Брига није игра
у којој заборавиш све.
Није ни зврк
туђа рука који звркне
од пада до пада.
Јер зврк је ствар,
а човек је створ
чија душа трепери
пред опасношћу сваком,
од грча до грча.
Ако су страхови чести
завлада гризодушје
па бригодушје
- разболи се душа.
Завлада туга голема.
Јер човек је земљанин
и земља ће бити.
Радомир
Из пропратног писма аутора уреднику: У душу си ме дирнуо овом белешком о својим родитељима. Скоро идентично је било са мојима. А литванску пословицу први пут читам. Хвала ти.Ево, за ”Новине будућности”, лирска дефиниција стања српског човека данас. Не оптерећуј се њоме: ако доприноси новини, објави, ако не доприноси ни мало, баци.
Остај нам у свакодневној милости Господа,
Нема коментара:
Постави коментар
Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре