УФУС је окупио више од 150 филмских радника и њихових наследника који су потписали уговоре са УФУС заштитом и овој организацији пренели своја права....

 Уговори са ђаволом / Радмила Радосављевић | 15. април 2016. 13:00 | Да ли ће интелектуална својина филмских радника добити законску заштиту (3). Драгојевић: Емитери су нас опљачкали за десетине милиона евра

"Ми нисмо анђели"

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Срђан Драгојевић: Од деце правимо ТВ мороне
• 
  Подршка осамостаљивању деце

• “Самосталци” дугују 100.000.000
• Срђан Драгојевић: Власт воли "хранљиву" уметност
• Драгојевић: Српског филма више нема!

ГОТОВО све суседне земље законом су заштитиле имовинска ауторска права филмских радника. Бугарска, примера ради, има закон који једном реченицом све регулише: уговори којима су у време комунизма и социјализма филмским радницима одузета ауторска права се поништавају, и сва права се враћају ауторима.

Како за "Новости" каже редитељ Срђан Драгојевић, иницијатор оснивања организације при Удружењу филмских уметника Србије, УФУС заштита - Организација филмских аутора Србије, они од Завода за интелектуалну својину превише дуго чекају издавање дозволе за обављање делатности на остваривању колективних имовинских ауторских права.

- Зашто чекамо толико дуго? Зато што се емитерима исплати да подмите било кога да би остварили огромне уштеде на овом пољу. На годишњем нивоу, њихове "уштеде" се мере милионима евра, а на деценијском, десетинама милиона. За толико пара су опљачкани филмски радници, а то је сасвим "солидан" фонд којим може да се подмити било ко да би се читава ствар стопирала - каже Драгојевић.

Он објашњава и зашто власт никада није хтела да реагује на ову пљачку која траје деценијама.

- Будимо прецизни и јасни - власт не реагује јер има договор са емитерима да на њиховим каналима има повлашћен положај. Ми ћемо вама дати присуство на телевизијама, а заузврат, ви ћете нама омогућити да остварујемо екстреман профит. Неплаћање ауторима само је мали сегмент овог "уговора са ђаволом" - сматра Драгојевић, наводећи пример "огорчене борбе у Скупштини Србије, када су поништени легално изабрани кандидати за чланове Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)".

- Од стране цивилног сектора силеџијски је изгуран кандидат који је добио више гласова и већ се опробао као члан РЕМ-а. Јер, нормални људи у том телу, који би забранили ријалити и порнографске емисије, смртна су опасност за тај бизнис. Ти људи би ово "смеће" забранили и емитерима одузели лиценцу.

У читавој причи о емитерима, пљачкама филмских аутора, корупцији, Драгојевић сматра да је најважније то што држава у свему томе не види проблем, па зато и не доноси законе.

- Ствар је угла посматрања и перспективе. Када је неком духовни и естетски идеал турбо фолк, сплав, Дубаи, црни "ауди", глисер и старлета, где је ту - "проблем". Он ће ионако да каже - "нема проблема".

Зоран Симјановић, председник Управног одбора УФУС заштита, ипак се нада помаку, јер је Национални савет за културу позвао и Владу Србије да што пре покрене доношење закона у овој области. Како по регулативи може да постоји само једна организација као што је УФУС заштита, законско решење више не би требало да буде толико "компликовано".

- УФУС је окупио више од 150 филмских радника и њихових наследника који су потписали уговоре са УФУС заштитом и овој организацији пренели своја права.

Тиме је, каже Симјановић, заштићено више од 500 најзначајнијих дела српске кинематографије.

- Надам се да ће нам Завод за интелектуалну својину ускоро дати регистрацију. Али постоји још један проблем - аутори су били уцењивани и уступали су своја права продуцентима који им никада ништа нису плаћали. Због тога би закон морао да има одредбу да се та права врате ауторима.

КАКО ДА ИХ ХАПСЕ?

НИ Драгојевић никада није добио ни динара од емитера за своје филмове. У већини земаља Европе, сценариста и редитељ по закону добијају између 150 и 300 евра од сваког ТВ приказивања.

- Ево још једног пластичног примера за пљачку: за снимање филма "Ми нисмо анђели 2" узели смо кредит од банке, и то не домаће, и морали смо да га вратимо у кратком року. Филм је стартовао са 40.000 гледалаца дневно, а "пиратско" издање се појавило шестог дана, када смо већ имали четврт милиона гледалаца. Тада је посета биоскопима пала за 150 одсто! Данима сам молио инспекторе да спрече "пирате" на улици, док нисам добио објашњење - како да их хапсе кад је главни "пират" брат супруге тадашњег председника!

