ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

Укупно приказа странице

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

недеља, 16. април 2017.

КОМЕНТАРИ БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ


Браво, "Политика". Браво коментатори. - Коментари на чланак:


ПРЕ 671 ГОДИНУ, 16. АПРИЛА

Васкрс када је крунисан српски цар

Српски владар Душан Силни, творац нашег најважнијег средњовековног законика, 1346. године у Скопљу овенчан је титулом цара Срба и Грка – Цариградска патријаршија бацила је на Душана анатему 1350. године која му је скинута тек 1375. у време кнеза Лазара
Аутор: Бранка Васиљевић, Душан Јанковићнедеља, 16.04.2017. у 08:25



Није проглашен за светитеља
Цар Душан није проглашен за светитеља. Спомиње се неколико разлога – од оцеубиства, довођења жене Јелене на Свету гору где женска нога никада није крочила – али се сваки од њих може сматрати спорним. Да би неко постао светитељ, његови остаци требало би да одају неки знак – да буду нетрулежни, да се над њима деси неко чудо или да га народ прихвати. За сада не постоји запис да је на његовом гробу забележено чудо, али се пре неколико година појавила иницијатива неких историчара да се прогласи светитељем.– Народ има велико поштовање према цару Душану и њему није важно да ли је он светитељ или није. Велики број верника приђе саркофагу и целива лик – каже свештеник Трајан Којић и истиче да се у Цркви Светог Марка сваке године 2. јануара по новом календару даје парастос цару.  

Пренос земних остатака узбунио идеологе
Пренос земних остатака Душана Силног узнемирио је 1968. идеолошке духове у тадашњој Југославији. Патријаршија је вест о преносу његових остатака обjавила у листу „Православље” и то само неколико дана пре церемоније. Реаговала је комисија за верска питања, било је и политичких притисака, али је црква са патријархом Германом на челу успела у својој намери.


            Из Коментара уз овај чланак

Ne mogu da vjerujemпре 4 сата  Simptomi mitomanije su bolesna sklonost za izmišljanje priča o nevjerovatnim događajima, izvrtanje istine i pretjerivanje u opisivanju stvarnih događaja. Razlog tome je emocionalna nezrelost i potisnuti osjećaj manje vrijednosti. Oboljele osobe, mitomani, nastoje da vjeruju u svoju istinu i uvjeravaju svakoga u nju, a onoga ko ne vjeruje proglašavaju neprijateljem. Ako se bolest na vrijeme ne liječi prerasta u šovinizam (raspirivanje nacionalne mržnje i propovijedanje nacionalne isključivosti) pa u kolektivnu šizofreniju koja primarno pogađa sposobnost razmišljanja sa otežanom percepcijom stvarnosti. U nepravilnim vremenskim razmacima, obično kada je država na pragu ekonomskog kraha, vlast prije putem narodnih proglasa i guslara, a sada je to daleko lakše putem medija, lažima o ugroženosti, obespravljenosti i slično, svjesno inficira skoro cijeli narod dovodeći ga do doživljavanja kolektivnog napade ludila.

Tenaпре 17 минута  Nisam sigurna kakve veze ovo Vaše izlaganje ima sa člankom. Možda ste mislili na Engleze i njihovog izišljenog heroja Robin Huda, ili takođe izmišljeni Kamelot. Ovaj članak sasvim korektno govori o poznatoj i dokazano stvarnoj ličnosti iz srpske istorije. 

Ljiljanaпре 2 сатаAlal vera, na maloga batu!  

Данилопре 4 сата  Јесте, Душан је био освајач. Када се подигне "гвоудена" завеса и каже права историја Срба пре Немањића видећете да смо и ми поробљавали друге. Коло среће се окреће. Данас, ми не видимо војника на српској земљи, али то не значи да можемо кукурикати на Империју. Можемо, Империја нама толерише, зна априиори са ким има посла, да нас они попусте ми би се побили између себе.  
Душан је био Силнипре 3 сата Па шта ако је био освајач? Душан је био Силни! Цар наш. Сви су у то време освајали, зашто уопште Срби морају да буду тако увек пажљиви према другима и да доказују да су најбољи, зашто би Србима јединима на овом свету било забрањено да буду и освајачи, једном у хиљаду година, као и сав остали свет? На крају крајева, сви се боре, освајају, па што не бисмо и ми?

