Pismo iz Regensburga
(Po povratku iz Beograda). – Beograd,kišni dani, sumorni, gotovo olovni. Zemlja bez vlade, cene proizvoda u prodavnicama viši nego u zemljama evropske unije! U samom gradu gotovo svaki trotoar sa rupom, fasade zgrada neokrečene, u stambenim zgradama ne radi zvono ili nema svetla, autobusi prepuni. Sa svih strana naviru iste reči:“Užasno je , teško je, ne može se živeti, korupcija, kriminal, sve preko veze, samo preko veze se sve dobija, nerad, javašluk, politika je najvažnija stvar u zemlji.Plate se ne isplaćuju, honorari kasne!…“ Za mene vrlo teške reci, strane reči.No videla sam od aerodroma do grada normalan prevoz ne postoji. Sa malih ekrana me zapljuskuju melodije sa prekomernom sekundom i sa mladim ljudima koji izvode vrstu muzike koju po svim standardima svetskim treba zabraniti i dozvoliti da se kvalitetna muzika širi.Neverovatno za vrlo kratko vreme to je postalo, posle politike jedini način prezentovanja, tužno s obzirom kakvu tradicionalnu muzika ima Srbija i koliko ima kvalitetnih muzičara i pravaca muzike. Verujte da posle par minuta me je glava bolela, a imala sam utisak u da mi se grlo steglo i da se pitam gde to vodi, neka poslušaju veliku Kseniju Cicvarić, Lepu Lukić, Vasiliju Radojćić kako su se fraze pevale, kako se tekst izgovarao i šta znači glas….Imam utisak da je za Srbiju ovo poslednji poziv u svakom pogledu i da treba možda po uzoru na Venezuelu uvesti muziku u škole i na taj nacin primamiti i vratiti decu na dobar pravac ili zaista uvesti referendum i da gradjani glasaju i kažu šta misle o toj novoj muzici kojoj nažalost ni ime ne mogu dati. Ne sramotim se mog pasoša, moje zemlje gde ljudi teško žive , ne sramotim se ni prizora kada vidim da je sve potonulo, ali se sramotim kada čujem takvu muziku, kada vidim šta Srbija gaji i kada znam da to nikog ne zanima da reši i sve je prepušteno slučaju, bukvalno sve.
U tom momentu dešava se 8. simfonija Gustava Mahlera, tako retko izvodjena, takvo kompleksno delo.Dirigent je Bojan Sudjić, koji je svim svojim umećem , vrednoćom i energijom , rukovodio sa tolikim brojem ljudi i doveo to delo do cilja sa velikim uspehom! Da li se možemo uopšte približiti takvom delu?….Da li možemo samo možda jedan delić te veličine da udahnemo, da kažemo da smo bili deo toga?Naravno, sva magija počinje onog momenta kada čujete orkestar, i kada ta beskonačnost počinje da vam udara u potiljak i da vas opija svojom lepotom , jačinom i snagom.Prvi deo kreće pompezno i veličanstveno sa himnom na latinskom jeziku, gde možda na momenat pomislim – Bože, čujem Wagnera, Straussa,čujem temu iz Osvita bogova….. i pokušavam da uživam u lepoti takve muzike.Solističke deonice su toliko zahtevno napisane da posle ovih izvedbi, svaki dalji solo deo izvesti u ostalim delima ne predstavlja nikakav problem. Prvo susretanje je uvek teško , no vremenom se polako dobija na mekoći i shvata se fraza po fraza i postaje bliska.
Drugi deo je na nemačkom jeziku, tekst iz Fausta , i upravo tu govori o toj beskonačnosti, lepoti života, ljubavi koja je ustvari jedino vredna i smisao ovozemaljski. Moćnost i jačina Malerove muzike su nešto što je teško opisati ili staviti u redove, podvesti, ona se mora čuti, osetiti i nositi u sebi kao gorući plamen kome ne treba da damo da se ugasi. Izuzetno mi je drago da sam pevala i debitovala u ovoj simfoniji sa našim dirigentom Sudjićem, mojim kolegama iz Srbije i da se nadam da će Beograd dobiti još ovakvih koncerata jer zaslužuje, jer je Beograd samo jedan jedini za mene, ali na istom mestu gde i Beč,Berlin, London, zasigurno. Jelena Bodrazic
______________________________
GUSTAV MALER – SIMFONIJA HILJADE. PS. videti više: http://misljenovac.wordpress.com/2012/05/27/gustav-maler-simfonija-hiljade-ps/
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар
Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре