеве од пре сто година и ове данас наводи:
– Занимљив је, рецимо, коментар уз захтев број два у коме се тражи „видљив напредак у откривању и гоњењу починилаца паљења немачке амбасаде 2008. године“ и констатује да „још није откривено ко стоји иза напада и оптужница није подигнута“. Ако нас памћење не вара, четврти захтев из ултимативне ноте Аустроугарске Србији из 1914. такође се односио на неку „судску истрагу“. А онда и оно чувено „ко стоји иза“…
Захтев број пет односи се на „почетак уклањања паралелних структура у безбедносном апарату и управи на северу Косова“. И 1914. се захтевало растурање друштва Народна одбрана, удаљавање из војне и уопште административне службе неких официра и чиновника, као и отпуштање и строго кажњавање чиновника у пограничној служби код Шапца и Лознице…
С друге стране, Чедомир Антић, лидер Напредног клуба, сматра да и није једноставно повући „истинске паралеле“ између аустроугарског ултиматума 1914. године и садашњих притисака Немачке на Србију:

– Пре стотину година услови и односи су били другачији. Аустроугарска је била недемократска империја која је тежила да покори слободну Србију и од Балкана створи колонијални посед. Свет је био оштро подељен и пошто је Србија дипломатски успела да надигра Аустроугарску она је безуспешно покушала да је освоји. Тиме је пружила прилику Немачком Царству да започне Први светски рат. данас демократска Немачка настоји да у миру потврди своју доминацију на Балкану и у ЕУ.
Једино што је слично, наводи Антић, јесте осионост Немачке:
– Мачији садизам прати петнаест година дуго мрцварење Србије, без понуде озбиљнијег компромиса. Тај садизам генерише одређена потреба немачке политике да превазиђе своје фрустрације из 20. века. Србија се ту случајно, али веома згодно, нашла са свим својим слабостима.
Антић додаје да Намачка и Србија до 1914. нису били непријатељи и да су непријатељство донеле аустроугарске империјалне аспирације и Хитлерова мржња према Србима.
– Током протеклих двадесет и три године очигледно је да је Немачка нашла свој пут ка војној и империјалној моћи – раније је имала само економску и политичку – пре свега захваљујући односу према српским крајевима (Србија/КиМ, БиХ, Црна Гора). Ту је и чињеница да Немачка само према Балкану није преузела тврде обавезе које је прихватила кад је реч о Пољској, Чешкој и у извесној мери Француској – каже Антић.
Он сматра да је наступ немачких политичара и парламентараца, „ако и занемаримо ратове из деведесетих, током протекле три године, срамотан и недостајан једне демократске државе, посебно када она има терет тешких злочина према српском народу из два светска рата“.
Антић оцењује да је инсистирање на потпуном понижењу Србије и доследном претварању административне линије у међудржавну границу само претекст да нам тако у будућности буду отети Војводина, Нови Пазар и вероватно источна Србија.
– Са поделом Косова тај модел разарања Србије био би обесмишљен – уверен је наш саговорник. – Циљ је да област коју су САД и Немачка ојадили (нове државе од Бихаћа до Битоља) буде уситњена и онеспособљена да буде део равноправне европске породице народа.

Срби са севера огорчени су ултиматумом и наступом немачких парламентараца.
– Како да променимо свест? Да се одрекнемо кућа, њива, гробаља… пита Драгиша Миловић, начелник општине Звечан:
– Никада се не можемо одрећи идентитета, историје, државности, Србије… Не желимо и не можемо да будемо Косовари. Ми смо Срби.
Миловић сматра да захтев у коме се тражи да Срби са севера промене свест, говори о томе колико Немци желе да понизе Србију и српски народ:
– То је резултат неких њихових фрустрација из прошлости. Њихов однос према Србима је понижавајући и испод сваког нивоа.


ЗАХТЕВИ НЕМАЧКЕ СРБИЈИ 2013.

* РЕФОРМИСАТИ правосуђе, у тој области уложити додатне напоре
* Открити и гонити починиоце паљења Амбасаде Немачке, није откривено ко стоји иза напада, није подигнута оптужница
* Помирење у региону. Београдски званичници да убудуће користе појам „геноцид у Сребреници“
* Потпуно спровођење досадашњих резултата у дијалогу Београда и Приштине о „интегрисаном управљању границама на северу“.
* Паралелне институције. Тражи се укидање.
* Београд да утиче на Србе на северу да „промене свест“ како би ови прихватили да су им Еулекс и Кфор пријатељи.
* Јасно видљива воља за нормализацију односа с Косовом с перспективом да Србија и Косово буду пуноправне чланице ЕУ. Та перспектива мора да буде у облику Споразума о добросуседским односима



ЗАХТЕВИ АУСТРОУГАРСКЕ СРБИЈИ 1914.

* ДА спречи издавање публикација које подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској
* Да распусти организацију Народна одбрана и друге које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
* Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске
* Да из војске и администрације уклони официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена официра доставила би власт Аустроугарске
* Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије
* Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата, уз помоћ и упутства аустроугарских органа
* Да ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је спровела Аустроугарска
* Да спречи нелегални пренос оружја преко границе
* Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника, који су изразили непријатељство према Аустроугарској
* Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза


СИМБОЛИКА ВИДОВДАНА

ОДЛУКА о томе да ли ће Србија добити датум за почетак преговора са ЕУ могла би бити саопштена на Видовдан. На овај празник извршен је и Сарајевски атентат 1914. Има ли у томе неке симболике и да ли је то могуће повезати?
– Симболика је увек ту, понекад је случајна – каже Чедомир Антић.
– Ипак, потпуно су очигледне неувиђавност немачких елита и њихова бахатост према Србији. Однос према Србији је веома лош. Међутим, пошто су ЕУ и Немачка подстакле и помогле промене у Србији 2012. верујем да сада „помажу“ нашим властима нудећи премало. После ће понудити некакву симболику, која би овде уз одређени труд могла бити слављена као успех и омогућити нови кредит финансијски зависном друштву…

ЗНАЧАЈ “БОНДСТИЛА”
ЉУШИЋ истиче да је најважнија ствар, које нема међу немачким захтевима, база „Бондстил“.
– То је највећа база у Европи. Американци су је препустили Немцима који у њу смештају своје војнике. „Бондстил“ одређује судбину Косова. Питање ко ће њиме управљати је најважније питање. Зато је Немачка толико заинтересована за Косово – каже Љушић.


ЗА ПРЕМИЈЕРА ДАЧИЋА И ВИЦЕПРЕМИЈЕРА ВУЧИЋА:* ИЗЛАЗАК пред грађане са јасним ставом да се ради на регулисању односа са Косовом.

* Обавезу у писаној форми да ће Србија, у периоду разговора о приступању ЕУ, прихватити све што се тражи у смислу „нормализације односа са Косовом“

____________ Проследио Батуран

(Курзив у деловима овог текста:тј. подвлачење:Заветине)

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958