sibirski slavujпре око један сат
@Andrej. A Vi ne znate notornu cinjenicu, da taj o kome pisete nije bio to sto Vi mislite, vec vanbracni sin Vinstona Cercila!!!
Д. З.пре 2 сата БЕЗОЧНЕ ЛАЖИ НА ПРИМЕРУ ЋИРИЛИЦЕ. Каква наша црна историја? Па нама се крије још истина и она од 1954. године када је од власти наложен Договор о српскохрватском језику у Новом Саду, када је отворено речено да се српска ћирилица има заменити хрватском гајицом које нам је, НАЈПРЕ, у окупацијама наметано после забране ћирилице. Тада је, преко раширеног лукавства названог од српских злоупотребљених лингвиста "богатство двоазбучја" да би се, без скривања, тим туђим насилно увођеним писмом заменила српска савршена ћирилица. И то је остварено у огромном проценту већ крајем седамдесетих година 20. века, а тиме се и данас манипулише, и поред јасне уставне одредбе у Члану 10. Устава Србије, па српски лингвисти, једини на свету и данас, нормирају српски језик на два писма – да би се докрајчило и ових десетак преосталих процената ћирилице. Манипулише се у школама и тиме лажући децу да је ова латиница "српско", а не хрватско писмо које се Србима и даље намеће не само у Хрватској него и у Србији.
Nenadпре 2 сата
I mala digresija,nije se zvalo Dušanovo carstvo nego-MAGNUM ILIRIKUM.
Zoran Atanackovicпре 3 сата
Postovani, Nisam imao nameru da bilo sta komentarisem jer ni jedan moj regularan kmentar u zadnje vreme nije objavljen. Ipak cu opet reci neke stvari jer citajuci objavljene komentare morao sam da se oglasim. Ja se pitam kakav smo to mi narod. Kako je uopste moguce da smo opstajali ako smo se ponasali ovako kako se danas ponasamo ? Kome se to udvaramo I cega se stidimo. Do sada niko nije pricao o Caru Dusanu , u istoriji koju smo ucili samo jedan pasus - pomenuta Bitka kod Velbuzda I to je to. A covek je bio najveci kojega smo ikada imali. Nasa Srbija je jedino u njegovo vreme bila ono sto je trebala uuvek biti. Trebala je nastaviti u tom trendu i ponasanju. Pa sve ozbiljne drzave velicaju svoje uspesne careve i kraljeve , samo mi za rad ne znam cega radimo suprotno. Velike , istorijske stvari se uvek naglasavaju i pricaju tako da jednostavno postaju deo svake sadasnjosti - kako rade Jevreji sa Holokaustom - sto je apsolutno ispravno.Ponavljanje je majka nauke. Mi sve suprotno. Hvala
Немањапре 4 сата Врло нетачно, Србија је тренутно окупирана земља.
Логика Империјепре 4 сата Ова Империја одлично зна са ким има посла и од Србије не тражи чланство у НАТО, само неутралност. Доказ. Само ми нисмо увели санкције Русији и Европа нам не заврће руку. Зашто? Неда Империја, не дирајте Србе, аско треба они ће се сами побит између себе.
sibirski slavujпре 4 сата Pa ni diktator Josip Broz avani Crni nije zavrsio Vojnu akademiju pa je krunisan za marsala na svoj licni predlog.
Dusan Milicevicпре 2 сата Marsal Josip Broz tito je izvojevao slobodu protiv mnogo jacih na domacoj sceni I mnogo jacih na medunarodnoj sceni. Zato je I dobio marsalku tituli jer se uspjesno nosio sa skolovanim marsalima. A sto se tice dictator titule to stavrno pretjerujete. Samo za vrijeme Tita su svi srbi bili svi u jednoj svojoj drazavi I imali su prosperitet. Resultati koje je Srbija u Jugoslaviji imala na privrednom planu , ljudskih sloboda za sve narode i narodnosti su danas problem za novu vlast je ne mogu da to postignu I nakon 30 godina poslije. A da ne govorimo o medjunarodnom priznanju I uvazavanju!!!! Ko danas pita bilo kog politicara iz bivse Yuge za bilo sta?!!!!!!
Препоручујем 2
Andreja Vojni Analiticarпре 3 сата
Re "sibirski slavuj": Ocigledno ne znas ni noviju istoriju. Josua Ambroz Mayer, zvani "tito" je zavrsio vojnu akademiju u Pecuju u Madjarskoj, odnosno Austro-Ugarskoj zajedno sa Hitlerom. Prema tome ovo je tacno a ono tvoje je netacno.

