уторак, 06. децембар 2016.

Листајући нове књиге српских песника

Милоје Дончић: ЈЕЗИНО БРОЈИЛО - Реавнитељ, Ниш, 2016. - 62 стр. , 21 цм. тираж - 1000 пр.

.

Извор: Факсимил 2 стр. из наведене књиге Дончића, по избору уредника

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

АУКЦИЈА РОМАНА “МИСТЕРИЈА САХАРИН ПО ФИЛИПУ СЕНКОВИЋУ”, ШТАМПАНОГ КАО РУКОПИС 2005. ГОДИНЕ

...Душа је пуна којечега, као канта за смеће. Моји тзв. пријатељи ускачу у последње возове, а ја не журим : знам да ћу стићи пре њих, тамо где су се упутили.
Затурене ствари, заборављене, сачувале су енергију, за коју мишљах да је ишчезла; прелила се у други облик…
Открио сам Левак, који усисава много тога. (одломак из романа)

Преостала су 2 примерка: броширани – на слици - и тврдо укоричени . - МИСТЕРИЈА САХАРИН или легенда о змају који попије све вино пре него што се заметну зрна грожђа на чокоту ( Филип Сенковић) – Сачувао, скупио и приредио за штампу рукопис „Књиге мога живота“ Мирослав Лукић) - Б еоград, Мобаров, 2005. – 1076 стр.; 20 цм. - (Колекција Три пауна, књ. 3) ( брош. изд. И издање у тврдом повезу) ... Библиофилски раритет, о коме је реч, достигао је пре неколико година на аукцији 120.000,00 дин. Заинтересовани понуђачи могу да се директно јаве интернет поштом у свако доба – одговорићемо само на озбиљне понуде, потписане пуним именом и презименом. - Видети више: Књижара писаца

СРПСКЕ БУРГИЈЕ

експериментални дигитални фељтон САЗВЕЖЂА З Посебна страница – Српске бургије

_________________________

МЕМОАРИ. - Затвореник из луксузне кочије

Краљевић Ђорђе П. Карађорђевић

Kако је страшно не бити слободан, а бити принц – записао је у својим сећањима краљевић Ђорђе П. Карађорђевић. Недавно су посленици Библиографског одељења НБС пронашли један једини примерак његове књиге-брошуре Из мојих записа, из 1925, писане као сведочанство о најтежим тренуцима краљевићевог живота, од абдикације до луднице , извор Политика

* * *

Принц Ђорђе Карађорђевић - говори принцеза Радмила Карађорђевић

У ствари, све је почело оног тренутка када сам сазнао (из мемоара пок. ЊКВ Принца Ђорђа Карађорђевића), да је постојала илегално одштампана брошура Принца Ђ. Карађорђевића, коју је негде био сакрио Михаило Петровић, звани Мика Алас, принчев учитељ и доживотни пријатељ. Надао сам се да је ипак негде сачуван макар један примерак те брошуре, као и још нека књига свирачке дружине "Суз"... = извор: >>>>>>>>>>

* *

ЛеЗ 0007111

Виртуелна библиотека СУРБИТА

Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Чланство у овој библиотеци је бесплатно. Прва књига која се може читати у целини овде је Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ).

_________

(РУСАЉ) Уочи Празника Духова Свако има своју причу у којој прећуткује понешто

СЛУТЊЕ И СНОВЕ су нам послали богови

Сви спавају, осим нас, Месече

КРАЉИЦЕ И КРАЉЕВИ

ЗМИЈСКО КОЛО. КАД ЦВЕТАЈУ РУЖЕ

ЗАГОНЕТНО ПРОЛЕЋЕ АPPASSIONATA

ЖАБУ сањати у бистрој води језера подрумског ...

Апокалипса. Пет сведочанстава

Alea iacta est

РУСАЉ... Враћа се п љ у с а к с в е т л о с т и...

Мисија, ко ју је спречавао,и спречава (још увек)?

...Издавање часописа,јуче и данас (у Београду) – свакако је добар показатељ. Није лако. Из више разлога. Српски књижевни гласник, на пример, који

је створио извесну школу, систем и идеју, налазио се – према речима Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора

на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било

сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам.

Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли.

Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића…

Понтифекс максимус је био Богдан Поповић.

Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија.

Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам.

Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс.

И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају…

Постојао је известан церемонијал и читав протокол.

Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили.

Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом.

Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца.

Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици…

Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело.

Као и данас.

Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија

никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност

махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."

ЛеЗ 0007958