РУЖЕ ИЛИ ТИКВЕ?

или  нешто сасвим треће у режији најстаријег дневног београдског листа

______________________

ЦВЕТАЛЕ БИ РУЖЕ, а ја бих рекао, мало морген, ЦВЕТАЛЕ БИ ТИКВЕ. Та бахатост и нарцидност једног дела српске интелигенције нам је УКРАЛА СРПСКИ САН!

_______________

БИБЛИЈА АНТИФАШИЗМА ИЛИ АУТОШОВИНИЗМА РАДОМИРА КОНСТАНТИНОВИЋА

Књига српског раздора. / На „Философију паланке” позивају се и они који прокламују: „Најбољи су отишли, најгори су остали”, а држава чији су врсни стручњаци очарани оваквим штивом не може се надати светлијој будућности. / Аутор: Зоран Ћирјаковићсубота, 23.04.2016. 

    

   избор из коментара на споменути чланак:

у 18:07

Миша Миласпре 7 сати

Господине Ћирјаковићу ценим ваш аналитички интелектуални приступ и таленат да изаберете "вруће" теме, али бих више волео да сте анализирали "Књигу о Милутину" од Д. Поповића, која описује тужну судбину српског народа у 20. веку. Књигу Р.К. "Психологија паланке" сам читао прошле године по други пут. Ужасно досадна књига, а стил писања је такав да захтева напрезање вијуга - сувопаран, извештачен и често контраверзан. Међутим, у многим ставовима ИМА МНОГО ИСТИНЕ - признали ми то или не. Упоређивати то са књигом А.Р. "Срби чујте" - једноставно није могуће. Међутим, неки коментари на ваш текст говоре да су и један и други у великој мери - у праву. Стиче се утисак да је сваки од коментатора препаметан и да он дође на власт у Србији - ЦВЕТАЛЕ БИ РУЖЕ, а ја бих рекао, мало морген, ЦВЕТАЛЕ БИ ТИКВЕ. Та бахатост и нарцидност једног дела српске интелигенције нам је УКРАЛА СРПСКИ САН! Недостатак самокритичности и објективности, уска схватања и широке навике великог дела тзв. српске политичке елите

Ranko M.пре 6 сати

Nista novo za danasnju "elitu", ciji je osnovni princip, sto dalje od naroda to smo veca "elita".Ona, zaslepljena u svom kvazielitizmu, ne moze da shvati da doslovno primenje zakon "negacija negacije", jer negirajuci svoje izvoriste, negira i sebe samu. Ali to nju ne zabrinjava, zato sto se ona svojim radom ne bavi kao svrhom,vec kao ciljem,pa je zato njen elitizam bezvredan.Ona,zapravo i postoji samo za sebe.Nekada je bas taj, "palanacki" narod, znao da prepozna elitu, da joj veruje i da se za njom krece.Danas, taj isti narod,znatno obrazovaniji, ugradjeniji u sva kulturna i drustvena zbivanja, ne prepoznaje svoju elitu i ne veruje joj. I to sa razlogom. Konstantinovicevo "delo" je samo jos jedan razlog za to.Kome da verujemo, Radomiru kao komunistickom bastiniku i miljeniku ili ovom "novom" Konstantinovicu koji, u poznim godinama, nastoji da se nekako ugura novi "elitisticki talas".U takve nismo verovali ni tada ni sada, pa je ovo njegovo"delo" uzaludno, da ne kazem promaseno.

Milan Andjelic

Cirjakovicev tekst na dve stranice zavrsava "Iako je pisao o velikom i podmuklom zlu, Konstantinovic nije ponudio neku novu "filozofiju zla" - vec zlu filozofiju". Dve velike stranice Politike a ni rec o predstavi Centra za kulturnu dekontaminaciju odrzanu 11. januara na Kolarcu po scenariju i reziji Zlatka Pakovica: Filozofija palanke - Bozicni oratorijum Radomiru Konstantinovicu*. Moze se videti na Yutubu. Pravi primer "lukavstva palanke". Sraman tekst.

Д. J.пре 8 сати

Само примитивци и људи слабог знања, морала и оскудне памети могу да криве српски (па и било који други) народ. Па и Божје је и нормално људско знање да народ уистину никада није крив. Народ се не може никада свети на појединца. Српско је народ у многим тренуцима просечно био свети и Божји народ. Па и данас просечнмо српски народ није "гори" од неких народа и у околини и у даљини. Срби само, после погубног комунизма и нехуманог глобализма белосветских силеџија којима управља голи материјални интерес без имало чојства, правичности и поштења, треба да имају среће да им на чело дођше пожртвована власт која буквално воли свој народ коме ће, уз помоћ државбних и научних институција завести правичност, ред и већу радиност. И Срби ће бити поново народ за највеће поштовање.

