СРОДНЕ ВЕСТИ

          ГОТОВО све суседне земље законом су заштитиле имовинска ауторска права филмских радника. Бугарска, примера ради, има закон који једном реченицом све регулише: уговори којима су у време комунизма и социјализма филмским радницима одузета ауторска права се поништавају, и сва права се враћају ауторима.
          Како за "Новости" каже редитељ Срђан Драгојевић, иницијатор оснивања организације при Удружењу филмских уметника Србије, УФУС заштита - Организација филмских аутора Србије, они од Завода за интелектуалну својину превише дуго чекају издавање дозволе за обављање делатности на остваривању колективних имовинских ауторских права.
          - Зашто чекамо толико дуго? Зато што се емитерима исплати да подмите било кога да би остварили огромне уштеде на овом пољу. На годишњем нивоу, њихове "уштеде" се мере милионима евра, а на деценијском, десетинама милиона. За толико пара су опљачкани филмски радници, а то је сасвим "солидан" фонд којим може да се подмити било ко да би се читава ствар стопирала - каже Драгојевић.
          Он објашњава и зашто власт никада није хтела да реагује на ову пљачку која траје деценијама.
          - Будимо прецизни и јасни - власт не реагује јер има договор са емитерима да на њиховим каналима има повлашћен положај. Ми ћемо вама дати присуство на телевизијама, а заузврат, ви ћете нама омогућити да остварујемо екстреман профит. Неплаћање ауторима само је мали сегмент овог "уговора са ђаволом" - сматра Драгојевић, наводећи пример "огорчене борбе у Скупштини Србије, када су поништени легално изабрани кандидати за чланове Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)".
          - Од стране цивилног сектора силеџијски је изгуран кандидат који је добио више гласова и већ се опробао као члан РЕМ-а. Јер, нормални људи у том телу, који би забранили ријалити и порнографске емисије, смртна су опасност за тај бизнис. Ти људи би ово "смеће" забранили и емитерима одузели лиценцу.
          У читавој причи о емитерима, пљачкама филмских аутора, корупцији, Драгојевић сматра да је најважније то што држава у свему томе не види проблем, па зато и не доноси законе.
          - Ствар је угла посматрања и перспективе. Када је неком духовни и естетски идеал турбо фолк, сплав, Дубаи, црни "ауди", глисер и старлета, где је ту - "проблем". Он ће ионако да каже - "нема проблема".
          Зоран Симјановић, председник Управног одбора УФУС заштита, ипак се нада помаку, јер је Национални савет за културу позвао и Владу Србије да што пре покрене доношење закона у овој области. Како по регулативи може да постоји само једна организација као што је УФУС заштита, законско решење више не би требало да буде толико "компликовано".
          - УФУС је окупио више од 150 филмских радника и њихових наследника који су потписали уговоре са УФУС заштитом и овој организацији пренели своја права.
          Тиме је, каже Симјановић, заштићено више од 500 најзначајнијих дела српске кинематографије.
          - Надам се да ће нам Завод за интелектуалну својину ускоро дати регистрацију. Али постоји још један проблем - аутори су били уцењивани и уступали су своја права продуцентима који им никада ништа нису плаћали. Због тога би закон морао да има одредбу да се та права врате ауторима.


          КАКО ДА ИХ ХАПСЕ?
          НИ Драгојевић никада није добио ни динара од емитера за своје филмове. У већини земаља Европе, сценариста и редитељ по закону добијају између 150 и 300 евра од сваког ТВ приказивања.
          - Ево још једног пластичног примера за пљачку: за снимање филма "Ми нисмо анђели 2" узели смо кредит од банке, и то не домаће, и морали смо да га вратимо у кратком року. Филм је стартовао са 40.000 гледалаца дневно, а "пиратско" издање се појавило шестог дана, када смо већ имали четврт милиона гледалаца. Тада је посета биоскопима пала за 150 одсто! Данима сам молио инспекторе да спрече "пирате" на улици, док нисам добио објашњење - како да их хапсе кад је главни "пират" брат супруге тадашњег председника!