ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

ЗАВЕТИНА+

ЗАВЕТИНА+
ЗАВЕТИНА+

ФЕЊЕР један једини?

ПоРтАл

ПоРтАл
Сазвежђе З

недеља, 17. април 2016.

Србија , вечно своја / Мирољуб Милановић



                                              Зоран М.Мандић: "Србија у дубоким водама"
                                                                    Заветине МИ, Бгд. 2015.

               
                Збирку песама "Србија у дубоким водама" Зоран М. Мандић најављивао је у претходним песничким књигама али је тек сада добила свој коначни облик.   У поплави родољубивих песама без родољубља, многи савремени песници на овом мотиву и трагичним историјским околностима у којима се Србија нашла у последње три деценије, заузели су исплативе и уносне друштвене положаје који ће се срушити чим ветар истинске књижевне анализе њихових дела одува лажни накит па остане само костур, тачније ништа. Мандићева збирка , мудро и мајсторски писана , без патетике и великих речи, остаће као трајно песничко достигнуће, уметничко сведочанство највишег реда о једном времену.
                Заокупљени песништвом појединих европских народа , пежоративно названим " европејци", поклоници често сумњивих песничких теорија и нејчешће одвојени од стварности , поједини српски песници заборављају да је језик на коме пишу и излазе у свет српски језик , истовремено и једино средство  којим остварују комуникацију са тим светом. Мандић песник не плаши се да буде изричит: " Увек ћу волети свој матерњи језик" (1.) Свестан да се " Песма рађа у себи у срцу" (2.) , и да је "Дух песме ... / најближи духу ватре" (3.), да речи тек написане стичу ауру и тек се онда приближавају узвишеном , духовном. Тако и груба материјалност бива укроћена, приведена највишем Судији на суочењу. Песник тај пут прелази лако , а с њим и читалац озарен светлошћу непобитне истине.
                Окренут Христовом лику, у Мандићевој поезији није случајно помињање величине Достојевскове поезије , њене метафизичке димензије. Велике теме и оно што је најплеменитије у европској књижевности у којој дело руског писца заузима високо место, присутне су и у песмама ове збирке али уз обавезно истицање језика и његове битности за српски народ. Песник "Србије у дубоким водама" зна да се истином и највеће тешкоће превазилазе. Вера у поезију , у њену исцелитељску моћ , још једна је њена важна одлика .
                Свестан времена у коме влада брзина песник ће закључити: " Журба је судбина песме... / Наелектрисани изливи нестрпљења / Немар над ћирилицом у епоси / нечувеног насиља енглеског језика "  (4.).
Али , повампирени " материјалистички свет" (5.), никако није оправдање за песниково предавање или узмицање, повлађивање тренутним хировима времена: " Коме се то / За кога / моле српски песници" (6.), да би  затим исказао своје уверење : " Миран песник не треба народу / Он га својим ћутањем вређа " (7.).
Зато ће , у другој песми написати противстих : " Један прави песник је као један живот " (8.). Овако оштри судови, истинити без икакве ограде, ако се пажљивије проанализира српско песништву у последње три деценије, сем неколико часних изузетака , нису се могли наћи код српских песника. Већина њих задовољила се постигнутим и препустила се летаргији, јаловом експериментисању и откривању већ откривеног, заборављајући на своје основно позвање и губећи сваку везу са стварним животом .
                Извучена на светлост дана из дубина песниковог бића , прецизна у сваком стиху и синтагми , модерна и метафорична , са богатством асоцијативних значења, ритмички беспрекорна , песма " Србија у дубоким водама" доима се као дело због кога песник целог живота ствара и прима се као дар Провиђења. Ту је све  : и  историја и етос и надасве дух Србије .Он врхуни изнад свих несрећа времена које су је задесиле указујући на њену безвременост и неуништивост. Србија , " Краљица својих несрећа" (9.) којој је  "Бог подарио тврдоглавост " (10.) ,  " Не либи се да пада и устаје " (11.) , зато што су  " Дубоке воде њен мираз" (12.). Овако тачно и поетски надмоћно сагледавање удеса свог народа, дијахронично и синхронично , без патетике и великих речи , даје песнику за право  да закључи " Србија  је вечно своја национална / Народна / Мањина и већина / Нема Србије без Србије " (13.) . Последњи стих , као сентенца , садржи све што се може казати. Зато и забелешка * о датуму настанка песме  ( " у ноћи између 20. и 21. маја 2014. год.) налази своје оправдање у њеној коначној реализацији.
                У истом кључу може се читати и песма " Вожд"  која има поднаслов " Есеј о високим речима". Вожд је у  српском језику висока реч јер подразумева највеће што се може дати за свој народ. Њено значење је много шире јер је у њу уграђено народно памћење и " Та висока реч сачувала је и  повест / Народног и у народу пробраног личног  /  Достојанства " (14.).  Наведени стихови карактеристични су за Мандићеву поетику : Покренути лук од почетне слике жртве преображен је у високи идеал народног достојанства и  доведен до симбола  . Обичне , колоквијалне  речи задобиле су ауру као да су први пут употребљене. То са речима може само песник који је њима потпуно овладао.
                У песми " У колонији " посвећеној сликару Милићу од Мачве Мандић ће се запитати: " Да ли то идемо или се враћамо  / У некој другој форми " (15.). То вечито одлажење и враћање , тај вечити круг од прошлости ка будућности и будућности која ће постати прошлост, чије ће постојање означити само друга форма , питање је које постављају песници у свим епохама и на које не налазе одговора , незаобилазно је и у Мандићевој поезији. Прошлост се не сме заборавити јер " Од памћења се можеш колико толико / Склонити али из ропства заборава / Немаш куд " (16.). За песника , заборав је синоним за смрт. Отуда је памћење , макар и најстрашније , увек боље јер омогућава избор. Песник " Србије у дубоким водама " зна да је живот оно највеће што човек има и да до духовности може доспети само онај који га је у потпуности искусио. Као и Србија којој дубоке воде не могу ништа и која из њих израња духовно увек јача и надмоћнија.

