ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

ЗАВЕТИНА+

ЗАВЕТИНА+
ЗАВЕТИНА+

ФЕЊЕР један једини?

ТЕМА: УСПЕХ И НЕУСПЕХ

Питање уредника "Браничева", Александра Лукића

Немојте подценити неуспех у свету, али у Србији нарочито, јер – Немојте подценити неуспех у свету, али у Србији нарочито, јер – како у неким електронским медијима пишу –Ништа не успева као неуспех... Ову тему отварамо, дакле, баш због «успеха» тога неуспеха, који траје дуже и има погубне последице, по нашем уверењу. Да ли и ви мислите тако? ....Немојте подценити неуспех у свету, али у Србији нарочито, јер – како у неким електронским медијима пишу – Ништа не успева као неуспех... Ову тему отварамо, дакле, баш због «успеха» тога неуспеха, који траје дуже и има погубне последице, по нашем уверењу. Да ли и ви мислите тако? ....vvако у неким електронским медијима пишу – Ништа не успева као неуспех... Ову тему отварамо, дакле, баш због «успеха» тога неуспеха, који траје дуже и има погубне последице, по нашем уверењу. Да ли и ви мислите тако? ....
= Постављено у позивници ауторима за сарадњу у тематском броју посвећеној НЕУСПЕХУ

петак, 06. мај 2016.

ШТА ДОНОСИ НОВИ ДВОБРОЈ (27/28) ЧАСОПИСА ЉУДИ ГОВОРЕ?

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа. У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна. Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.



Уместо увода
Мирослав Лукић
Кад је сељак сиромашан,читава је земља сиромашна!

Путујем Србијом уздуж и попреко, кад год ми се укаже прилика,
а најчешће Цариградским друмом. На том путу, путу рата, калила
се и прекалила моја отаџбина. Вековима је моју отаџбину одржа-
вало сељаштво, из чијих се извора Србија напајала, обнављала,
уздизала и сурвавала. Српско село вековима је било неисцрпни
резервоар обнове српских градова и српске државе. Данас село
преживљава агонију, можда једну од најопаснијих у српској исто-
рији? Социолози или политичари, или други онакви или нека-
кви фактори покушаваће да објасне, али у суштини они – како би
убијен у појам српски сељак одбрусио – тупе. Јер сви ти који данас
нешто тупе преко медија или часописа, у суштини долазе из кру-
гова оних који су се уздигли на овај или онај начин, из пропадања
српског сељаштва. И тачка.
Земља нам је, еј ћорави фактори, сиромашна зато што је сељак
сиромашан!
Боље је прочитати јад данашњег српског сељака, него стотину
књига.
Недавно сам чуо једну добру пословицу: “Кад се лопов дружи
са попом, онда ће или поп постати лопов, или ће лопов постати поп”.
Окрените се око себе, отворите четворе очи, путујте, фотогра-
фишите и записујте. Обилазите и гробља српска увећана, уверите
се да су на њима најнапреднији дубари и оструга.
Поново размишљам о изградњи “Музеја немогућег ратара”,
којем је незаборавни песник Растко Петровић дигао леп књижев-
ни споменик. Баш тамо бих га зидао где село нестаје, где је гробље
запуштено, а читава сеоска газдинства напуштена пре скоро три
деценије, и где се сеоске куће руше неповратно. Човек гради кућу
и музеј, а кућа и музеј човека. Запуштене куће које су се нахери-
ле и срушиле, куће наших дедова и очева, оптужују нас немо…
Не слушајмо више политичаре, ове којих смо се наслушали по-
следњих деценија – то су старе девојке које сирће продају. Један
песник српски ту недавно рече:
“Хајдуци, револуционари, политичари и зеленаши никада ни-
су обрађивали земљу! Земљу је лакше бранити него обрађивати!”

Аутор романа и оснивач и уредник часописа говори о својим пројектима у Ванкуверу

САДРЖАЈ

Српски део:
Уместо увода
5 Мирослав Лукић
Кад је сељак сиромашан,
читава је земља
сиромашна!

Поезија
Стр. 8 Љубиша Митровић
Косово
Пуста гнезда
Изгон мртвих
Крадљивац снова
Ватре неспокоја
11 Мирко Магарашевић
Те шуме корењем
приобалне…
12 Петар Милатовић
Острошки
Хиландарска беседа
У Острогу најближе Богу
Рапорт Гаврилу
17 Душанка Милутиновић
Станисављевић
На крају мог времена
Остани
Има те
20 Љубивоје Стефановић
Протокол дна
Последњи плач волова
Јавор
23 Небојша Лапчевић
Уликс Београда
На име твоје
Парабола о забрани
окупљања

Проза
29 Вук Церовић
Недјеља, дан кад је умрла бака
32 Ранко Рисојевић
Курагин, задњи пут
37 Јовица Ђурић
Девојка
42 Михаило Папазоглу
Гађаћемо их… 1915-ом
48 Властимир Станисављевић Шаркаменац
Брезов листић – Оливера
51 Лабуд Драгић
Аферим, Монтенегро!