Зоран Николић ( Ваљево )пре 9 сати

Ја сам поносан на религиозну, Боготражитељску филозофију српске паланке оваплоћену кроз једног Црњанског, као што несрећан јесам кад се и назови књига ,о којој мишљења сучељавамо, дохвати незаслужене пажње и лажне вредности, јер писати на зао и подао начин о греховности народа из којег јеси, без милости и сапатње, писати само из порива осујећености и увређености, говори истину да се не познаје народ и његов величанствен дух, у питању је тек јалова објективација нишчег душевног стања које би Духом да се зове...Већ је неко од поштованих коментатора поменуо и Црњанског, Винавера, Милоша Ђурића као вредносне оријентире и источнике српског духа, у радости и смирењу држим се тих лучоноша патриотских, за недораслог константиновића заборав предлажем...

Благојјевић Предраг,Романијапре 10 сати

"Константиновићева изнурујућа мимикрија није везана за страх од титоистичке власти,чији је миљеник био..... Господине Ћирјаковићу,ово је темељ 2. "Србије. Хвала вам !

Д. Збиљићпре 13 сати

Није наш проблем, готово да сам сигуран, у "филозофији паланке". Наш је проблем у моралном, људском, стручном посрнућу у готово свим областима струке и науке, у лошем изабирању кадрова, у власти која нити схвата нити је свесна каква је њена улога у завођењу сваковрног реда у држави. Непостројање човечне и праведне солидарности међу људима. Наш је шроблем у томе што је ниједан посао готово немогуће обавити ако немате некога јаког да ургира да се пиосао обави, што има закона, али се они непрекидно спроводе по законоправилу чувеног Броза којега није занимало природно и нормално спровођење закона, него је поставио законоправило: "закона се не тре ба држати као пијан плота", него се треба држати личног волунтаризма и у власти и изван ње. Комунизам и политика свемоћне једне политике (комунизма) нису спроводили ред објективно, него субјективно и волунтаристички преко моћника. Лако би се изборило с "филозофијом паланке" када би власт схватила да је њена основна улога и дужност увођење реда.

globalno seloпре 14 сати

Najbolji su otišli? Posebno oni kriminalci o kojima čitamo po novinama koji pljačkaju i ubijaju po svetu, a odavde su otišli. Sve su to preterivanja. Otišli su oni koji su pokretniji i koji hoće bolji život na gotovo, ne nadaju se boljem ovde nego idu tamo gde je uređebo. Kao sad milioni migranata iz Azije, Afrike, bliskog istoka. Rezultat takvog postupanja miliona ljudi - to će potopiti bolji život tamo i izjednačiti ceo svet u lošim uslovima života sa krajnjom nebezbednošću postojanja.

alplineпре 15 сати

Dosta! Verovatno nikada kniga sa beznacajnijom sadrzinom nije izazvala vise paznje. Nacin pisanja, da ne kazem stil je istovetan nadobudnim radovima - doktorskim disertacijama u kojima autor svojim profesorima dokazuje da je savladao "materiju" sa predavanja. U ovom slucaju filozofske prijeme i forme na primeru nesrecno izabrane palanke. Bilo koje delo Nusica na jednoj strani ima vise duha od cele "filozofije" palanke. Ne cudi da je ovu knjigu za svoj "kod" izabrala "libaralizovana" crvena elita. Naime u ovoj knjizi se oseca sav prezir do naroda koji srpski politicari (vecina) pokazuju cim se domognu VLASTI.

Radmila Mišićпре 11 сати

Podsetili ste me;u predgovoru za "Nadgramatiku" S.Vinavera (Prosveta,1963.) g Konstantinović je napisao za Vinavera:"To je jedan nacionalistički stav, jedno nesumnjivo reakcionarstvo, koje nije Vinavera uputilo samo na "Vreme","Ideje" Crnjanskog..." itd. Kao što vidite, moguće je biti srpski nacionalista jevrejskog porekla kao što su mogući slovački četnici.

deda vukasin iz klepacaпре 10 сати

Gospodjo Misic hvala za podsjecanje o djelovanju gospodina Konstantinovica u vrjeme Tita kumrovackog. Pomogli ste mi da svatim da je i drug Radomir rodjen u Jajcu 1943 one kobne noci kad je ukuidana Kraljevina Srbija a stvarana YU,mnogi danasnji drugosrbijanci su rodjeni tada.

nekoпре 12 сати

Šta da se kaže o kontaminiranom srpskom kulturnom prostoru, nego da ga treba dekontaminirati, i to stručno. "Filosofija palanke" postulira tezu o autohtonom srpskom nacizmu, tezu koju ćete teško bez prethodnog preumljenja kojeg sugeriše Radomir u svojim poslednjim danima uz pomoć Latinke Perović.

