Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

Pismo iz Regensburga

 

Pismo iz Regensburga

(Po povratku iz Beograda). –  Beograd,kišni dani, sumorni, gotovo olovni. Zemlja bez vlade, cene proizvoda u prodavnicama viši nego u zemljama evropske unije!  U samom gradu gotovo svaki trotoar sa rupom, fasade zgrada neokrečene, u stambenim  zgradama  ne radi zvono ili nema svetla, autobusi prepuni. Sa svih strana naviru iste reči:“Užasno je , teško je, ne može se živeti, korupcija, kriminal, sve preko veze, samo preko veze se sve dobija, nerad, javašluk, politika je najvažnija stvar u zemlji.Plate se ne isplaćuju, honorari kasne!…“ Za mene vrlo teške reci, strane reči.No videla sam od aerodroma do grada normalan prevoz ne postoji. Sa malih ekrana me zapljuskuju melodije sa prekomernom sekundom i sa mladim ljudima koji izvode vrstu muzike koju po svim standardima svetskim treba zabraniti i dozvoliti da se kvalitetna muzika širi.Neverovatno za vrlo kratko vreme to je postalo, posle politike jedini način prezentovanja, tužno s obzirom kakvu tradicionalnu muzika ima Srbija i koliko ima kvalitetnih muzičara i pravaca muzike. Verujte da posle par minuta me je glava bolela, a imala sam utisak u da mi se grlo steglo i da se pitam gde to vodi, neka poslušaju veliku Kseniju Cicvarić, Lepu Lukić, Vasiliju Radojćić kako su se fraze pevale, kako se tekst izgovarao i šta znači glas….Imam utisak da je za Srbiju ovo poslednji poziv u svakom pogledu i da treba možda po uzoru na Venezuelu uvesti muziku u škole i na taj nacin primamiti i vratiti decu na dobar pravac ili zaista uvesti referendum i da gradjani glasaju i kažu šta misle o toj novoj muzici kojoj nažalost ni ime ne mogu dati. Ne sramotim se mog pasoša, moje zemlje gde ljudi teško žive , ne sramotim se ni prizora kada vidim da je sve potonulo, ali se sramotim kada čujem takvu muziku, kada vidim šta Srbija gaji i kada znam da to nikog ne zanima da reši i sve je prepušteno slučaju, bukvalno sve.

U tom momentu dešava se 8. simfonija Gustava Mahlera, tako retko izvodjena, takvo kompleksno delo.Dirigent je Bojan Sudjić, koji je svim svojim umećem , vrednoćom i energijom , rukovodio sa tolikim brojem ljudi i doveo to delo do cilja sa velikim uspehom! Da li se možemo uopšte približiti takvom delu?….Da li možemo samo možda jedan delić te veličine da udahnemo, da kažemo da smo bili deo toga?Naravno, sva magija počinje onog momenta kada čujete orkestar, i kada ta beskonačnost počinje da vam udara u potiljak i da vas opija svojom lepotom , jačinom i snagom.Prvi deo kreće pompezno i veličanstveno sa himnom na latinskom jeziku, gde možda na momenat pomislim – Bože, čujem Wagnera, Straussa,čujem temu iz Osvita bogova….. i pokušavam da uživam u lepoti takve muzike.Solističke deonice su toliko zahtevno napisane da posle ovih izvedbi, svaki dalji solo deo izvesti u ostalim delima ne predstavlja nikakav problem. Prvo susretanje je uvek teško , no vremenom se polako dobija na mekoći i shvata se fraza po fraza i postaje bliska.

Drugi deo je na nemačkom jeziku, tekst iz Fausta , i upravo tu govori o toj beskonačnosti, lepoti  života, ljubavi koja je ustvari jedino vredna i smisao ovozemaljski. Moćnost i jačina Malerove muzike su nešto što je teško opisati ili staviti u redove, podvesti, ona se mora čuti, osetiti i nositi u sebi kao gorući plamen kome ne treba da damo da se ugasi. Izuzetno mi je drago da sam pevala i debitovala u ovoj simfoniji sa našim dirigentom Sudjićem, mojim kolegama iz Srbije i da se nadam da će Beograd dobiti još ovakvih koncerata jer zaslužuje, jer je Beograd samo jedan jedini za mene, ali na istom mestu gde i Beč,Berlin, London, zasigurno. Jelena Bodrazic


______________________________

GUSTAV MALER – SIMFONIJA HILJADE. PS. videti više:  http://misljenovac.wordpress.com/2012/05/27/gustav-maler-simfonija-hiljade-ps/

http://www.youtu.be/igO4Lc-vjnQ

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958