ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...
(Мирослав Тодоровић: Малинаи други јади, „СВЕН“, Ниш, 2016; Душан
Стојковић: Рукопис живота (критика о поезији Мирослава Тодоровића),
Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш, 2016)
Браво, "Политика". Браво коментатори. - Коментари на чланак:
ПРЕ 671 ГОДИНУ, 16. АПРИЛА
Васкрс када је крунисан српски цар
Српски владар Душан Силни, творац нашег најважнијег средњовековног законика, 1346. године у Скопљу овенчан је титулом цара Срба и Грка – Цариградска патријаршија бацила је на Душана анатему 1350. године која му је скинута тек 1375. у време кнеза Лазара
Из рукописа књиге: ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ!
-
Пошто сам се вратио у канал, каже ми уместо добродошлице:
- Није мени криво што је она курва него што вара мога брата.
- Има ту логике – одговарам му....
Kako stoje stvari s poslom
-
Ko prati šta radim, zna da od avgusta više ne izlazi Miljin kuvar. To,
naravno, ne znači da Miljin kuvar više ne postoji, već samo da je promenio
mesto i...
НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОПСТАНКА ( као "Српског књижевног гласника")
КЊИЖАРА ПИСАЦА
Аукције. Трају даноноћно.
Пуноважни биографски податак о припадности
Меша Селимовић. - У својој књизиПријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."