Treći programпре 16 сати

Књига салонског аутора за салонске читаоце. Читао сам је поодавно, и по мом миошљењу то је доста бледо, површно дело, види се да је аутор из круга двојке и не познаје довољно паланку и тему о којој пише. Питам се зашто "Политика" сада извлачи из нафталина ту књигу. Зашто, ако већ хоће, не пише, на пример, о "Књизи о Милутину", или о Цвијићевим књигама, у којима се много више и објективније описује дух народа. Само, тах дух није по мери оних у чије име говоре претставници друге Србије. И то је изгледа проблем.

Pogledaj dom svoj anđeleпре 18 сати

Država se ne može nadati svetlijoj budućnosti ne zbog toga što su neki očarani štivom poput "Filozofije palanke", već zato što u društvu, mentalitetu i socijalnom tkivu postoje manjkavosti koje su navedene u tom štivu. Da "F.P." nikada nije napisana, država bi svejedno propadala. Mržnja prema svemu kritički nastrojenom i samokritici je simptomatična za neke ozbiljne poremećaje ličnosti. Samosvest je osnova zdrave jedinke, pa i zdravog kolektiva, samokritika uvertira bilo kakve promene. Da smo društvo u kojem cvetaju ruže, nismo. Pre će biti da ovde cvetaju tikve. Trebalo bi se sa sa istim žarom osude osvrtati na korupciju, endemsko siromaštvo, kulturno propadanje, odsustvo bilo kakvog integriteta u ljudima...to je otprilike razlog zašto ljudi odlaze i zašto se država ne može nadati boljem. Potpuno politički, ideološki i verski neobojena, opšta mesta. *Uzrok u nama a ne u velikim spoljašnjem neprijatelju ili drugoj Srbiji, tom nekom 'velikom Drugom'.

Vladan Jovanovićпре 23 сата

"Филозофију паланке" сам читао све док нисам наишао на реченицу - парафразирам: Паланка неће, али то што неће, она у ствари хоће, а то што хоће она суштински неће. Тада сам закључио да бих даљим читањем тог дела само узалуд губио време.

*Bozicni oratorijum RadomiruKonstantinovicu

"Овај геноцид је део јерменске историје и део светске историје. То није бол само једног народа", рекао је Клуни у Јеревану

Фото: Танјуг /Џорџ Клуни

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Јерменија и Азербејџан потврдили прекид ватре у Нагорно-Карабаху
• 
  Протест у Новом Саду због измештања Јерменске цркве и споменика

• Часопис Хелоу се извинио Клунију због измишљеног интервјуа
• Клуни иде у пензију
• Клуни: Мањине нису довољно заступљене у Холивуду

Амерички глумац и активиста за људска права Џорџ Клуни у недељу је уЈеревану дефиловао на челу поворке хиљада људи поводом обележавања 101. годишњице злочина над Јерменима који је током Првог светског рата починила Турска.

Залажући се годинама да се масакр стотина хиљада Јермена, а Јереван тврди да је реч о милион и по људи, док Турска говори о 300.000 до 500.000 убијених, призна као геноцид, Клуни је у суботу стигао у бившу совјетску републику како би учесвовао у годишњем маршу.

Холивудски глумац, председник државе Серје Саркисјан и хиљаде Јермена продефилирали су градом све до брежуљка на коме се налази споменик жртвама геноцида и положили цвеће испред вечног пламена.

Широм земље одржане су комеморације у црквама.

"Овај геноцид је део јерменске историје и део светске историје. То није бол само једног народа", рекао је Клуни у Јеревану.

Он је био копредседник жирија за награду Аурора за буђење човечанства за преживеле у геноциду из 1915..

Награда је названа по Аурори Мардиганиан, која је преживела геноцид над Јерменима и сведочила о покољу своје родбине. Своју причу је касније испричала у књизи и филму.

Јермени тврде да је Турска побила милион и по људи, жена и деце, након што је руска војска продрла у Отоманско царство.

Турска пориче геноцид и објашњава да су Јермени узели оружје у руке како би помогли руским снагама које су извршиле инвазију на земљу, преносе агенције.

У сукобима је, тврди Анкара, погинуло између 300.000 и 500.000 Јермена, али и Турака.

Клуни на челу марша Јермена (ВИДЕО)

Само један детаљ, по улицама хрватских градова нуђене су на продају сакупљене ископане очи Срба: по тридесет и четредесет очију одједном...

