Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

ЈЕФТИН ЈЕ ОВО СВЕМИР ...

 

Веровали или не, Неочекивана писма, Препоручено

Povodom Fernanda Pesoe


 5. новембар 2011. 22.52, Su. Tanaskovic  је написала:
 

Mit, koga delimično možemo svrstati i u arhetip je duboko ukorenjen u ljudsko biće. Svoju individualnost kao prihvatanje datog nam prava po rođenju odbijamo jer pribegavamo majčinom skutu koji treba da ublaži udarce života, Majke kao arhetipskog oslonca. Čak i kada smo svedoci da se sve oko nas menja, da se raspao i patrijarhat i matrijarhat, kada je društvo u surogat obliku preuzelo brigu o nama i našem vaspitanju, počinjemo samo da zamenjujemo arhetipe, oslonce, utočište u kome imamo utisak  zaštite i lažne sigurnosti, i samog društva kao „majke“ koje nas ušuškava u strahove i nudi zamenu moći kao odbranu od opšte inferiornosti. Mitologija je u svakom svom obliku prepreka na putu individuacije, i još dalje, dublje i više, oboženja. Ličnost mora biti osamostaljena, tražeći oslonac u onom delu sebe koji nas produhovljava. Sopstveni život otupljujemo samim načinom na koji ga poimamo. U svoju predstavu o životu ne unosimo ni trunku poezije, zaboravljajući suštinu, onu osobenost koju u sebi osećamo kao JA. A duša mora da je poetična u svojoj suštini, čak i kad pati pod okovima našeg lažnog samouverenja o sopstvenoj veličini.

Kako demistifikovati nasleđe, mitove, arhetipove, ne samo trenutnog vremena, već i naše individualne lične karme? Verovatno će odgovore na ta pitanja dati neki drugi čovek buduće civilizacije koja bude savladala lekcije života i ljubavi. Trenutno je ovo jeftin svemir kako kaže Pesoa:

Ja sam rastojanje između onog što želim da budem
I onog što su drugi načinili od mene,
Ili polovina tog rastojanja, jer tu i života ima…
Uostalom, to sam ja…
Neka se ugasi svetlost, i vrata nek se zatvore
Neka se samo šum papuča iz hodnika čuje.
Nek ostanemo u sobi sami ja i moj beskrajni mir.

Jeftin je ovo svemir.

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958