Без увијања, Неочекивана писма, књижевни мобари, окаснело...

САВЕТ ЈАПАНУ / ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР… и др.

28 марта, 2013

Тражимо заштитника пред најездом демократије с бомбама!

Поштовани пријатељи и сараднци,

Са искреним уважавањем и устручавањем маргиналца из српске културе у расејању, поздрављам Вас и молим да прочитате ова два паралелна текста, објављена ових дана у медијима, који говоре о различитим временима, народима и државама, а феномен је исти: светске импeрије и мали народи и државе.

Молимо Вас, поверујте великом Спенсеру, философу из 19. века, ако не можете нама маргиналцима из српског расејања. 
Морамо сви поверовати и припремити се за оно што ради бивши председник Немачке г. Шредер и његов клуб и конференција.
Најљубазније Вас молим прочитајте оба текста.

Са поштовањем,

Радомир Батуран, Торонто

_______________
Цитат из дела Лафкадиа Херна, „Јапан покушај тумачења 2“ , који је превела Соња Вишњић Жижовић, а издала издавачка кућа “КОКОРО”. Текст је писан пре 110 година, али је и даље актуелан.

БЕЛА НЕСРЕЋА / историја се понавља

ХЕРБЕРТ СПЕНСЕРОВ САВЕТ ЈАПАНУ

Пре пет година, један амерички професор, који је тада живео у Токију, рекао ми је да ће се након смрти Херберта Спенсера објавити његово писмо-савет које је професор упутио једном јапанском државнику, а које се тиче политике коју би царство (Јапан) требало да одржи у циљу очувања своје независности.
…Хербер Спенсер је преминуо 8. децембра изјутра 1903. године (док сам још увек писао ову књигу), а писмо, упућено барону Канеко Кентароу, под околностима са којима је јавност већ била упозната, објављено је у лондонском „Тајмсу“, 18. јануара 1904. године.

“ …Што се тиче осталих ваших питања, дозволите ми да прво уопштено одговорим да би, по мом мишљењу, јапанска политика требало да Американце и Европљане држи на пристојном одстојању. У присуству моћнијих раса, Јапан је у сталној опасности, па би јапанска влада требало да предузме све мере опреза и странцима омогући што мање упоришта (у Јапану).
Чини ми се да једини облик међусобне сарадње, а од које би Јапан имао корист, и који би јапанска влада могла да дозволи, јесте онај који је неопходан за размену роба – увоз и извоз физичких и умних производа. Никакве друге привилегије не би требало дозволити људима других раса, а поготову припадницима моћнијих раса, и које се не тичу споменутог циља. Сигурно ревизијом уговора са силама Европе и Америке, предлажете „да цело царство отворите странцима и страном капиталу.“ Бојим се да је то фатална политика. Ако желите да видите шта ће вам се вероватно догодити, проучите историју Индије. Када једном дозволите моћним расама да остваре упориште, временом ће сигурно јачати њихова агресивна политика, која ће доћи у сукоб са Јапанцима. Ове сукобе ће странци представити као нападе Јапанаца који се морају осветити. Онда ће странци заузети део јапанске територије и захтеваће да она буде у њиховој надлежности. Затим ће постепено почети покоравање целог јапанског царства. Верујем да ћете имати много потешкоћа да избегнете ову судбину, али олакшаћете процес ако странцима дозволите било какве привилегије изузев оних које сам навео.
Да бих вас убедио у савет којим Вам дајем, требало би да кажем, као одговор на Ваше прво питање, да би странцима не само требало забранити да поседују земљиште, већ би требало одбити да им се она даје у закуп и издавати им само боравишну дозволу за једногодишњи закуп.
Као одговор на друго Ваше питање, предложио бих да странцима одлучно забраните експлоатацију рудника које поседује, или користи, јапанска влада. Јер, ако то не учините, онда би се испољиле разлике између јапанске владе и Европљана и Американаца, који их користе, а то би пратио позив енглеске или америчке владе, или других сила, да се пошаљу снаге које би инсистирале на свему што европски радници тврде, јер на Западу постоји уверење, као и међу другим цивилизованим народима, да њихови агенти или продавци у иностранству представљају владу своје земље.
Треће, у прилог предложене политике, требало би да обалску трговину држите у својим рукама и збраните странцима да се ту ангажују. Ова обалска трговина сигурно није укључена у услове које сам наговестио као оно што треба признати – тј. да се олакша извоз и увоз робе. Дистрибуција робе пристигле у Јапан из других земаља треба да је у надлежности самих Јапанаца и не треба да се даје странцима, јер би поновне разне трансакције отвориле врата бројним свађама и резултирале би агресијом.“

_____________________________

МОЛИМО ВАС, ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО:

::::::::::::::::::

По завршетку ове конференције, 2. маја 2000, Потпредседник Европског парламента и посланик Бундестага Вили Вимер је упутио отворено писмо немачком канцелару Герхарду Шредеру, у коме је упозорио на „криминалне“ намере учесника горњег скупа према СР Југославији и Српској нацији – односно о плановима НАТО лидера да „дефакто“ онеспособе и „раскомадају“ Србију као независну и целовиту државу на Балкану. Он је своје закључке образложио у следећих 11 тачака:

8…………..
Овде је кључни закључак конференције који разоткрива сву дволичност и нечасне намере ЕУ и САД према нашој нацији – ДА СРБИЈА МОРА ДА БУДЕ ТРАЈНО ЕЛИМИСАНА ИЗ „ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА“.
Вимер сугерише да је тај закључак донешен да би се у Србији, након њене политичке, економске и војне дезинтеграције, неометано обезбедили трајно америчко (НАТО) војно присуство.
У прилог овој тврдњи иде анализа угледног „Глобал Рисерч“ аналитачара Махди Дариуса. „Балкански фронт: Западни преврат у Југославији и Молдавији“ (6)
Он овде детаљно објашњава зашто је за НАТО кључно да „раскомада“ Србију до краја.
По њему Србија је већ у својеврсном ваздушном карантину, чији национални ваздушни простор (међународни ваздушни коридор) ефективно контролишу околне НАТО чланице практично (оне)могућавајући неометани међунардони ваздушни саобраћај према Србији.
Западно-обавештајним „намештањем“ референдума о отцепљењу од СР Југославије у Црној Гори, успели су да разбију заједницу „две братске нације и једног истог српског народа“, и тиме одсеку Србију од мора и наравно слободоног међународног морског коридора.
По Дариусу, сада је Србији остао последњи легални међународни коридор којим она може да се неометано повеже са другим државама,  пре свега Русијом, а то је „Дунавски коридор“ (слободни међународни пловни пут). По њему то је главни разлог зашто се последњих година „фанатично“ ради на „косовизацији“ Војводине и њеном консеквентном отцепљењу од Србије*. Јер би се онда – изласком независне (евроатлантске) Војводине (или њеним припајањем Хрватској или Мађарској-највероватније комадањем и саме Војводине) трајно успоставила НАТО контрола над Дунавским пловним путем, односно последњим слободним међународним путем који је под заштитом међународних конвенција – тиме би се  Србија трајно одсекла од „спољног света“,  и тако ефективно ставила у неку врсту „међународног гета“.
Ма колико некима таква процена звучала невероватно – ми сви данас можемо да видимо да скоро сви „догађаји на терену“ иду управо у том смеру!!!

Курзив у овом прилогу додао оперативни ур. "Заветина"