Типар кнеза Лазара, о чијем сензационалном открићу на локалитету Дрење су октобра прошле године писале "Новости", од среде могу да виде и Београђани у Галерији САНУ. Овај добро очувани печатњак део је поставке "Средњовековни Рудник", којом Музеј рудничко-таковског краја представља изузетна археолошка ископавања између 2009. и 2015. године. У организацији милановачког музеја овај терен су истраживали археолози са Филозофског факултета у Београду. 
Нови артефакти са четири локалитета, доказали су оно на шта су указивали бројни историјски извори и претходно спорадични археолошки налази: у средњем веку град Рудник био је један од најпознатијих рударских и трговачких средишта српске државе.
- У САНУ представљамо предмете који су служили како у свакодневном животу средњовековних Рудничана, тако и оне које су користили за ритуалне обреде - каже за "Новости" аутор Ана Цицовић, кустос-археолог Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. - То су експонати пронађени током ископавања једне православне и једне католичке цркве, као и неколико стамбених објеката.
Посебно место на изложби има управо типар из времена када је Лазар Хребељановић владао овим важним средњовековним центром:
- Кнез Лазар је приказан са шлемом, са челенком напред и велом позади, а изнад су бивољи рогови, који су карактеристични за њега и његове наследнике - објашњава ауторка поставке. - У натпису око шлема пише: "Ово је милост господина кнеза Лазара свесрпске земље".
Добро очувани печатњак кнеза Лазара Хребељановића
Један део експоната је са локалитета имање Никића, где је истраживан стамбени објекат, истиче наша саговорница:
- Реч је о здању на два спрата. У доњем делу су биле економске просторије, док је горњи био за становање и осликан фреско-декорацијом. Претпоставља се да је припадао имућном властелину, који је био у могућности да ослика своје просторије.
Само насеље Рудник, наставља Ана Цицовић,
се у средњем веку састојало из доста мањих насеља у којима су живели рудари, занатлије, трговци...
- Била је то урбана средина, са црквама, зградама на два спрата и ни у ком случају не одражава "мрачни средњи век". Главни трг налазио се на археолошком налазишту Дрење. Развој рударства овде је повукао и трговину и занатство. Поред послова који су били неопходни у самој експлоатацији руде, бавили су се и израдом предмета који су имали врхунске естетске одлике свог доба.
Бронзана апликација
Позив да са овом поставком гостују у институцији каква је Српска академија наука, и то у години када она обележава 175. рођендан, за музеј из Горњег Милановца, кажу, представља велику част:
- Изложба у САНУ је верификација успешног рада Музеја рудничко-таковског краја, који је мањи и млађи, али веома успешан - прича директор музеја Милош Николић. - Имамо у плану да све ове локалитете објединимо у неки будући археолошки парк, али прво Републички завод за заштиту споменика из Краљева мора да заврши конзервацију.
КАЛУП ЗА ПРИЧЕСТ
ЈЕДАН од предмета, који раније није био познат на околним просторима, пронађен у католичкој цркви, а реч је о калупу за израду хостије, која служи за причест - открива Ана Цицовић. - На истом месту пронађена је ходочасничка шкољка, икона Богородице са Христом у наручју, апликација са распећем.