Др Животије Ђорђевић:Око 80.000 усташа било у Титовим униформама, Хрвати су продавали ископане очи Срба! /  Драган Вујичић | 24. април 2016. 10:30 | Најстарији истраживач усташких злочина о НДХ, злогласном логору Јасеновац, Титовом игнорисању злодела, стравичном наслеђу... Знак за почетак негирања геноцида над Србима дао Фрањо Кухарић 1981.

Др Животије Ђорђевић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Амерички Апелациони суд одобрио изручење Азре Башић БиХ због ратних злочина
• 
  Једина преживела логорашица одустала од државне комеморације у Јасеновцу: Тужна сам што се деле

• Тито је сакрио истину о Јасеновцу
• За убиство 13 Срба четири године затвора
• Заштићени сведок: Мучени Срби молили за смрт

МИ, Срби, немамо пречег посла него да попишемо своје жртве у 20 веку. Једини смо народ у Европи који овај посао није урадио. Морамо да попишемо погинуле, по имену и презимену, да обележимо сва српска стратишта на територији бивше СФРЈ, по логорима других земаља где су Срби одвођени... да утврдимо ко је све, деценијама, онемогућавао да се српске жртве знају. Овако, за "Новости", говори др Животије Ђорђевић (94), најстарији истраживач злочина над Србима, за кога кажу да је истражио, проучио и анализирао сву доступну грађу о страдању српског народа у 20. веку.

Ђорђевић се НДХ-азијом, Другим светским ратом и поратним страдањима свог народа бави пуних 75 година. У некадашњој, заједничкој држави важио је за најоштријег полемичара и противника ревизије историје, односно умањења српских жртава. Ђорђевић понавља да су у Другом светском рату укупни демографски губици Срба износили 1.820.000 људи. Убијено је њих 1.607.000, 57.000 их је протерано, а 156.000 српске деце није рођено. У односу на друге народе у СФРЈ, Срби су, казује др Ђорђевић, чинили 90 одсто жртава.

* Како данас гледате на 75 година обележавања Јасеновца у Хрватској?

- Поново нема одговора на питање зашто су се партизанске јединице у Јасеновцу појавиле тек почетком маја, 10 дана пошто су усташе 22. априла 1945. напустиле логор. У то време Титова војска је имала 57 дивизија. Немци су се повукли из Србије 1944, а више од шест месеци Јасеновац је радио пуном паром. За тих шест месеци и усташки официри преобучени у партизане водили су у јурише српску младеж на Сремском фронту. Нема одговора ни на питање зашто чувени партизански авиони "кукурузари" (Ил-2) нису са Сремског фронта долетали до Јасеновца да макар митраљирају усташке страже.

ПРОДАВАЛИ СРПСКЕ ОЧИ* МАЛО је Хрвата који су били свесни страшног злочина и греха над Србима?
- Никола Павелић, дипломата Краљевине Југославије, Ивану Шубашићу, члану Владе у егзилу, маја 1942. о злоделима усташа је написао: "Када цивилизовани свет за то сазна, револт и индигнација биће такви да ја не знам шта ће бити са нама Хрватима. Само један детаљ, по улицама хрватских градова нуђене су на продају сакупљене ископане очи Срба: по тридесет и четредесет очију одједном."

* Ви, чини се, имате одговоре на овакве историјске недоумице?

- Један од таквих одговора је, рецимо, Титово упутство опуномоћеним представницима Врховног штаба од 2. јула 1943. да се свим хрватским војницима који се предају гарантује безбедност, да им се признају чинови стечени у формацијама у којима су били, па, затим, омогући напредовање и да се такви употребе против четника у источној Босни. До 6. априла 1944. око 80.000 НДХ војника је прешло у партизанске редове.

* Актуелна хрватска власт и ове године говори о 80.000 побијених у овом логору?

- Из више стотина извора долази се до закључка да је овде убијено више стотина хиљада Срба. Та бројка иде од 700.000. до 1.000.000. Рецимо, генерал Александар Лер, командант за југоисток, 1943. обавештава Берлин да је до фебрауара 1943. уморено 400.000 Срба, затим, СС генерал Ернст Фик 15. марта 1944. извештава надређеног Хајнриха Химлера да је у логорима у НДХ поклано до 700.000 људи... Крајем 1944. немачки опуномоћени генерал у Хрватској Едмунд Глез фон Хорстнау пише о 750.000 побијених Срба... То су чињенице које се не могу сакрити.

* У Хрватској тврде да је било "немогуће побити толики број Срба, јер их није толико било на територији НДХ"?

