Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

ЗАПАМТИ ЧОВЕЧЕ ДА СИ ПРАШИНА

Без увијања, Неочекивана писма, књижевни мобари, преписка, четврта Србија

 

„Сети се човече, да прах си само“| Слободан Бранковић

MEMENTO HOMO QUIA PULVIS ES*

Неко не би ни спустио слушалицу
Кад би чуо како ће у мукама отићи.
Шта би то променило у последњем налазу,
Који је управо стигао, такав какав је?
Узалудни позиви, уобичајено сажаљење,
Па није ваљда, јао, куку, ух, Боже, несрећник…
На крају слегање рамена пред судбином.
Овако: не попустити као човек коме спаса нема.
Гура на житу, шапућу забезекнути,
Тако је пажљив да ни зрно не проспе.
Дрхтавим прстима опонаша дивљу птицу.
Сад испаде као да јој се одувек дивио,
И да је знао шта ће постати једном кад нестане.
То је трен на који је помишљао,
Ах, да неће ни доћи. Шта сад?
Тако је то с временом, ако уопште оно постоји,
Што би свети Аурелије могао знати.
Дошао је судњи час као и сваки други.
Хтео би да се држи најбоље што може.
Људски, у свему само добрим против зла.
Има разумевање за окружење, ближе и даље,
Које га тешко препознаје у углу у ком се свије,
Као кад је јуришао и свет мислио да мења.
Не би да изгуби то што га чини оним који јесте.
Колико већ не види се од гомиле свежњева
Пожутелих листића. Не предаје се, трага за истином.
Чепрка по белешкама које су га водиле кроз живот.
Ево, набасао на мисао коју би да развуче
По ободу глинене чиније , али тако
Као да је није накнадно утиснуо.
Сети се човече, да прах си само.

__

* ЗАПАМТИ ЧОВЕЧЕ ДА СИ ПРАШИНА

Веома поштовани и драги пријатељу Мирославе,
Искрено захваљујем Вам на објављивању мојих песама.
Захваљујем и госпођи Бранки на подршци. Ах, какви су ово тренуци!
Тако се обрело ових неколико редака у мом обраћању, не без стрепње за самокритичку дистанцу.
И кад човек клоне, нешто се усплахири. Узјогуни. Тако у тами бејах сам, кад изговорих: ма како опака болест била, неће ме истерати из литерарног домена. Храбрим
себе да не клизнем у тривијализацију бола. Окрећем главу од еха типа „Поезијом против канцера“. Хтео бих да се самоиронијом супротставим.
Ништа изван поетског дискурса! Да останем мимо патетике и грубе одбојности према злосутној стварности. Како неко достојанствен у судњем часу рече:Хоћу да будем фин кад умирем.Да и мој рукопис, ма како далеко био од поета претходника, стигне докле сам стигне.
Нека то буде писак онеобичавања морбидности. Да, с оном, с којом је у непомирљивом односу овај још увек усправни анонимус.
Верујући у једну мисао и пре него је узе за наслов:
„Сети се човече, да прах си само“.
Поздрав
Слободан Бранковић

 

 

НАПОМЕНА

Ово је једна од последњих објава Бранковића, пред крај његовог прерано завршеног живота... М. Л.

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958