СРОДНЕ ВЕСТИ

          ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА борба наших филмских радника да се законом заштите њихова имовинска ауторска права и да престане пљачка њиховог рада - можда ће коначно добити епилог.
          Јер, ово питање поново је отворио и Национални савет за културу (НСК) истичући да у овој важној области код нас преовлађују потпуни хаос и нелојалност. То се, пре свега, односи на заштиту ауторских права филмских аутора, чије је дело на удару бескрупулозне и неконтролисане експлоатације од стране ТВ кућа и кабловских оператора. По питању надокнаде за коришћено дело аутори или њихови наследници у потпуности су искључени. Ово се посебно односи на заштиту колективних ауторских права, где је стање и најгоре, истакнуто је на седници НСК.
          Како то у пракси изгледа, за "Новости" говори редитељ Горан Марковић, који каже да су са филмским ауторима још у социјализму склапани "робовласнички уговори".
          - По тим уговорима, ми нисмо имали никаква права, а продуцент сва. Још увек неке пропале продуцентске куће издржавају неколико службеника који су преостали од пара које добијају за наше филмове. Моји филмови су приказивани на стотину пута на разним телевизијама, нарочито на државној, а да никада за то нисам добио ни динара. У цивилизованим земљама, ауторска права се исплаћују одмах, по аутоматизму. Код нас, закони се не поштују, а понајмање онај о ауторским правима.
          Марковић каже да је лично водио судски поступак за права која су била угрожена разним издањима његових филмова на ВХС касетама и ДВД дисковима. После маратонског процеса који га је, признаје, много коштао, пресуђено је у његову корист. Али, додаје, од тога никада није могао да наплати ни динара, па је "дигао руке и од државе, и од њеног правног система".
          - Тек у последње време, приватном иницијативом, почео сам да добијам надокнаду за ауторска права од неколико малих, приватних телевизија. Оне веће не хају за своје обавезе - истиче Марковић.
          "Сабирни центар"
          По речима композитора Зорана Симјановића, веома је значајно што је НСК покренуо ово питање.
          - Верујем да ће и Завод за интелектуалну својину ускоро позитивно да реагује. Јер, наши филмски аутори су већ деценијама оштећени, кабловски емитери и власници телевизија обогатили су се на нечијем раду и ауторским делима, злоупотребљавајући то што у овој области не постоји законска регулатива. За то је крива држава, али и сами филмски аутори, јер нисмо успели да се окупимо и искоординирамо на начин као што је то урадио СОКОЈ, па музичарима морају да се исплате ауторска права. На исти начин закон мора да штити и редитеље, сценаристе, сниматеље, глумце, и надам се да ћемо успети у томе.
          УФУС ЗАШТИТА ЧЕКА ПОТВРДУ
          Колективна ауторска права законски је могуће заштитити само путем организације која се искључиво тиме бави, а која у Србији још увек не постоји. Зоран Симјановић, међутим, каже да је председнишштво Удружења филмских уметника Србије, септембра 2014. основало УФУС Заштиту - Организацију филмских аутора Србије.
          - Циљеви организације су остваривање ауторских права, на основу уговора са УФУС Заштитом. Октобра 2014, Министарство финансија Србије дало је потврду о извршеној регистрацији организације. Али иако је УФУС Заштита од Завода за интелектуалну својину од 2014. тражила издавање дозволе за обављање своје делатности, та потврда још није стигла - каже Симјановић, који је председник Управног одбора УФУС Заштита.
          (сутра - Шта кажу аутори?)