Cokoladicaпре 9 сати  Dusanov lik mora da stoji iznad grba Srbije u glavnoj ovalnoj sali Skupstine. U holu bi morali da budu postavljeni svi Nemanjici, Lazarevici i Brankovici pocev od Nemanje na jednoj strani, Lazara na drugoj, Stefana i Djurdja pored njega u redu, pa sve do zadnjih, Jovana i Maksima Brankovica.

glas iz narodaпре 10 сати
Mi gotovo ništa ne znamo o našoj ranoj i davnoj historiji. Za nas, historija je počela 1945. Vjerovatno nam se i dešava ovo što nam se dešave zbog naše nesvjesnosti o sebi i neukosti o drugima.
Stevanпре 7 сати U skolama se ucila celokupna istorija Slovena. Srednji i Novi vek do XIX se ucio u predzadnjem razredu (VII osnovne i III gimnazije). Naravno, sve zavisi od interesovanja pojedinaca, svako je mogao i licno da prosiri znanja citajuci knjige, "Zanimljivu istoriju" itd. Mene licno su Nemanjici odusevljavali i znao sam dosta toga. Sa dvadeset godina sam citao Zitije S. Simeona i Sv. Save. Takodje smo na casovima maternjeg jezika ucili napamet narodne junacke pesme na pr. Kosovskog ciklusa i pritom obnavljali znanja iz istorije. Zar nije tako bilo?
Препоручујем 24
glas iz narodaпре 8 сати @Goran Mesing Pa upravo ono što ste napisali. A gdje bih ja to naučio, ako se nije učilo u školi? Za nas, istorija je počela 1945. Bar tako su nas učili. 

Vera Sobatпре 5 сати   HVALA vam za ovu kolumnu o nasem VELICANSTVENOM Caru Dusanu, HVALA!!! Borimo se protiv nemackih i svih zapadnih LAZI o nasoj fantasticnoj srednjovekovnoj ranoj i istoriji! Mi Srbi MOZEMO i MORAMO vise da se informisemo o nasoj istoriji a pogotovo odgovorno moramo nasim mladima, nasim potomcima tu istoriju prenositi i tumaciti i staviti im na znanje da se OPIRU i bore protiv manipulacija koje zapadni "istoricari" nasoj istoriji rade!!! PONOSNA sam na naseg Cara Dusana!!!  Одговори | Препоручујем 16
Дуле није био освајачпре 7 сати
Најбитнија ставка званичне (ватиканско-аустроугарске) историјографије је чист нацизам. Он се огледа у прописивању права народа на одређене области кроз историју путем вредности римског царства. Црквени заповедници Рима (источног и западног царства) су одмах поред Бога, и они одређују цареве и краљеве који тиме добијају право да убијају, пале, робе околне народе. Отуда наглашавање „крађе“ патријарха и неканонства. Душан је ослобађао простор на коме су живели Срби као већинско становништво. Али, не, то није важно - важно је прогласити га оцеубицом, неканонски проглашеног царем, прећутати да је отрован, држати се најмање карте, „сметнути“ с’ ума да ни једног тренутка није освајао туђе (Бугарска је била сведена на несрпски исток и плаћала је само порез), прећутати приморски део Јадрана укључујући Дубровник, где је Душан боравио пар пута, прећутати чињеницу да су у ослобођеној „Грчкој“ грчки били само градови, а сва села српска са српским називима...

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Популарни постови

Сфера Корена

Претраживање Сазвежђа

Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ, ДИЦА СЗ , Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара , Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ , ИЗВОДИ ,БАЛКАН ,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан , Заставица ,Оличење немогућег , Цариградским друмом ,Брест ,,Дибидус , ШОДЕР ,Паукова мрежа ,УЕРКА 1 ,Ђавоља капија ,ВРТИБОГ ,МАГАЗА Заветина ,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito , Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом , Дукат, Наши поседи,Врата Звижда , Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ , АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни , БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З ,Бездана уметност , Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ , ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија , Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS +,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК , Фонд „ЗАВЕТИНА“... ,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА , Посебна породична заветина , РЕНЕСАНСА, КОМПАС , , ВРЗИНО КОЛО ,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј , МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , , Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА , Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1 ,Библиотека ПЕЛАЗГИОН Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Библиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА ,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА , ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОПСТАНКА ( као "Српског књижевног гласника")

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958