Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

БЕЗ УВИЈАЊА, СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ

 

Без увијања,  српски неспоразуми

Из писама „Заветинама“

(....)

*
Ana Arsic Zivic


Miroslave,

Upravo sam poslala ( ) preko Western Union-a, na Vase ime. Ne znam u kojoj valuti ce to da isplate, dinari ili euri, ali se nadam da ce stici do Vas.
Broj koji sam dobila je …………..
Putujem na tri nedelje i ne verujm da cu imati pristupa internetu, ali bicemo u kontakтu kada se vratim.
…………….
Sve najbolje,
Ana AZ


* *

…
СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ
=====================
*
Уредништву „Заветина“
13. феб 2014.
Pozdravljam vas!

Rade Vojvodić *

(.........)

__
*Писмо Р. Војводића је садржало, у атачменту, и пропратни текст. Тај текст сам одмах публиковао, онако како је написан, и обавестио аутора:

Војводићу,
управо сам публиковао текст који сте послали.
========
(РЕЛИГИЈА ПОЕЗИЈЕ) ЈЕ ЛИ ИВО АНДРИЋ РАЗУМЕО ЊЕГОША?
/ Раде Војводић

СРПСКИ НЕСПОРАЗУМИ
(Овај текст био је понуђен „Новостима“ (у којима сам као новинар, 1957, готово увео рубрику о књижевности, уз разговоре са писцима; последњи је био интервју са Исидором Секулић, децембра 1957. године) и „Политици“, у којој сам за последњих више од педесетак година објавио много – песама, прича, есеја, итд. Може се наћи на веб-сајту radevojvodic.rs.)
Есеј под овим насловом написан је из посве јаснога разлога: оно што се и ове године збива на духовном плану и у српским догађајима заиста ће умножити већ познате српске неспоразуме. У слављењу двестагодишњице Његоша и његовог дела отишло се и предалеко, низбрдицом. Есеј великог писца Иве Андрића те је неспоразуме само увеличао. Тумачећи тај есеј, чак су, недавно, и два српска академика, подржавајући и интерпретирајући Андрића, на посебан начин, унизили значење Извиискре Његошеве. У Црног Гори, на посве тупав начин, неки је професор говорио о томе да је Горски вијенац геноцидан.
Видети више: http://kovcegbezrazloznihuspomena.wordpress.com/2014/02/13/%D1%98%D0%B5-%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BE-%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B2/

Са пошт. М. Л.

Војводић се захвалио истог дана: „To je lepo od vas!
Pozdrav!“

Данас, 15. фебруара 2014. отварам најновији број „Књижевних новина“, јануар-фебруар 2014 (1221 -22) и видим поред осталог, на 5. стр. КН текст Радослава Војводића „СРПСКИ НЕПОРЕАЗУМ.Је ли Иво Андрић разумео Његоша?“ Прегледао сам текст, скоро да је идентичан ономе што сам ја публиковао пре 2 дана на „Сазвежђу ЗАВЕТИНА“. Заправо, неко је исекао почетак тог текста, ово: „(Овај текст био је понуђен „Новостима“ (у којима сам као новинар, 1957, готово увео рубрику о књижевности, уз разговоре са писцима; последњи је био интервју са Исидором Секулић, децембра 1957. године) и „Политици“, у којој сам за последњих више од педесетак година објавио много – песама, прича, есеја, итд. Може се наћи на веб-сајту radevojvodic.rs.) „
Ко је то исекао – Војводић, или редакција КН? Да сам знао да су КН штампале тај текст, не бих га публиковао ни у сну. Војводић је то знао – зашто ми је онда послао свој већ штампани текст? Зато што је љут на „Новости“ и „Политику“, што су му одбиле тај исти текст? Или на КН, што су га и оне цензурисале.
Чему још један неспоразум?
Драги пријатељи, колеге, сарадници „Заветина“, немојте ми, молим Вас, убудуће слати Ваше публиковане или штампане радове! Штампане на другом месту. А ако има разлога да то учините, наведите их, и препустите ми да сам одлучим… Не правите од мене, већ знате шта… М. Л.

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958