Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

ТИХА ВОДА БРЕГ РОНИ...

 

Из писама и порука пристиглих почетком 2015. године са разних страна (1)

(24. јануар 2015)
Драги Мирославе,

По команди: ”Главу горе”! ево очи ми испадоше ишчитавајући ваше Заветине. Блажене да су па ми и стварно очи поиспадале читајући их.
Колико су потребне на папиру сведочи овај болесник из Торонта да ми је најтеже било држати и померати екран компјутера док сам више лежао него седео испред њега и читао нови број ”Заветина”. И ево шта сам забележио:
Потребне као хлеб, као вода, односно као што је потребно оном ”мраву што уз стабло мили – … сунца и шећера”!
Ђовани Папини, Молитва Христу: ”…живиш животом који није човечји на човечјој земљи”;
Све ми се више свиђа твој израз ”наметачи” за професоре и уреднике режимских факултета и издавача;
Улак или застава ”Заветина”:
”… постоји жудња за једни штампаним на папиру часописом, који би изражавао судбину данашњих дана и земље у којој се штампа, незаражен књижевним модама и отпоран на поплаву стране књиге”
САЗВЕЖЂЕ ЗАВЕТИНЕ
”Читав свет може се у бисаге сместити.
Али мраву што уз стабло мили
треба више сунца и шећера.”

ДНЕВНИК ПРЕТЕКА
„Судбину су ми скројили, као човеку и писцу који је то одбијао да буде дуго-предуго, глупаци, гњаватори, песници, професори и наметачи”
Над судбином рукописа романа ”Дан шести” Растка Петровића.
МУЗЕЈ РЕНЕСАНСНИХ ДУХОВА
БЕЗДАНА УМЕТНОСТ
Из ”Нове Србије” Мите Ракића
– Посница св. Петке
Милош Јанковић ЗНАЧАЈНА КЊИЖЕВНА ПОЈАВА
О СУДБИНИ ВОЈВОДЕ БОЈОВИЋА
Иако знам да моја поема ПОШТОВАНА РУЉО не заслужује да нађе место међу мајсторски изабраним истинским песмама и песницима, без наметача, драго ми је да ме изабрао ненаметач Мирослав Лукић.
За много тога вам хвала: за све што сам ишчитао и навео, исто тако и за оно што нисам, за полемичку студију коју објављујем у наставциа и за песме Светислава Стефановића које ћу им сутра придружити. А данас подижем 4. наставак.
Главу горе! Презримо наметаче! Заборавио сам на јегуље Љ…, В… и друге пометине.
Срдачно,
Радомир Батуран

**

насл стр. двоброја Заветина+
насл стр. двоброја Заветина+

(4. фебруар 2015 – )

Драги Мирославе,
Заветине се, и поред огромних тешкоћа, појављују на радост и аутора и бројних читалаца. Овде у Црној Гори српски писац нема где да објави ни један једини редак. Све је замрло.
Поздрав,
Милица Краљ

**
( 8. фебруар 2015 – )
Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00322)

Драги Мирославе Лукићу,
Хвала Вам и на овом и на свим претходним издањима билтена Сазвежђе Заветина. Посебно бих похвалио двоброј
 6-7 Заветине плус – штампане на папиру и урезане на ЦД. Новине су заиста стооке. Све виде, све
забележе. Наравно битно и суштинско. Не баве се спорадичношћу.
Препуне. Информативне. И мудре. И доучне. И поучне. И научне. Праведне су према свакоме. Према свачијем стваралаштву. Непогрешиво искрене.
Враћају ствари на своје место. Не баве се фарисејством као многе књижевне новине и часописи. Не трпе лаж. Ни глупост. Препознају вредност. Објављују нова и заборављена имена. Исправљају неправде нанете, током деценија и векова, нашим ствараоцима. Њихова дела враћају у жижу јавности.

Просто су загрцнуте од жеље да се све каже, одмах и сада.

 
Драги Мирославе Лукићу,
Новине које Ви уређујете, боље рећи Ваше новине, заиста су будне. Није будност бити само будан у духу. Права будност је пробудити и ближњега свога. Отворити му очи – стооке. Духовне очи. Унутарња светила.
Сазвежђа најфинотворније светлости. То се зове бити буднији и од Буде. А то су наши ведски Срби знали, итекако. Да не наводим „Багавад Гиту“ и друге најмудрије књиге човечанства, које наши паметари напамет знаше и у памети носаше хиљадама година и нама донесоше. И лучу Веда и Вида и Будности Вама предадоше, драги Мирославе Лукићу. Баш Вама. Не
по Вашој жељи, већ по избрању. Бог Вас је изабрао да то радите у име Првописменог народа.
Кад отворим
ЗАВЕТИНЕ, имам чему да се радујем. У овим новинама нема пропадљивих текстова. Ни заборављених делатника. И свако ће добити
своје место у своје време, својом заслугом.
Нека Вас Свевишњи поживи још много лета, на радост оних који Вас следе, подржавају, сарађују и не дају да
завлада мрак. А неће, ако Бог да. А и Ваша
Сазвежђа Заветине су ту. Она нас осветљавају. А светлост њихова је делотворна и подстицајна и благотворна. Речи Ваших новина су благоухане, као тамјан и мислођин (босиљак), драги Мирославе Лукићу, алијас Белатукадрузе.
Свако добро од Бога и људи
Ваш редован читалац
Мирослав Димитријевић

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958