У центру града на Бегеју налази се најстарија позоришна зграда у Србији - предивно барокно здање подигнуто 1839. готово три деценије пре постављања темељца за Народно позориште у Београду.
Ово здање већ 177 година служи богињи Талији и у тесној је вези са историјом позоришта у Великом Бечкереку, како се Зрењанин најдуже називао. Бечкеречки учитељ Марко Јелисејић, на прелазу два века био је не само најплоднији преводилац позоришних комада, већ према сведочењу великог српског романописца Милована Видаковића, и организатор и редитељ првих позоришних представа. Већ крајем 1787. Јелисејић је са ђацима организовао представе и, по речима Антонија Хаџића, сматра се, пре Јоакима Вујића, праоцем српског позоришта.
По легенди, најстарија позоришна зграда изграђена је захваљујући богатом банатском спахији Иштвану Хертелендију, који је познат и као власник атрактивног дворца у Бочару. У жељи да што чешће гледа глумицу у коју се заљубио у Пешти, Хертеленди је дао да се подигне дворана, односно да се у позориште преуреди житни магацин, на главном тргу тадашње престонице Торонталске жупаније на Бегеју. Из те грађевине развиће се у будућности право, модерно позориште.
- Позоришна зграда са 246 седишта у партнеру, по 210 у партер ложама и ложама на два спрата, као и 200 за стајање на трећој галерији, била је у власништву Магистрата. Сцена је уступљена за културно уздизање суграђана, за формирање и неговање позоришне публике. Убрзо је основан и Позоришни одбор, с циљем да салу издаје и што боље организује гостовања и наступе немачких, мађарских и српских трупа, концерте музичара, мађионичарске и акробатске представе - износи театролог Александра Милошевић, која је проучавала историју најстарије позоришне зграде у нашој земљи, под чијим је кровом од 1946. модеран театар "Тоша Јовановић".
Како је зграда бивала атрактивнија, градски оци су јој мењали намену, па је так 1873. бечкеречки дневни лист на мађарском "Торонтал" забележио план локалних власти да се зграда адаптира у Палату правде. Уз циничан коментар "ала ће то бити неко театрално правосуђе"... Прва реконструкција изведена је 1884, када је испод сцене оформљен простор за оркестар. Наредна обнова догодила се 1923, по пројекту чувеног архитекте Драгише Брашована, а 1927. уведена је струја.
Завршетак Другог светског рата зграда је дочекала без многих значајних обележја, наравно по вољи нових власти и идеологије. Због религиозних симбола уклоњена је и гвоздена завеса декорисана анђелом који свира на харфи... Барокни стил морао је да устукне пред амбијентом радничке класе... Тек 1957. згради је враћен првобитни изглед, уз ангажовање архитекте Ђорђа Табаковића и сценографа Владимира Маренића, који су још осликали таваницу и израдили орнаменте.
На основу урбанистичких планова из шездесетих година, у центру Зрењанина била је предвиђена изградња новог позоришта. Градски самодопринос определио је 11 милиона динара за ову намену и постојале су тенденције да се старо позориште сруши, а изгради ново, савремено...
- Срећа да је Трг слободе стављен под заштиту државе. Конзерваторски радови обављени су 1980, а четири године касније, обновљена је и фасада према старим фотографијама. Са уличне стране дозидан је и спрат ради нивелисања висине са суседним грађевинама. Ту су се нашли камерна сцена и други пратећи објекти - описију данашњи изглед позоришта Весна Каравида и Бојан Којичић, конзерватори зрењанинског Завода за заштиту споменика културе.
Очување барокне сале позоришта, са акустиком, функционалношћу и лепотом, највећи је успех Зрењанина у очувању градитељског наслеђа.
ГЛЕДАЛИ БАЛЕТ 1895.
Јула 1895. овде је наступио ансамбл балета из Будимпеште, са 14 балерина, међу којима су биле и тада у свету познате Емилија Жужанић и Рожа Рајс. У марту 1911. десио се атрактиван наступ трупе Јапанског царског позоришта, с тада познатом глумицом Ханако. Глумци у егзотичним националним ношњама изазвали велико интересовање публике. Овде су гостовали истакнути уметници из Русије...
КАМЕН СА ФРУШКЕ ГОРЕ
Последњи власник житног магацина, који је 1839. претворен у позориште, била је богата јерменска породица Ћерћанфи. Утемељене су тврдње да су тај магацин 1736. подигли шпански колонисти. И, то раскопавајући темеље Бечкеречке тврђаве, саграђене 1526. од камена који је са Фрушке горе Дунавом, Тисом и Бегејом шајкама довожен у Велики Бечкерек. Тврђава је срушена после склапања Карловачког мира, почетком 1701. Полумиленијумска генеалогија камена, уграђеног у необично масивне зидове зграде, објашњава феномен изузетне акустичности позоришне сале.