12.04.2016.

1. Зоран  М. Мандић: "Србија у дубоким водама" , Заветине МИ, Бгд., 2015. стр.57.
2. Исто, стр.5.
3. Исто, стр.7.
4. Исто, стр.15.
5. Исто, стр.9.
6. Исто, стр.15.
7. Исто, стр.51.
8. Исто, стр.47.
9. Исто, стр.37.
10. Исто, стр.38.
11. Исто, стр.39.
12. Исто, стр.39.
13. Исто, стр.39.
14. Исто, стр.43.
15. Исто, стр.47.
16. Исто, стр.49.

* Време великих поплава ( нап. М.М.)

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

УОБИЧАЈЕНИ, СТАРИНСКИ КОНТАКТ: ОБИЧНИМ ПИСМОМ

УОБИЧАЈЕНИ, СТАРИНСКИ КОНТАКТ: ОБИЧНИМ ПИСМОМ
ПОРТАЛ ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА │Портал Сазвежђе З & Мирослав Лукић 180 309 Београд Ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13

Популарни постови

Сфера Корена

Претраживање Сазвежђа

Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ, ДИЦА СЗ , Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара , Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ , ИЗВОДИ ,БАЛКАН ,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан , Заставица ,Оличење немогућег , Цариградским друмом ,Брест ,,Дибидус , ШОДЕР ,Паукова мрежа ,УЕРКА 1 ,Ђавоља капија ,ВРТИБОГ ,МАГАЗА Заветина ,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito , Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом , Дукат, Наши поседи,Врата Звижда , Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ , АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни , БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З ,Бездана уметност , Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ , ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија , Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS +,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК , Фонд „ЗАВЕТИНА“... ,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА , Посебна породична заветина , РЕНЕСАНСА, КОМПАС , , ВРЗИНО КОЛО ,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј , МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , , Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА , Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1 ,Библиотека ПЕЛАЗГИОН Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Библиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА ,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА , ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОПСТАНКА ( као "Српског књижевног гласника")

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958