- За оне који не могу ни данас да израчунају број Срба 1941. у НДХ цитирам усташког министра Милета Будака на првој његовој конференцији за штампу: "За њих (Србе), ми имамо три милиона метака." Министар правде НДХ Милован Жанић 2. јуна 1941. у Новој Градишки изнео је национални програм Павелићеве државе: "Нова држава, наша земља је само за Хрвате и ни за кога другог. Нема путева, нема начина које ми Хрвати нећемо да употребимо да нашу земљу учинимо заиста нашом и да је почистимо од православних Срба."

БРОЈКЕ СЕ НЕ МОГУ САКРИТИ* КАЖЕТЕ да стотине извора из стране и наше литературе о природи НДХ сведоче о стравичним злочинима?
- У записнику од 18. маја 1945, који је направила Анкетна комисија Земаљске комисије Хрватске, а која је прва узимала сведочења преживелих у Јасеновцу, Хрват Милан Дуземлић из Дреновог Бока, који је био општински бележник у Јасеновцу, каже: "До дана мог хапшења и спровођења у логор, до 21. децембара 1943, пријављено нам је 900.000 убијених у логору.

* Негирање геноцида над Србима у СФРЈ почиње осамдесетих?

- Тешко је ту бити прецизан. Али, тадашњи кардинал Фрањо Кухарић у "Монду", 10. фебруара 1981, поводом 21 године од смрти Алојзија Степинца у 14. тачки своје одбране Степница је написао: "Срамно је рећи да су католички свештеници били команданти у тој људској кланици. Овим оптужбама жели се учинити кардинала Степинца одговорним за смрт 40.000 жртава које се приписују Јасеновцу!"

* Изручењем Андрије Артуковића СФРЈ, у Хрватској почиње лицитација и умањивање броја српских жртава.

- Артуковић, Павелићев министар унутрашњих послова, човек који је оформио логоре смрти испоручен је 3. јуна 1985. Први затев за његово изручење Америци упућен је 1951. године. Артуковића СФРЈ никада не би тражила да није било досадног сина, у Јасеновцу умореног др Јеше Видића из Сремске Митровице. Тај човек, професор у САД, није одустајао од захтева. Када су Артуковића испоручили, нису му судили за геноцид и Јасеновац, него за друге ствари.

* О броју страдалих у Другом светском рату "полемисао" је и Кардељ?

- Прво се 1985. јавио Богољуб Кочовић из Лондона са својом студијом да је у Другом светском рату демографски губитак земље био 1.985.000 људи. У исто време појавио се Владета Вучковић са Католичког универзитета Нотр Дам који је изнео тврдње да је он Едварду Кардељу 1947. предочио укупан број погинулих у Другом Светском рату (1.706.000) за потребе Седнице УН 1947. Вучковић је тврдио да је овај број, у ствари, укупан број демографских губитака, док је број усмрћених око милион, али да Кардељ то није схватио него је помешао демографски губитак и заиста убијене.

* Демографи у СФРЈ приближно су утврдили број жртава Другог светског рата?

- Прва званична бројка о 1.706.000 погинулих Југословена изнета је у Паризу на Међусавезничкој конференција земаља које су тражиле репарације. Године 1951, после пописа из 1948, демограф из Савезног завода за статистику Иван Лах пише студију према којој су укупни демографски губици били 2.120.000. Ђорђе Тасић (из исте установе), радећи другом методом, долази до бројке од 2.428.000 демографских губитака, од којих је 1,4 милиона, тврди, заиста убијено. Челни човек Савезног завода за статистику Адолф Вогленик 1952. износи податке да су укупни демографски губици Краљевине Југославије били 2.854.000 људи, а да је стварно уморених било 1.814.000.

* И у Србији се данас говори о 500.000 убијених у Јасеновцу?

То је “рачун“ јеврејског центра Симон Визентал. Ми Срби зато, кажем, морамо пописати своје мртве. Нико нема права да опрашта Јасеноовачке жртве.

Др Животије Ђорђевић:Око 80.000 усташа било у Титовим униформама, Хрвати су продавали ископане очи Срба!

Пол ВАЛЕРИ ОСЕЋАЈНОСТ

Библиотека ДЕЛА ПОЛА ВАЛЕРИЈА  Свеска  IV

Свако чуло је справа за тумачење непознатих ствари.

*

У сваком тренутку — тежи да се поново уобичајена једна врста сталности — и једна врста нове осећајности.

Један веома снажан звук траје — ја му се препуштам — узимам један подешени облик такав да тај звук даје најмање учинке и да ја уживам највиши степен слободе. Тако поново постајем мало по мало осетљив на слабије звукове који ће играти  улогу. ако се произведу, уплитања у један систем осећајности не измењене. Надражљивост ће се  преобличити у потпуности и навикнуће се на јаки непрекидни  звук — који је на неки начин уравнотежен иили никакав.

