ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

ФЕЊЕР један једини?

УОБИЧАЈЕНИ, СТАРИНСКИ КОНТАКТ: ОБИЧНИМ ПИСМОМ

УОБИЧАЈЕНИ, СТАРИНСКИ КОНТАКТ: ОБИЧНИМ ПИСМОМ
ПОРТАЛ ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА │Портал Сазвежђе З & Мирослав Лукић 180 309 Београд Ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13

среда, 31. јануар 2018.

Матија Бећковић у "Алхемији Балкана", Ал Џазира

ŠOKANTNO U Kairu, otkriven 3000 godina star papirus koji prikazuje NLO

Moljopski Trougao - Zona Čudnih Fenomena u Rusiji

ПОГЛЕД С НЕРЕЗИНА /БелаТукадруз



ПОГЛЕД С НЕРЕЗИНА:
Оглед о Србовлаху, певачу


Изгледало је да ће хиљадугодишњи пљусак
преплавити и ову највишу стајну тачку,
чак је и неколико капи бризнуло,
тучани облаци су се спустили на потиљке навиљака,
али, наједанпут гле: облаци су посивели
и пробише их беле стреле.
Брегови
на истоку
ни плави
ни љубичасти,
с времена на време
тако јасни
да се виде
као на длану
иако је до тамо десетак километара
овце на пропланцима.

Јабланови
тополе
обалом реке
поруб од плавог шајака.

Десетак облака
белих и калушастих
у дубодољу
крај бившег јаза
пасе
срму.

Древни људи
враћају се из дубрава
и воде гласан разговор
стар три стотине лета.

Посматрао је певач свет с висине
као дечак с трешње.
Како је далек и сићушан,
као пуж - голаћ или мрав.
Посматрао је свет с висине,
као дечак с трешње;
замишљао себе и орла,
и како неко притајен
као змија у шипражју крај путањице
из оближњег винограда пуца.

Пали су с трешње устрељени,
певач с трешњама у устима,
и орао крвавог кљуна.

Шаље ли ове мисли Немили анђео, и зашто?

























Гроф Лав Николајевич
и кнез Мишкин,
слични су као Настасја Филиповна
и сестра прве певачеве драгане!

Како се јасно виде ланци брегова
уз Четврту рајску реку!

Косином брегова силазе пастири
испред стада.

Шестар судбине
описује круг
око видокруга
око висова,
око извора и ушћа река и потока,
око мајке и синова,
око старог кова,
око предугог летњег дана,
око многих година,
око оног што у сутон
пролази зараслим стазама (поред гробља),
пробијајући се кроз густу зелену траву,
граор и жито (црвенка),
око муве,
око паука,
око споре будућности
и око најудаљенијег крута
земље Хипербореје,
где један новопечени шаман
сања да спасе свет,
морен несаницом
и болесном изнутрицом,
ништаван као ларва свилене бубе...

Бескрајну потребу његовог срца да се буни,
негодује, презире све старо,
подржава судбина.

Поглед с висине, с Нерезина.
Немерљива линија савести
као црвена нит,
као сев муње,
неке давне муње,
када је први пут заискрила
Бистрина Детета.

Можда после неке препирке
у вези са именом и презименом,
који се временом похабају као гуњ.
- Ја то нећу!
Тако је довикнуо поноћној свежини
означујући да му пут скреће мимо
наслеђеног имена и презимена,
уобичајеног, скројеног колосека.

Гаталинка га разуме,
не демон Вавилона,
и можда земља подивљалог шимшира?

Стражари ноћи,
карпатски видокруг,
жбуње руја,
жбуње јоргована
у клисурама
и стенама,
цере - мошњама...

Није му се певало о стварима које би неко претворио у нотне
куке и чворке . Нити је имао довољно воље да проговори о свему ономе што се ковитлало у његовим осећањима, јер би то неко могао записати, одштампати, умножити, (зло)употребити. Надзирали су га невидљиви стражари с магнетним копљима: и он се тог моћног надзора могао ослободити једино испуњавањем своје најдубље жеље : заокруживањем
извесних запажања, искустава...

_______________________________

        
Бранка Веддер, Грана и рогоз (шведска језера, 2018)


         = извор:  Из рукописа књиге БелаТукадруз:  ПОСЛОДАВАЦ КЕОПС: Бистра вода у којој се виде многе жабе, 2009, стр. 38 -41

петак, 01. децембар 2017.

Pikantni prilozi za prevrednovanje : iz Nove pantologije pelengirike Vinavera ( odlomak)



(...........)




…..Neki pesnici napali su Vidovdansku etiku[6] koja je postojala pre 10 hiljada godina. Neki su počeli da pišu o intuiciji. Za ovu reč ne postoji ekvivalent na staro-asirskom jeziku i to je najbolji dokaz da je intuicija nepotrebna [7].


