Недавно
сам препоручио на GOOGLE+ текст једне новинарке, за коју сам први пут
сазнао да постоји, сасвим случајно налетевши
на оно што представља један
лист на српском са називом на
енглеском. Приватно ми се,после
тога,јавило телефоном неколико познаника, а добио сам и два немушто писана
писма. Шта ја имам против Добрице Ћосића?
Што не пустим покојника да мирно почива у гробу? У телефонским обраћањима и писмима све се сводило на то. – Шта бих
могао да имам против једног покојног писца? Кога сам,узгред буди речено,
упознао на београдском сајму књига, не
својом жељом, већ добродушношћу једног од мојих старих и проверених
пријатеља. Сајмом су шетали Добрица Ћосић
и Момо Капор , -када ме пријатељ представио Ћосићу – ништа није рекао, само ме
погледао сумњичаво . Ко је сад,па, овај? Прошетали смо; пријатељ је разговарао
са Ћосићем – они су били стари познаници. Лакнуло ми је, кад смо сајмом даље
наставили сами. О Ћосићу, као писцу, имао сам своје мишљење, већ као студент. Да револуција
није избацила такве, као Ћосић – ко би они уопште били? То се наравно многима
може учинити, престрого, жалим због тога. Као писац, државни писац, Ћосић је био прецењен
ВИРУС ЈУГОСЛОВЕНСТВА У СРПСКОМ НАЦИОНАЛНОМ АНТИТЕЛУ!
-
Пише: Игор Ђурић
Бити Југословен значи бити антисрбин. Тако су постављене ствари на самим
почецима стварања југословенске (јужнословенске) идеје, у по...
Пре 2 недеље