УОБИЧАЈЕНИ, СТАРИНКИ КОНТАКТ: ОБИЧНИМ ПИСМОМ

УОБИЧАЈЕНИ, СТАРИНКИ КОНТАКТ: ОБИЧНИМ ПИСМОМ
"Сазвежђе ЗАВЕТИНА" & Мирослав Лукић 180 309 Београд Ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13

уторак, 05. јануар 2016.

Госпођа "Златокоса" - КЛЕР СИРС, ДИРЕКТОРКА БРИТАНСКОГ САВЕТА У СРБИЈИ



Шансе да ће Британски савет током 2016. довести у Србију дела једног добитника Тарнерове награде су, рекла бих, врло врло велике
Аутор: Марија Ђорђевићуторак, 05.01.2016. у 09:05


(Фото: М. Медић)
Клер Сирс долази из сфере маркетинга и комуникација у области уметности и образовања. Радила је за различите британске фестивале (између осталих за The Hay Festival), књижевне награде (Британска књижевна награда, Награда Оринџ), а претходних десет година ради за Британски савет.
На дужности директорке Британског савета у Србији сте од септембра 2015. године. Шта су за вас након ових неколико месеци најјачи утисци када је реч о животу и раду у нашем граду, земљи...
Свиђа ми се живот и рад у Београду. Неко време сам живела у Тирани која ми се чинила премалом, након тога у Истанбулу који је за мене био сувише велики град. Београд је таман по мом укусу, баш како треба – могла бих да кажем да се по том питању осећам као Златокоса. Остатак Србије тек треба да истражим.
Претходни мандат провели сте у Албанији. Које сличности а које разлике уочавате у функционисању система културе у Србији и Албанији?
Искрено, нема превише сличности. У Албанији је приметан италијански утицај који се види у архитектури, храни и њиховој култури испијања кафе. Имате осећај као да сте у неком граду на Медитерану. Београд ме, са друге стране, много више подсећа на престонице северне Европе и у њему видим делове Париза, Беча, источног Берлина. Када је реч о језицима који се у ове две земље говоре, мислим да су потпуно различити. Као неко ко је учио оба, могу да потврдим да су и један и други веома тешки за учење. Упркос свим разликама које постоје, приметила сам да оба језика деле неке речи, поготово када је реч о свакодневним предметима које сви имамо код куће. Претпостављам да је то последица 500 година отоманске владавине.
Британски савет припрема други фестивал британског филма под називом „Филм и Чипс” у Београду и Новом Саду. Фестивал нуди селекцију филмова млађих аутора. Да ли ће акценат културних програма Британског савета у Београду бити управо на афирмацији аутора млађе генерације у свим сегментима културе?
Заправо, наш главни фокус је на изградњи капацитета институција и пружању помоћи професионалцима и другим појединцима да стекну вештине које су им потребне за успех у ономе чиме се баве. То подразумева рад са галеријама и музејима на развоју публике и маркетингу, као и рад у области креативних индустрија.
Веома смо заинтересовани за област дигиталних уметности и тренутно развијамо веома узбудљив дигитални музички пројекат који ће се фокусирати на музику Балкана, као и дигитални филмски фестивал који ће се одржати у марту.
Наш фестивал „Филм и Чипс”, који организујемо од 21. до 24. јануара у Београду и Новом Саду, фокусира се на нове технологије и нове таленте и посматра будућност филма кроз талентоване младе ауторе, али и нове начине причања филмских прича уз помоћ технологије.
Тренутно је у Турској актуелна изложба Таштина малих разлика” добитника Тарнерове награде Грејсона Перија. Представили сте је нашој публици кроз виртуелно вођење на сајту www.graysonperrytr.com У београдском Музеју савремене уметности 2007. била је организована изложба савремене британске уметности Брејкинг степ”. Какве су шансе да Београд у некој ближој будућности види изложбу неког од добитника „Тарнерове” награде?
Шансе да ће Британски савет током 2016. довести у Србију дела једног добитника Тарнерове награде су, рекла бих, врло врло велике. Ускоро ћемо моћи да са вама поделимо више информација на ову тему. У међувремену, погледајте више од 9.000 уметничких дела која су део нашег „Музеја без зидова”, а налазе се на сајту visualarts.britishcouncil.org/collection Тренутно је у Лондону постављена наша изложба „Хенри Мур се враћа кући”, која заправо говори о турнеји изложбе „Хенри Мур – графичар” коју је прошле године публика у Србији имала прилике да посети.
Стручњак сте у области маркетинга. Који су ваши савети како да унапредимо маркетинг у култури Србије? Како треба да се понашају пи-ар службе које често имају агресиван наступ, а притом не нуде нам ништа „епохално”?
Не могу да говорим о контексту Србије, али моје искуство је показало да је у суштини свега изградња добрих односа. Поверење је кључно, а оно је као двосмерна улица. Добри менаџери за односе са јавношћу познају медијску сцену, знају шта занима новинаре и медијске куће и правовремено пружају квалитетан и поуздан садржај. Добри новинари се труде да упознају пи-ар менаџере који ће бити њихови кључни контакти и желе да остваре добре односе са њима.
На шта ће Британски савет током вашег мандата посебно ставити акценат? На образовање, курсеве енглеског језика, интензивније културне програме –изложбе, предавања, концерте…?
Бритaнски савет основан је 1934. године како би допринео бољем разумевању и изградњи пријатељских односа између грађана Велике Британије и других земаља света и на тај начин помогао земљама у којима је присутан. Овај циљ се до данас није мењао и он је, по мом мишљењу, много важнији од начина на који желимо да га остваримо.
         = извор Политика

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Популарни постови

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"