Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

Из писма пристиглих у последње време

 ИЗ писма пристиглих у последње време

0011.Из пристиглих писама

(Децембар 2013)

Слика са планине Радан (дец. 2013)
Слика са планине Радан (дец. 2013)

*
Поштовани Господине Мирославе
Веома ме је обрадовао разговор са старим Професором* и улио нову, њему својствену енергију за живот и рад.
Захваљујем на публиковању кратких филмова у Вашем блогу који је заиста фантастичан.
Задовољство ми је да Вам бар у дигиталном облику пружим збирку прича „Град који је сачувао душу“

http://issuu.com/37464/docs/gradkojijesa__uvaodu__u_miroslav_lj

http://youtu.be/uc2VgYVNzYM

Уколико сматрате да је примерено ја бих ваш блог радо поделио на својој страници
https://www.facebook.com/GradKojiJeSacuvaoDusu
посвећеној људима добре воље који уживају у уметности и мислима.

(….)
Срдачан поздрав
и велика захвалност
Мирослав Љ Ранковић

(04. децембар 2013. 17.41)
__
Миодрагом Мркићем (напомена ур.)


* * *

(Četvrtak, 5. decembar 2013)

Onako, kako to priroda zahteva-predivan clanak…
Uvek sa nestrpljenjem kao malo dete ocekujem Vase i nase SAZVEZDJA ZAVETINE i uzivam…
Hvala Vam do nebesa i jos i vise…

Milan S. Kosovic

*


06. децембар 2013. 17.41, 08:22

Мирослав Тодоровић:

Драги М. прослеђујем Ти писмо од В Ш. јер Те помиње и казује речи које подстичу. Дакле, има смисла твоје жртвовање и рад на „ползу отачаству“. Друго нам не преостаје јер нам од овог порока, проклетства писања, нема спаса. То нам је дано, драги мој имењаче. Стојан ће свој блог убрзо уредити, све је у повоју. Ја на свој начин ширим, на све стране, о теби, твом и мом раду глас.
Уз срдачне поздраве, Мирослав из Трешњевице

*  *

On Friday, December 6, 2013 3:28 AM, Vujica wrote:
Здрав ми би био врли и неуморни пријатељу, сејачу племенити!

Коначно седим за рачунаром, читам поруке, помало и отписујем. (Боже, како лепо, а већ нестварно, звучи: ситне књиге иду за књигама).
Не знам да ли сам ти писао да сам приредио био за штампање прозу Пријепољца В. В. Тмуше (1888-1954), надари ме ђаво 15. септ. ноћу да снимам на ЦД, да бих сутрадан однео на штампање, на штампачу у Библиотеци. Успео сам да уништим. Слао сам хард диск и у Београд, ништа. Имам копију само од пре две године, пола посла. Што би рекао народ: Не да се сиромаху ситно самлети. Не искључујем глупост и незнање.

Сад прочитах твој интервју са Тукадрузом, Чудом од човека. Помало је такијег јунака на српскоме некултурном разбојишту! (Дивим се и Милијану Деспотовићу шта све успева да уради). Без намере, намећу се поређења с гомилом државних паразитских институција у култури. Мислим да уметност, па ни писање, не може открити никакву истину, али да много значе човеку. Ако се Тукадруз бори за превредновање српске књижевности, ако је посвећен правим вредностима, онда је та побуна добра и за оздрављење свега другога у Србији (морала, образовања, економије). Не мора „књижевни легионар“ у свему да је у праву, али може допринети да уметнички део Гутенбергове галаксије у Србији има славнији епилог.
Добио сам Савременик. С. Игњатовић ме је добро представио. Уредник Трага ми је јавио да ће ми у децембарском броју нешто објавити. Последњи Међај ми је објавио три песме, тако да могу рећи да ми је јесен била родна. Тешко је коментарисати своје песме, али уочавам да је мало сличних по часописима и збиркама? Мислим да су мало тврде и досадне.

Прочитах у Трагу приказ С.И. твог Ковчега, израз свог читалачког задовољства.
Заиста, ти си својом новом поезијом и прозом ушприцао, језиком и сликом, праву Србију, осиротелу, запуштену, разграђену, утучену. Какви су јој њива, ливада и пут, такви су људи и књиге. (Мени је непријатно слушати наздравичарску поезију Д. Ерића, па и испразна антиглобалистичка србовања М. Данојлића).
Нема добре државе у свету у којој су запуштени људи, њиве, воћњаци, реке, шуме, а сјакти Престоница, њена Полиција, Власт и Моћ.
ФЕЊЕР је на сличан начин леп. На истанчан начин фиксира лепоту поднебља са асоцијацијама из богатог хеленског наслеђа. Али све бива увезано и у наш текући живот, овде. Са задовољством сам читао све наставке код Лукића.
Почео сам био бележити утиске уз Светиња и Шум и лахор, али не стигох да уобличим. Просто немам енергије и капацитета да радим више од сат-два дневно.
Срдачно те поздрављам,
Вујица
Бре, Мирославе, у томе Ниш(тавил)у обиље пичвајза!
То вам остало од Константина, крсташа, Турака и других навалника?

* * *
Владимир Јагличић:
(7- 12. 2013, 07.17 )

Драги Мирославе,

твоје две преведене песме постављене су на сајт http://www.poezia.ru/naslednik.php
http://www.poezia.ru/article.php?sid=102218 …

Најбоље, куцај Владимир Корман, даће ти се.

Корман их је поставио у свом ауторском делу сајта, а уврстио их је и у рубрику „Наследници Лозинског“. То је рубрика само за преводиоце (по имену акмеисте Михаила Лозинског, даровитог песника који је „жртвовао“ свој песнички дар ради сјајних превода и уредничког рада), у којој се такмиче на годишњем нивоу, за награду – најбољи превод сајта. Тамо не увршћују све што су превели, него оно што им се чини репрезентативним, и може да се такмичи.

Честитам,
В. Јагличић

П. С.

Извињавам се због грешке у години – моја је, те ствари не проверавам, ослањам се на, увек непоуздано, сећање. Не би требало, али ја сам слаб документалист и време ми не значи толико колико би, очито, требало. Писаћу Корману да, ако може, исправи ту грешчицу.
Ако је то највећа грешка коју смо направили – немамо шта да бринемо! Мада, ваља бити тачан и уредан.
Свако добро.

*
Мирослав Тодоровић:
Драги Имењаче, управо ми стиже вест да су ми додели награду
„Раваничанин“*. Поред мене награду су доделили Владану Ракићу и Слободану Жикићу. Као Твој сарадник и сапутник у свему, желим да ово лечка радости, у овом времену некњиге и недоба које нас кроз цео живот прати, поделим са Тобом…
(7. 12. 2013)

_________
* Видети више: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD
http://www.paracin.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=10114



Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958