Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

Из пропратног писм | Бранке Војиновић Јегдић

 



 

ГОСТ / Бранка Војиновић Јегдић

 

Уђе  у   мене  незвани  гост
Па  оре , крчи , ровари ,
Иако  нисам  добар  домаћин
Он  неће  да  ме  остави .

Данима  већ  битку  водимо
Он  навалио  чупа  и  отима ,
Једну  му  главу  одсијечем
Он  их   још   безброј   има .

Брзо  уведох  другог  госта
Па  нек  се   у  мени  води  рат ,
Клин  се  клином  избија
Он  је  један  другом  брат .

Коме  ћу  ставити  вијенац
Исплетен  од   ломљиве  наде ,
Пјешчани   сат   гледам
Док  бол  ми  дане  краде .

Чак  је  и  липа  одустала
Мирисом  да  ме  опија ,
Моји  отрови  ломе  копља
Чија  ћу  бити  територија .

Таман  кад  мислим  да  је  крај
Почну  олује  да  харају ,
Дрхтава  нада  стрепи
Вене  набрекле  пулсирају .

Незнам  оде  ли   незвани  гост
Или  притајен  чека  прилику ,
Поломљену  снагу  сакупљам,
Оштрим  мач  за  нову  битку.

ЈОШ ЈЕДАН КРУГ

Годинама ја ходам свијетом
Са заривеним ножем у срцу,
Дршка поломљена у неко љето,
Осмјехом сакривам бол на лицу.

Упорно несигурним ногама
У стопу ја живот пратим,
Он мангупски препреке слама
И крупним корацима граби.

Ја сам ништа , тек само зрно
Које ће несташни вихор крастии
И задњи лист што је красио дрво
Узалуд покушавајући да се спаси.

Зар се из разасутог пепела
Може запалити ватра нова
Искру је лукаво туга отела
Чак се искрала и из снова.

Како да лупим љевицом болном
Кад ми је она најбољи друг
Тешко је овој трски ломној
Истрчати још један круг.

БРОДОЛОМ

Још  један  бродоломник  ево  стиже
Да  коначи  у  тој  луци  бјелине,
Непроспаване  ноћи  као  бисер ниже
И  кишне  дане  без  капи  ведрине.

С  прозора  поглед  крововима  језди
Чекам  наду  да у  капљицама  дође,
Душа  љутито  нада  мном  лебди
Можда  се  врати  кад  сав  бол  прође.

У  бијелој соби,  моје  бијело  лице
С  уздахом  дочекује  бијеле  зоре,
Отичу  сокови  низ  тужне  улице
На  челу  заорале  бразду  боре.

У  свом  том  вртлогу  страшном
Њежно  ми  липа  сузе  брише
У  часу  можда  за  мене  касном
Са  чежњом  њен  мирис  удишем.

Слупану  барку  живота  мога
У  комадима  носи  мутна  вода
Који  је  мој  гријех,  питам  Бога,
Ја  отпадник  од  свог  рода.

Како  да  платим  карту  до  раја
Болом  што  кида  уморну  душу
Пут  испрекидан  дође  до   краја
Цвијеће  моје  не  преживје  сушу.

Ја  бродоломник  чекам  јутра
У  тој  луци  пуној  бјелине
И  ко  зна  хоће  ли  ме  бити  сјутра
У  дану  пуном  нове  ведрине.

ОДЛАЗАК

Кроз  прозор  га  видим  како  лако  гази,
Ништа  на  том  путу  њега  не  спутава,
Корача  по  мојој  давно  прегаженој  стази
Зна  он  да  га чекам  кад  дан  се успава.

Отварам  му  врата, не   мора  да  куца,
Дуги  црни  капут  вуче  се  по  поду,
Са  тамнога  лица  злобни  поглед  пуца
Крв  се  моја  узбуркана  претвара  у  воду.

Са  шешира  црног  стреса  језу  ноћи
Окрутни  Господар  на  мјесто  ми  сједа,
Опоро  се  вино  сад   у   чаше  точи
Испијам  полако, он  ко  јастреб  вреба.

Одавно  сам  спремна, ни  пртљаг  не  носим,
Тамо  гдје  ме  води  ништа  ми  не  треба,
Раскрстила  с   прошлим, не  морам  да  просим
Дарује  ми  земљу  мјесто  плавог  неба.

Огрће  ме  својим  загрљајем  таме,
Нови  сјај  у  оку  пресијеца  мук,
Све  ништавно  поста, радосно  се  дајем
Мачем  храбрости  убих  кукавичлук.

БРЕЖУЉАК

На  малом  брежуљку, сред  шумског  честара
Одавно  је  моја  ископана рака
Дању  тај  одлазак  вјешто  заваравам
Зов  јечећи  пристиже  на  крилима  мрака.

Кад  све  обијели,  курјак  стражу  чува
Тишину  завијањем  ковитла  и  ломи,
И крик  сурог  орла  што  уморно  с  пута
На  бор  витки  слети  да  се  одмори.

Често   с  прољећем дивокоза   сврати
Да   цвијету  росу  у  пољубац  стави,
А  вјетар  јаблану  сво  лишће омлати
Јурећи  помамно  голог  га  остави.

Људска  нога  ријетко  тим  путем  корача
Коров  и  трњаци   плету  много  слика
Капије  отварам  кад  сам  пуна  плача
Клешем  пјесму  мјесто  споменика.

Ту  је  давно  заспао  и  мој  син  мали
Прекорно  ме  чека  а  ја  окаснила,
Крвав   траг  остављам,  штитови  су  пали
Брежуљку  хитам  поломљених  крила.

_______________________________
Из пропреатног  писма : Бранке Војиновић Јегдић

Поштовани Мирославе,
ове пјесме шаљем као знак мог великог саосјећања са господином Слободаном Бранковићем и надам се да би му улиле снагу у даљњој борби.Ја сам водила неколике тешке битке и спасење нађох у поезији.У мојим пјесмама је лако открити које су биле моје борбе и ја сам проговорила о њима у нади да ће некоме бити ослонац.Иначе су оне (….) у збирци која је у припреми.
Уз жељу за оправак господину Слободану и Вас, Мирославе, срдачно поздрављам.
Бранка

________________________   видети више: http://krmikovac.wordpress.com/2012/08/12/in-extremis-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/



Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958