Тако се не ради о јачини у себи — него о разлици одељка  тренутачне структуре. Стање П^л до којег стижем  полазећи од А различитим путевима разликује се  што се тиче његове могућне измене следећи слеђени пут.

1. Иницијал    П   код   Валерија   је   кратица   за   Поезију   и Песму

*

Осећајност

Грешка је дати осећајности, јачини сензација и узбуђења, једну вредност ли значењску важност.

Осећајност има управо супротан изглед. Она је таква да је један веома мали узрок може читаву увести у игру. Она је таква по својој природи јер у сваком тренутку искреће сразмерност учинака са узроцима. Једна веома жива сензација не значи једно веома моћно делање, нити једна веома слаба сензација једно слабо делање. — И штавише: однос између узрока и осетљивог учинка је којекакав — променљив од човека до човека и од дана до дана.

Из тога происходи да је бесмисленост градити једну метафизику на осећајности.

Љубав је једно веома снажно узбуђење, које је попраћено интелектуалним нередима, озбиљним пустошењима — а након свега то је тек једна појединост размножавајућег механизтна. Та појединост би могла бити сасвим друкчија и деца би се исто тако добро чинила.⁷

Али та појединост је чудновато обогатила људску историју. То осећање које је, код животиња које се њим служе, само повремено, готово тренутачно — постало је покретач милиона идеја, радњи, философија, књига, Читава једна религија ослања се на њега. А ово подразумева преображавања, прераде, двосмислености, »очишћавања«. Претачите, филтрирајте — добијајте Врховно Добро.

Да би се уверило у ту не-вредност осећајности довољно је подсетити да једна зубобоља, једна површинска опекотина могу мучити више него нека смртна болест — притиснути интелект жешће, учинити да се чују крици неподношљиве оштрине.

7. Валери је дописао на маргини: Било би могућно извадити из управо умрлог човека неколико капи и вештачки оплодити једну жену.

стр.  83, 89.

Превод Коља Мићевић . »Свјетлост,», Сарајево, 1990.

Gayda İstanbul & Amira Medunjanin (Yüzyıl da Geçse)- STADE SE CVIJECE RO...

Објављено је 15.12.2012.

Fehmiye Çelik ve Ayhan Akkaya'nın hazırlayıp sunduğu "Yüzyıl da Geçse"' programında, Gayda İstanbul müzisyenlerinden Fehmiye Çelik, Ayhan Akkaya ve Şükrü Tırkış, sevdalinkaların usta yorumcusu Amira Medunjanin ve gitarist Bosko Jovic'le Saraybosna'da Svrzina Kuća'da söyledi.

Србија , вечно своја / Мирољуб Милановић

                                              Зоран М.Мандић: "Србија у дубоким водама"

                                                                    Заветине МИ, Бгд. 2015.

               

                Збирку песама "Србија у дубоким водама" Зоран М. Мандић најављивао је у претходним песничким књигама али је тек сада добила свој коначни облик.   У поплави родољубивих песама без родољубља, многи савремени песници на овом мотиву и трагичним историјским околностима у којима се Србија нашла у последње три деценије, заузели су исплативе и уносне друштвене положаје који ће се срушити чим ветар истинске књижевне анализе њихових дела одува лажни накит па остане само костур, тачније ништа. Мандићева збирка , мудро и мајсторски писана , без патетике и великих речи, остаће као трајно песничко достигнуће, уметничко сведочанство највишег реда о једном времену.

                Заокупљени песништвом појединих европских народа , пежоративно названим " европејци", поклоници често сумњивих песничких теорија и нејчешће одвојени од стварности , поједини српски песници заборављају да је језик на коме пишу и излазе у свет српски језик , истовремено и једино средство  којим остварују комуникацију са тим светом. Мандић песник не плаши се да буде изричит: " Увек ћу волети свој матерњи језик" (1.) Свестан да се " Песма рађа у себи у срцу" (2.) , и да је "Дух песме ... / најближи духу ватре" (3.), да речи тек написане стичу ауру и тек се онда приближавају узвишеном , духовном. Тако и груба материјалност бива укроћена, приведена највишем Судији на суочењу. Песник тај пут прелази лако , а с њим и читалац озарен светлошћу непобитне истине.

                Окренут Христовом лику, у Мандићевој поезији није случајно помињање величине Достојевскове поезије , њене метафизичке димензије. Велике теме и оно што је најплеменитије у европској књижевности у којој дело руског писца заузима високо место, присутне су и у песмама ове збирке али уз обавезно истицање језика и његове битности за српски народ. Песник "Србије у дубоким водама" зна да се истином и највеће тешкоће превазилазе. Вера у поезију , у њену исцелитељску моћ , још једна је њена важна одлика .

