Волшебници

Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА

ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

новине

новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?

Иза белих велова поезије

Иза белих велова поезије
Иза белих велова поезије

ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ

СУКУЋАЛО БУДУЋНОСТИ
Бивши портал

ПИСМА "ГЛАСНИКУ..."

Као уредник и оснивач "Заветина", "Сазвежђа З" и других корисних ствари за проветравање књижевног живота у Србији, и шире, како би рекао професор Мркић, добијао сам, с времена на време, много писама, не само од сарадника, него и од читалаца, који живе у Србији, или у бившим републикама СФРЈ, или суседним земљама, али и из Европе, северне Америке, Аустралије, Русије, па чак и са Југа Африке; и та писма сам читао реовно, на нека и одговарао, али нисам их брисао. Понека сам и публиковао, врло мали део на посебној локацији (ПИСМА Заветинама), а онда су неки хакери, светске лопурде хаковали моје налоге, преотели ми, поред осталог и поштанско сандуче, и искористили све електронске адресе које сам поседовао, да на њих пошаљу наводни мој вапај, како сам покраден у Лондону, који узгред буди речено - никад видео нисам уживо, уз молбу да ми, ако су у могућности, пошаљу новчану испомоћ од преко 1700,00 Еура преко Western Uniona, како бих могао да се вратим у Београд. И при том су покрали сва писма која су ми људи током неколико година писали, а ја их чувао у свом електронском поштанском сандучету. Остало је, кад сам успео да повратим, налог, само оно што сам, понављам публиковао на оној споменутој посебној локацији.  Поучен тим примером,. решио сам да овде, на посебној страници, публикујем писма која стижу на адресу уредника "Гланика" "Заветина", или "Сазвежђа З" - не цензуришући их, али и изостављајући из њих ствари које нису за објављивање из више разлога. То не значи, верујте ми, да нећу публиковати писма, ако стигну и таква, оних који сасвим критички гледају на оно што радим, као јавна личност и уредник.... Лексикон ЗАВЕТИНА




..

 ...

 [Мирослав Тодоровић - Мирославу Лукићу,   12: 36, 19. 04. 2017 ]
Имењаче, драги, у дан. Политици (19. април) штампан је текст који си ти већ обелоданио под називом "Пролеће у Трешњевици". Не замери, али свако има своје читаоце. 
У поводу овог у Политици јавише се неколико уз питање везано за реченицу: Мркић и Белатукадруз ми допуњују самоћу. 
Ко је Белатукадруз? У неком од следећих текстова ћу објаснити. Заваравам себе да све ово има смисла.  И још увек мислим да могу "спасити" село давно осуђено на пропаст. Али како спасити себе, драги мој Имењаче?*
"Страшан је и недокучив живот", вели Буњин.
Радује  ме када на фејсу прочитам нешто из твојих старих дневника. 
Вазда Твој Мирослав

* *
   * [Мирослав Лукић - Мирославу Тодоровићу , 19. 04. 2017 ]Уместо одговора: Погледај (ако већ ниси, књигу  Валентина Зандер СВЕТИ СЕРАФИМ САРОВСКИ  - живот и дело – са француског превео Ј. В. Љ. (Издање  манастира Хиландара, Света Гора, Солун, 1969)  - Има тамо неких ствари које су ми се допале, када сам први пут читао ту књигу (1974), а које ми се и сада допадају, јер су истина, на пример: Дај души оно што њој припада, а телу оно што припада њему, како би тело могло да носи душу на путу ка спасењу.
Старај се да стекнеш унутрашњи мир, и  хиљаде људе око тебе биће спасено. (....)
ПОСЛЕДЊИ ДАНИ. – „Сеј, сеј, свуда где стигнеш, пшеницу коју ти је Господ дао. Сеј је на плодну земљу, сеј покрај пута, сеј по жбуњу. Може се десити да клица израсте и донесе плода.“
„Жалост  је црв срца. Ко је победио страсти, победио је жалост. Ко је презрео свет, увек је весео.
Срце само онда кључа огњем божанским, кад се у њему налази вода жива.   (......)
  ЛеЗ 0010710    

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Постови (Atom)

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

Сфера Корена

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958