ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

ЗАВЕТИНА+

ЗАВЕТИНА+
ЗАВЕТИНА+

ФЕЊЕР један једини?

ТЕМА: УСПЕХ И НЕУСПЕХ

Питање уредника "Браничева", Александра Лукића

Немојте подценити неуспех у свету, али у Србији нарочито, јер – Немојте подценити неуспех у свету, али у Србији нарочито, јер – како у неким електронским медијима пишу –Ништа не успева као неуспех... Ову тему отварамо, дакле, баш због «успеха» тога неуспеха, који траје дуже и има погубне последице, по нашем уверењу. Да ли и ви мислите тако? ....Немојте подценити неуспех у свету, али у Србији нарочито, јер – како у неким електронским медијима пишу – Ништа не успева као неуспех... Ову тему отварамо, дакле, баш због «успеха» тога неуспеха, који траје дуже и има погубне последице, по нашем уверењу. Да ли и ви мислите тако? ....vvако у неким електронским медијима пишу – Ништа не успева као неуспех... Ову тему отварамо, дакле, баш због «успеха» тога неуспеха, који траје дуже и има погубне последице, по нашем уверењу. Да ли и ви мислите тако? ....
= Постављено у позивници ауторима за сарадњу у тематском броју посвећеној НЕУСПЕХУ

Српске бургије

Шта ви умишљате,а? Или - памћење народа је много дубље, шире, дуже... 

______________________________________________________

..
..


Ђорђић је анализирао дела Басаре, Радована Белог Марковића, Милисава Савића, Горана Петровића, Видосава Стевановића, Павла Угринова, Јовице Аћина, Игора Маројевића, Мирослава Јосића Вишњића, Владимира Арсенијевића, али и песника Миодрага Павловића, Новице Тадића, Драгана Јовановића Данилова, Алека Вукадиновића, Радмиле Лазић, Зорана Богнара… При том је књижевност овог периода одредио и у односу на домаће и европске политичке и друштвене прилике, крупне геополитичке промене, пад Берлинског зида и распад Источног блока на глобалном плану, а код нас распад Југославије, економске и културне санкције међународне заједнице, НАТО бомбардовање.

– Да, иреалистичка књижевност коју стварају српски писци у доба транзиције, јесте одговор на такву стварност, рекао бих, уметнички одговор на ту одвећ тешку, мучну и трагичну, скоро апокалиптичну стварност, приметио је Ђорђић.

По његовом тумачењу, говорити о стварности на фантастичан начин значи променити начело уметничке интерпретације која се преусмерава ка симболичком говору.

Коментар на чланак С. Ђорђића : Имамо ли нови књижевни правац
Luka Banjaninпре 22 сата Од кад је умро Пекић имамо само једног писца али га, као што је у нас Срба основни ред, држимо у запећку и нико од ових назови критичара га и не спомиње. Име му нећу ни ја споменути, а написао је романе Освета малог принца и Живот као реклама за пиво.
doktor detusпре 23 сата ... i sama karakterizacija umetnosti kao postmodernisticke se vremenom pokazala kao besmislena i bez ikakvog sadrzaja - a kamoli da sad uvodi jos jedan dodatni nazovi knjizevni pravac... postmodernizam - ako bi bas morala da se daje neka odrednica - jeste kriza modernizma i zelja da se izadje na nove horizonte kojih jednostavno nema, ali se to zeli po svaku cenu - pa se ti novi horizonti jednostavno izmisljaju - u pitanju je gola energija koja se vrti u krug - delez i gatari su to opisali u knjizi "anti-edip" - vrlina te knjige je upravo to - sto se kloni bilo kakvih definicija - jednostavno opisuje tu ocajnicku zelju i besciljnu potrosnju energije...
ЛеЗ 0007463..


