ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ

ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

ЗАВЕТИНА+

ЗАВЕТИНА+
ЗАВЕТИНА+

ФЕЊЕР један једини?

ТЕМА: УСПЕХ И НЕУСПЕХ

Питање уредника "Браничева", Александра Лукића

Немојте подценити неуспех у свету, али у Србији нарочито, јер – Немојте подценити неуспех у свету, али у Србији нарочито, јер – како у неким електронским медијима пишу –Ништа не успева као неуспех... Ову тему отварамо, дакле, баш због «успеха» тога неуспеха, који траје дуже и има погубне последице, по нашем уверењу. Да ли и ви мислите тако? ....Немојте подценити неуспех у свету, али у Србији нарочито, јер – како у неким електронским медијима пишу – Ништа не успева као неуспех... Ову тему отварамо, дакле, баш због «успеха» тога неуспеха, који траје дуже и има погубне последице, по нашем уверењу. Да ли и ви мислите тако? ....vvако у неким електронским медијима пишу – Ништа не успева као неуспех... Ову тему отварамо, дакле, баш због «успеха» тога неуспеха, који траје дуже и има погубне последице, по нашем уверењу. Да ли и ви мислите тако? ....
= Постављено у позивници ауторима за сарадњу у тематском броју посвећеној НЕУСПЕХУ

уторак, 30. август 2016.

„Мичите тог лопова од тих поштених људи”

Царство пеликана на „црногорском Алкатразу” / Остаци тврђаве Грможур чувају многе приче и легенде о тамновању у затвору из кога није могло да се побегне
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсубота, 27.08.2016. у 20:05 
Остаци тврђаве Грможур (Фото: Лазар Пејовић)
Од нашег специјалног извештача
Скадарско језеро – Руинирани остаци тврђаве Грможур смештене на овом острвцету – некадашњем затвору у Скадарском језеру, недалеко од села Годиње, односно плаже Пјешачац, пркосе времену чувајући до данашњих дана причу о црногорском Алкатразу у којем су, поред осталих, тамновали политички неистомишљеници књаза Николе Петровића
. Острво Грможур, данас стециште пеликана, чапљи, корморана, галебова и других птица споменик је културе треће категорије на које ретко људска нога крочи. Управо због ових становника готово ниједан водич вам неће предложити да закорачите на ово тајновито острво, чији сваки педаљ носи бреме историје, како не бисте нарушили станиште птица.
Тврђава Грможур заживела је у северозападном делу Скадарског језера као турско утврђење 1843. године на простору од око 430 квадратних метара које је уз острвца Лесендо, Врањину и Жабљак чинило штит према Црној Гори. Здање је саграђено од ломљеног камена и кречног малтера, дебљине зидова између 50 и 120 центиметара. У утврђење се улазило кроз две капије, а улази су брањени кулама чији остаци се и данас могу видети. Са два мала пароброда и једном лађом Грможур су 24. јануара 1878. године ослободили Црногорци. Исте године, указом књаза Николе Петровића, Грможур постаје затвор, чиме се у Црној Гори први пут мења однос према осуђеницима на начин уобичајен у европским земљама. Први „гости” Грможура били су људи осуђени због убиства и крађе, да би почетком 20. века у овом затвору казну служили и политички затвореници, укључујући и београдске студенте после „бомбашког процеса”, тачније покушаја атентата на књаза Николу. Установљена су и строга затворска правила којима су подлегали осуђеници, али и стражари. Прво правило гласило је да „Зликовци морају вазда на Грможуру стајати”. Деликатан однос затвореника и стражара који су често били у родбинским везама дефинисан је и правилом да уколико неки стражар пусти затвореника, губи службу. Односно, „ако који од зликоваца побјегне из затвора, његову казну, ма колика била, има да одлежи стражар за вријеме чије смјене је зликовац утекао”. Будући да је у то време ретко који човек знао да плива, готово да није забележен ниједан случај бежања са Грможура, иако Црмничани и данас помињу да је било макар неколико затвореника који су успели да се домогну слободе. У тадашњим молбеницама заробљеници су молили власти да их пусте, односно да син уместо оца одслужи казну. Међутим, књаз Никола, колико је познато, таквим молбама није удовољавао, потврђујући одлуке Врховног суда и Сената, и наглашавајући да је „Часни суд већи и од самог краља”.
Остаци тврђаве Грможур (Фото Лазар Пејовић)
Боравећи протеклих дана на Скадарском језеру, тој ризници манастира, утврђења, аутентичних рибарских села, насеобини 280 врста птица, али и разноликих биљака чули смо и анегдоту везану за књаза Николу. С обзиром да су на Грможуру казну служили његови политички неистомишљеници, једном приликом се десило да је на острво послат да тамничи и један човек осуђен због крађе. Када су обавестили књаза Николу да су лопова послали на Грможур да служи казну, тадашњи владар Црне Горе љутито им је одговорио: „Мичите тог лопова од тих поштених људи”.
Затвор Грможур функционисао је све до балканских ратова. Тврђава је страдала у земљотресу који је 1905. године погодио Скадарско језеро и од тада није обнављана, нити коришћена.

Нема коментара:

Постави коментар

Одобравамо умесне, кратке, и аргументоване коментаре

Популарни постови

Сфера Корена

Претраживање Сазвежђа

Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ, ДИЦА СЗ , Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара , Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ , ИЗВОДИ ,БАЛКАН ,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан , Заставица ,Оличење немогућег , Цариградским друмом ,Брест ,,Дибидус , ШОДЕР ,Паукова мрежа ,УЕРКА 1 ,Ђавоља капија ,ВРТИБОГ ,МАГАЗА Заветина ,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito , Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом , Дукат, Наши поседи,Врата Звижда , Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ , АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни , БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З ,Бездана уметност , Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ , ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија , Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS +,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК , Фонд „ЗАВЕТИНА“... ,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА , Посебна породична заветина , РЕНЕСАНСА, КОМПАС , , ВРЗИНО КОЛО ,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј , МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , , Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА , Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1 ,Библиотека ПЕЛАЗГИОН Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Библиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА ,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА , ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОПСТАНКА ( као "Српског књижевног гласника")

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958