                Свестан времена у коме влада брзина песник ће закључити: " Журба је судбина песме... / Наелектрисани изливи нестрпљења / Немар над ћирилицом у епоси / нечувеног насиља енглеског језика "  (4.).

Али , повампирени " материјалистички свет" (5.), никако није оправдање за песниково предавање или узмицање, повлађивање тренутним хировима времена: " Коме се то / За кога / моле српски песници" (6.), да би  затим исказао своје уверење : " Миран песник не треба народу / Он га својим ћутањем вређа " (7.).

Зато ће , у другој песми написати противстих : " Један прави песник је као један живот " (8.). Овако оштри судови, истинити без икакве ограде, ако се пажљивије проанализира српско песништву у последње три деценије, сем неколико часних изузетака , нису се могли наћи код српских песника. Већина њих задовољила се постигнутим и препустила се летаргији, јаловом експериментисању и откривању већ откривеног, заборављајући на своје основно позвање и губећи сваку везу са стварним животом .

                Извучена на светлост дана из дубина песниковог бића , прецизна у сваком стиху и синтагми , модерна и метафорична , са богатством асоцијативних значења, ритмички беспрекорна , песма " Србија у дубоким водама" доима се као дело због кога песник целог живота ствара и прима се као дар Провиђења. Ту је све  : и  историја и етос и надасве дух Србије .Он врхуни изнад свих несрећа времена које су је задесиле указујући на њену безвременост и неуништивост. Србија , " Краљица својих несрећа" (9.) којој је  "Бог подарио тврдоглавост " (10.) ,  " Не либи се да пада и устаје " (11.) , зато што су  " Дубоке воде њен мираз" (12.). Овако тачно и поетски надмоћно сагледавање удеса свог народа, дијахронично и синхронично , без патетике и великих речи , даје песнику за право  да закључи " Србија  је вечно своја национална / Народна / Мањина и већина / Нема Србије без Србије " (13.) . Последњи стих , као сентенца , садржи све што се може казати. Зато и забелешка * о датуму настанка песме  ( " у ноћи између 20. и 21. маја 2014. год.) налази своје оправдање у њеној коначној реализацији.

                У истом кључу може се читати и песма " Вожд"  која има поднаслов " Есеј о високим речима". Вожд је у  српском језику висока реч јер подразумева највеће што се може дати за свој народ. Њено значење је много шире јер је у њу уграђено народно памћење и " Та висока реч сачувала је и  повест / Народног и у народу пробраног личног  /  Достојанства " (14.).  Наведени стихови карактеристични су за Мандићеву поетику : Покренути лук од почетне слике жртве преображен је у високи идеал народног достојанства и  доведен до симбола  . Обичне , колоквијалне  речи задобиле су ауру као да су први пут употребљене. То са речима може само песник који је њима потпуно овладао.

                У песми " У колонији " посвећеној сликару Милићу од Мачве Мандић ће се запитати: " Да ли то идемо или се враћамо  / У некој другој форми " (15.). То вечито одлажење и враћање , тај вечити круг од прошлости ка будућности и будућности која ће постати прошлост, чије ће постојање означити само друга форма , питање је које постављају песници у свим епохама и на које не налазе одговора , незаобилазно је и у Мандићевој поезији. Прошлост се не сме заборавити јер " Од памћења се можеш колико толико / Склонити али из ропства заборава / Немаш куд " (16.). За песника , заборав је синоним за смрт. Отуда је памћење , макар и најстрашније , увек боље јер омогућава избор. Песник " Србије у дубоким водама " зна да је живот оно највеће што човек има и да до духовности може доспети само онај који га је у потпуности искусио. Као и Србија којој дубоке воде не могу ништа и која из њих израња духовно увек јача и надмоћнија.

12.04.2016.

1. Зоран  М. Мандић: "Србија у дубоким водама" , Заветине МИ, Бгд., 2015. стр.57.

2. Исто, стр.5.

3. Исто, стр.7.

4. Исто, стр.15.

5. Исто, стр.9.

6. Исто, стр.15.

7. Исто, стр.51.

8. Исто, стр.47.

9. Исто, стр.37.

10. Исто, стр.38.

11. Исто, стр.39.

12. Исто, стр.39.

13. Исто, стр.39.

14. Исто, стр.43.

15. Исто, стр.47.

16. Исто, стр.49.

* Време великих поплава ( нап. М.М.)