Veliki pesnici pre 10764 godine zvali su se:
Aka, Maka, Faka, Tentobaka, Muma, Tuma, Tabuma, Bumbuma, Sinta, Finta, Paraminta, Tegda, Regda, Tadra, Garda, Avangarda[8], Tek[9], Metek, Pek[10], Krek, Kerefek, Rrrrr[11], Dan, Bogdan, Kan[12], Tuta, Muta, Guguta, Ggggg [13], Allll, Uuuuu, Ppppp, Oooooo, Sssss, Ttttt[14].
Citiram po pamćenju. Ko želi da zna ceo spisak neka čita Majmona[15], knjigu: "Teorijska propedevtika hipnističkih tendencija ekvipotencialnog varvarizma antediluvialne numizmatike".
Eto, ti veliki pesnici, stvorili su veliku poeziju.
Ta je poezija propala; od nje nema ni traga ni glasa[15]. Ali je bila vrlo velika. Za dokaz navešćemo putovanja oca Anastazija u Meksiku[16]….



__________________ 



[6] Crnjanski – crn mu obraz ovoga i onoga sveta (koga u ostalom nema! Ali da se izrazim narodnom krilaticom!) cf. Poslovicu: "nema hleba bez Etike". Od čega žive toliki vladini misionari!..

[7] cf. govor g. Sv. Pribićevića na Demokratskom Kongresu.

[8] Od ovoga su neki pesnici stvorili "avangardističku" poeziju. v. članak Marka Cara u "Misli".

[9] To je pesnik mekih osećanja. Otud: teleći tek.

[10] radi po kafanama, naročito u "Moskvi".

[11] v. moju studiju: uticaj slova R na farsalsku bitku.

[12] Kanova je bilo nekoliko: najpre dva kana kod Veljka Petrovića ("do dva mrtva Kana") pa pravnik Lion Kan i verlibrista Gistav Kan. Možda je Veljko Petrović mislio na obojicu, a nazvao ih je mrtvima jer ne odobrava verlibrizam i pravne nauke. Preduboka pesnička lapidarnost!

[13] Ovi pesnici dolaze uvek zajedno u svakoj profesorskoj kritici.

[14] Zvani majmun.

[15] cf. Glas Srpske Akademije Nauka.

[16] Turci, kao protivnici kulture nisu voleli Meksik i nazivali su ga po turski Jeksik. Tako je reč Jeksik postala uvredljiva dok bi to trebalo da bude najveća pohvala. Ja bih se ponosio da me nazovu jeksik-kritičar.

                                       izvor: videti više >>>>>>>>





субота, 18. новембар 2017.

Трибина о књижевним идолима, Мило Ломпар и Александар Гаталица, III део

Трибина о књижевним идолима, Мило Ломпар и Александар Гаталица, II део

SIROVA BILJNA HRANA 2

НАЖАЛОСТ


М. Лукић, почетком новембра 2017. на једном од шведских језера

СРПСКИ ПИСАЦ
Даш му прст, он хоће шаку. Даш му шаку, он хоће и руку. И тако све дотле, док вам, не узме и душу! Као и ђаво.
Српски писац је – опседнут каријером, успехом, кроз читав минули век, и у том смислу, многи српски писци личе једни на друге, као јаје на јаје.
Ни мањег народа, ни већег броја писаца!
Управничка, и уреднича пракса, - и у „Заветинама“, и у „Сазвежђу Заветина“ - показала ми је сасвим једно друго и непознато лице, наличје српског писца. Оно се много разликује од тзв. умивене, и лепо дизајниране корице најновије књиге једног српског писца. Нема потребе да било кога овде наведем поименце , само бих учинио услугу многим гребаторима. Нушић је, у пожаревачком затвору, у претпрошлом веку, написао један врстан текст, који сам често спомињао и цитирао раније...Тај текст је антиципаторски.

...Волујска књижевна критика, дресирана у бункерима и боксовима пакла социјалистичке метафизике, специјализирала се да од мишева прави слонове, и обрнуто!
Волујске редакције толиких полумртвих тзв. књижевних часописа, и толике волујске институције, специјализовале су се за н а м е т а њ е бирократске књижевности и величина исте.
Волујски концепт је жилав: најжилавије се намеће преко псеудо – институција књижевних награда. Зна се коме се додељују …
Што је још жалосније: унапред се зна, овде, ко је и на какве све награде претплаћен… Као што су Винавера деценијама држали у запту штампајући га на парче, тако и данас најбоље песнике Србије држе далеко од великих издавача (ако таквих уопште овде има; јер ово је
земља изузетних привида!).
Немогуће је више – сакривати. Стварати димне завесе. У том смислу четврто издање антологије српске поезије 20. века НМ, није само овидљавање већ и – ноћна мора многих волова. Ко су они?
Јавиће се сами. Препознаћете их по мукању, и по томе како ће мирно смазати
онај букет цвећа, који симболизује ВЕРУ, ЉУБАВ и НАДЕЖДУ.

Праоца и Претечу им је описао Нушић.... (видети више: ЉУДИ ГОВОРЕ (Торонто)

Популарни постови

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"