Есеј и критика
63 Владимир Димитријевић
Философија после Вартоломејске ноћи
74 Ђорђе Јевтић
Вредна књига о духовном сјају царскога града
78 Оливера З. Дуњић
Неписани дани
81 Милорад Прелевић
О књизи “Сапутник и сабесједник”

На изворишту културе
87 Божидар Митровић
Основи (Словенске) културе и науке
96 Слободан Живковић
Достојевски у делу Јустина Поповића (1)
102 Мирослав Лукић
Савет за визије
157 Владимир Аркадијевич
Чугунов
Химна српском народу

Из јерменске књижевности
107 Бабкен Симоњан
Књижевност као огледало јерменског бића
109 Ованес Тумањан
110 Аветик Исаакјан
111 Ваан Терјан
112 Јегише Чаренц
113 Наири Зарјан
114 Гурген Маари
115 Ованес Шираз
116 Амо Сагјан
117 Маро Маргарјан
118 Силва Капутикјан
120 Ваагн Давтјан
121 Парујр Севак
122 Лудвиг Дурјан
123 Бабкен Симоњан
125 Раффи
129 Ованес Тумањан
Камено купатило
131 Рубен Зардарјан
Дете народа
135 Магда Џанполадјан
Из магле засијаћеш к’о звезда
146 Левон Анањан
Писмо турском писцу
151 Српски песници певају Јерменији
155 Белешке о ауторима

Зарезивање у камену
161 Мирко Палфи
Избор мисли: “Зрнца духа бисера расутих” (9)

Они који долазе
171 Валентина Терзић
Изађи на светлост
172 Владимир Вукомановић
Суства
174 Оливера Марковић
Живот. Мозаик. Играчка.
175 Вук Арсеновић
Морална порука Андрићеве “Приче о кмету Симану”

Језик и писмо 
180 Предраг Пипер
Актуелност поглед Меше Селимовића на реформу српског књижевног језика

Прича о уметнику
202 Григор Гурзадјан
Паравонова поезија женског тела
204 Елен Гајфеџјан
Паравон Мирзојан – свет уметника, обдареног тајанственом перцепцијом

Разговори
211 Интервју са Светозаром Влајковићем:
Бекство у анонимност

Позориште 
220 Миодраг Лукић
Монодрама ”Велики рат”
226 Мили Каурин
У рају ништа ново
230 Милош Браловић
Један поглед уназад: прва крушевачка опера

235 Музеји и архиви
Тања Зец-О’Нил
Музејска активност
Срба у Канади
251 Душан Салатић
Прилог проучавању екслибриса код Срба

Српска голгота 
261 Мирослав Максимовић
Мио страх: Трагом предака
274 Огњен Војводић
Папске посјете и пет римокатоличких мисионарских мантри

Догађаји у Клубу часописа Људи говоре
290 Календар догађаја
294 Пријатељи часописа
Уређивачка начела часописа Људи говоре:
естетско, етичко и духовно јединство.



Енглески део:
LITERATURE
   Poetry
6 George Edward Hart Ballad
Sky-Blue
The Iceboat
A murder of crows
Muse
Nadezda Vashkevich
10 Siho Ho
Swing
Chorus
Ferry
Chilblains
Prose

     Prose
14 Tristram Coffin Prose
Divided City: On the Edge

     Essay
18 Bratislav Milošević
The supernatural in Sir Arthur Conan Doyle’s The Terror of Blue John Gap
24 Bozidar Mitrovich
Objectives of the sciences and culture

Interview
31 Radojka Vukčević
Interview with Lawrence Buell

Fine Arts
38 Grigor Gurzadyan
40 Elen Gaifejyan
Paravon Mirzoyan

History 
47 Živadin Jovanović
Nato aggression on Serbia
17 years after
50 Subscription

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Популарни постови

Сфера Корена

Претраживање Сазвежђа

Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ, ДИЦА СЗ , Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара , Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ , ИЗВОДИ ,БАЛКАН ,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан , Заставица ,Оличење немогућег , Цариградским друмом ,Брест ,,Дибидус , ШОДЕР ,Паукова мрежа ,УЕРКА 1 ,Ђавоља капија ,ВРТИБОГ ,МАГАЗА Заветина ,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito , Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом , Дукат, Наши поседи,Врата Звижда , Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ , АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни , БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З ,Бездана уметност , Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ , ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија , Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS +,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК , Фонд „ЗАВЕТИНА“... ,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА , Посебна породична заветина , РЕНЕСАНСА, КОМПАС , , ВРЗИНО КОЛО ,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј , МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , , Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА , Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1 ,Библиотека ПЕЛАЗГИОН Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Библиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА ,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА , ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОПСТАНКА ( као "Српског књижевног гласника")

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958