УФУС је окупио више од 150 филмских радника и њихових наследника који су потписали уговоре са УФУС заштитом и овој организацији пренели своја права....

 Уговори са ђаволом / Радмила Радосављевић | 15. април 2016. 13:00 | Да ли ће интелектуална својина филмских радника добити законску заштиту (3). Драгојевић: Емитери су нас опљачкали за десетине милиона евра

"Ми нисмо анђели"

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Срђан Драгојевић: Од деце правимо ТВ мороне
• 
  Подршка осамостаљивању деце

• “Самосталци” дугују 100.000.000
• Срђан Драгојевић: Власт воли "хранљиву" уметност
• Драгојевић: Српског филма више нема!

ГОТОВО све суседне земље законом су заштитиле имовинска ауторска права филмских радника. Бугарска, примера ради, има закон који једном реченицом све регулише: уговори којима су у време комунизма и социјализма филмским радницима одузета ауторска права се поништавају, и сва права се враћају ауторима.

Како за "Новости" каже редитељ Срђан Драгојевић, иницијатор оснивања организације при Удружењу филмских уметника Србије, УФУС заштита - Организација филмских аутора Србије, они од Завода за интелектуалну својину превише дуго чекају издавање дозволе за обављање делатности на остваривању колективних имовинских ауторских права.

- Зашто чекамо толико дуго? Зато што се емитерима исплати да подмите било кога да би остварили огромне уштеде на овом пољу. На годишњем нивоу, њихове "уштеде" се мере милионима евра, а на деценијском, десетинама милиона. За толико пара су опљачкани филмски радници, а то је сасвим "солидан" фонд којим може да се подмити било ко да би се читава ствар стопирала - каже Драгојевић.

Он објашњава и зашто власт никада није хтела да реагује на ову пљачку која траје деценијама.

- Будимо прецизни и јасни - власт не реагује јер има договор са емитерима да на њиховим каналима има повлашћен положај. Ми ћемо вама дати присуство на телевизијама, а заузврат, ви ћете нама омогућити да остварујемо екстреман профит. Неплаћање ауторима само је мали сегмент овог "уговора са ђаволом" - сматра Драгојевић, наводећи пример "огорчене борбе у Скупштини Србије, када су поништени легално изабрани кандидати за чланове Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)".

- Од стране цивилног сектора силеџијски је изгуран кандидат који је добио више гласова и већ се опробао као члан РЕМ-а. Јер, нормални људи у том телу, који би забранили ријалити и порнографске емисије, смртна су опасност за тај бизнис. Ти људи би ово "смеће" забранили и емитерима одузели лиценцу.

У читавој причи о емитерима, пљачкама филмских аутора, корупцији, Драгојевић сматра да је најважније то што држава у свему томе не види проблем, па зато и не доноси законе.

- Ствар је угла посматрања и перспективе. Када је неком духовни и естетски идеал турбо фолк, сплав, Дубаи, црни "ауди", глисер и старлета, где је ту - "проблем". Он ће ионако да каже - "нема проблема".

Зоран Симјановић, председник Управног одбора УФУС заштита, ипак се нада помаку, јер је Национални савет за културу позвао и Владу Србије да што пре покрене доношење закона у овој области. Како по регулативи може да постоји само једна организација као што је УФУС заштита, законско решење више не би требало да буде толико "компликовано".

- УФУС је окупио више од 150 филмских радника и њихових наследника који су потписали уговоре са УФУС заштитом и овој организацији пренели своја права.

Тиме је, каже Симјановић, заштићено више од 500 најзначајнијих дела српске кинематографије.

- Надам се да ће нам Завод за интелектуалну својину ускоро дати регистрацију. Али постоји још један проблем - аутори су били уцењивани и уступали су своја права продуцентима који им никада ништа нису плаћали. Због тога би закон морао да има одредбу да се та права врате ауторима.

КАКО ДА ИХ ХАПСЕ?

НИ Драгојевић никада није добио ни динара од емитера за своје филмове. У већини земаља Европе, сценариста и редитељ по закону добијају између 150 и 300 евра од сваког ТВ приказивања.

- Ево још једног пластичног примера за пљачку: за снимање филма "Ми нисмо анђели 2" узели смо кредит од банке, и то не домаће, и морали смо да га вратимо у кратком року. Филм је стартовао са 40.000 гледалаца дневно, а "пиратско" издање се појавило шестог дана, када смо већ имали четврт милиона гледалаца. Тада је посета биоскопима пала за 150 одсто! Данима сам молио инспекторе да спрече "пирате" на улици, док нисам добио објашњење - како да их хапсе кад је главни "пират" брат супруге тадашњег председника!

Уговори са ђаволом