Вредности ЕУ пре ће срушити ЕУ него ујединити З.Б

Леон Давидович пре 4 дана То што данас називају Западни Балкан заправо је простор бивше Југославије. Тај простор више не личи ни на 1918. ни 1945. Те 1918. на великом простору живео је измешан народ Срби и Хрвати. Тадашњи творци заједничке државе могли су размишљати како су то слични народи, исти језик, порекло, разлика практично само у религији. Могли су се надати како ће ти народи сарађивати и јачати заједничке циљеве. То се није догодило и држава је пропала, наравно срушио је спољни фактор силе Осовине. И после извршеног геноцида од стране НДХ на Србима 1945. преживели су могли да се врате на своја огњишта и опет је то била заједница измешаних народа. Тадашњи творци нове Југославије могли су веровати у нову утопију да ће идеологија омогућити заједништво. То се није догодило и та држава је пропала. После деведесетих година нема више измешаности народа, то су етнички издељени простори. Нема више никаквих вредности које би ујединиле тај простор. Вредности ЕУ пре ће срушити ЕУ него ујединити З.Б
Разуман коментар уз чланак Чедомира Антића СТАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ ПРАВА СРПСКОГ НАРОДА Срби у региону: никад горе од 1995.

ЛеЗ 0007429 
..


ОСЛАБЉЕНИ УТИЦАЈ КЊИЖЕВНЕ КРИТИКЕ

--- Чему онда критика и критичари , који се заустављају тамо где треба да започну? " И то се неће разјаснити, сувише је касно за то, сад више нема шта да се отвори." (Радивоје Микић) Због тога слаби утицај књижевне критике, поготову код оних који су дубоко огрезли, каријером, у не знам више ни сам како да назовем то, не желећи да повредим. Али сигурно то има своје име. Добиће га у јавности. Али не од овог критичара, или њему сличних, одавно утопљених у академизму...
___

Бранко Миљковић је страдао, како кажете под „неразјашњеним околностима”. Како је могуће да се ни после пет и по деценија не зна истина, а могуће је отворити све архиве? више >>>>>>>>>

ЛеЗ 0007432



ЛеЗ 0007534  ПАРАЛЕЛА. Српски народни посланици: „Од пре месец и по дана овде су и нар. Посланици. Ни њих не могу да поднесем и избегавам их. Избегавам све многобројне пријатеље и другове међу њима. Мрзим их, јер налазим да нису умели да испуне своју дужност према земљи и народу. Мрзим их зато што су нелојални, несавесни и неваљали. У Србији су се за време највеће кризе друштвене и народне, бавили својим интересима, а не државним и народним. Они су тада трговали, посредујући у лиферацијама за добијање вагона железничких. (...) Док су из Србије бежали испред народа и не окрећући главу за собом (што није радио чувени верденски посланик, који је под кишом куршума и граната евакуисао становништво), у иностранству су се предали махом једеном неморалном и недостојном животу. Они су се у Француској коцкали, јурили за женама или се одавали  најситнијим шпекулацијама, отварајући, као јавни или тајни ортаци, пиљарнице и прчварнице.  Због тога их сада мрзим и не могу да их видим. Нарочито су ми одвратни у њиховом ставу критичара, који радо хоће да заузму, тежећи да одговорност за целу несрећу баце искључиво на другог. Као да они немају  ту ничег помешаног, и као да од њих ништа није зависило. Као да њихова мамелучка пасивност за све време народне и државне кризе није тако исто злочиначка као и идиотска активност њихових министара и шефова, или њихова исто тако мамелучка пасивност према другима факторима државне политике ако их је било. Због тога их, велим, не трпим и не желим да их видим, и желим да што пре иду одавде, они или ја“ .  – Драгутин Ранковић (1879 – 1960)  РАТНИ ДНЕВНИК 1916 – 1918. – Пожаревац, Народна библиотека  „Илија М. Петровић“, 2010, 90 стр. , стр. 32 - 33



Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Популарни постови

Сфера Корена

Претраживање Сазвежђа

Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ, ДИЦА СЗ , Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара , Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ , ИЗВОДИ ,БАЛКАН ,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан , Заставица ,Оличење немогућег , Цариградским друмом ,Брест ,,Дибидус , ШОДЕР ,Паукова мрежа ,УЕРКА 1 ,Ђавоља капија ,ВРТИБОГ ,МАГАЗА Заветина ,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito , Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом , Дукат, Наши поседи,Врата Звижда , Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ , АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни , БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З ,Бездана уметност , Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ , ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија , Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS +,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК , Фонд „ЗАВЕТИНА“... ,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА , Посебна породична заветина , РЕНЕСАНСА, КОМПАС , , ВРЗИНО КОЛО ,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј , МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , , Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА , Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1 ,Библиотека ПЕЛАЗГИОН Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Библиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА ,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА , ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна (пара)држава. "Сазвежђе З"

НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОПСТАНКА ( као "Српског књижевног гласника")

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958