Уговори са ђаволом

ПЉАЧКА

Радмила РАДОСАВЉЕВИЋ | 13. април 2016. 12:35 | Да ли ће ауторска права филмских радника добити законску заштиту (1). Симјановић: Власници телевизија обогатили су се на туђем раду

"Тито и ја"

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Филмови јефтини, а никад лошији
• 
  Хит филмови у биоскопима

• Зашто волимо хорор филмове
• Филмови више зараде када половина глумаца нису белци
• Бисери "Авала филма" од марта на РТС

ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА борба наших филмских радника да се законом заштите њихова имовинска ауторска права и да престане пљачка њиховог рада - можда ће коначно добити епилог.

Јер, ово питање поново је отворио и Национални савет за културу (НСК) истичући да у овој важној области код нас преовлађују потпуни хаос и нелојалност. То се, пре свега, односи на заштиту ауторских права филмских аутора, чије је дело на удару бескрупулозне и неконтролисане експлоатације од стране ТВ кућа и кабловских оператора. По питању надокнаде за коришћено дело аутори или њихови наследници у потпуности су искључени. Ово се посебно односи на заштиту колективних ауторских права, где је стање и најгоре, истакнуто је на седници НСК.

Како то у пракси изгледа, за "Новости" говори редитељ Горан Марковић, који каже да су са филмским ауторима још у социјализму склапани "робовласнички уговори".

- По тим уговорима, ми нисмо имали никаква права, а продуцент сва. Још увек неке пропале продуцентске куће издржавају неколико службеника који су преостали од пара које добијају за наше филмове. Моји филмови су приказивани на стотину пута на разним телевизијама, нарочито на државној, а да никада за то нисам добио ни динара. У цивилизованим земљама, ауторска права се исплаћују одмах, по аутоматизму. Код нас, закони се не поштују, а понајмање онај о ауторским правима.

Марковић каже да је лично водио судски поступак за права која су била угрожена разним издањима његових филмова на ВХС касетама и ДВД дисковима. После маратонског процеса који га је, признаје, много коштао, пресуђено је у његову корист. Али, додаје, од тога никада није могао да наплати ни динара, па је "дигао руке и од државе, и од њеног правног система".

- Тек у последње време, приватном иницијативом, почео сам да добијам надокнаду за ауторска права од неколико малих, приватних телевизија. Оне веће не хају за своје обавезе - истиче Марковић.

"Сабирни центар"

По речима композитора Зорана Симјановића, веома је значајно што је НСК покренуо ово питање.

- Верујем да ће и Завод за интелектуалну својину ускоро позитивно да реагује. Јер, наши филмски аутори су већ деценијама оштећени, кабловски емитери и власници телевизија обогатили су се на нечијем раду и ауторским делима, злоупотребљавајући то што у овој области не постоји законска регулатива. За то је крива држава, али и сами филмски аутори, јер нисмо успели да се окупимо и искоординирамо на начин као што је то урадио СОКОЈ, па музичарима морају да се исплате ауторска права. На исти начин закон мора да штити и редитеље, сценаристе, сниматеље, глумце, и надам се да ћемо успети у томе.

УФУС ЗАШТИТА ЧЕКА ПОТВРДУ

Колективна ауторска права законски је могуће заштитити само путем организације која се искључиво тиме бави, а која у Србији још увек не постоји. Зоран Симјановић, међутим, каже да је председнишштво Удружења филмских уметника Србије, септембра 2014. основало УФУС Заштиту - Организацију филмских аутора Србије.

- Циљеви организације су остваривање ауторских права, на основу уговора са УФУС Заштитом. Октобра 2014, Министарство финансија Србије дало је потврду о извршеној регистрацији организације. Али иако је УФУС Заштита од Завода за интелектуалну својину од 2014. тражила издавање дозволе за обављање своје делатности, та потврда још није стигла - каже Симјановић, који је председник Управног одбора УФУС Заштита.

(сутра - Шта кажу аутори?)

ТВ куће пљачкају ауторе

Изабрана дела Ристе Василевског

Приврженик стиха / Д. Богутовић | 09. април 2016. 22:08 |Изабрана дела Ристе Василевског. Несвакидашњи заједнички подухват шест издавача из пет земаља

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Уз музику и поезија
• 
  Ротенберг: О Вуку сам учио од Павловића

• Песници су нам преко потребни
• Поетски низ за подршку Ани Илић
• Трагичан симбол културе

ВЕЛИКИ пројекат, Изабрана дела Ристе Василевског, у 15 томова, заједнички објављују шест издавача из пет земаља, што је почаст ретке врсте у овим оскудним временима.

“Матица македонска” (Скопље), “Ободско слово” (Подгорица), “Херцеговина” (Требиње), “Штампар Макарије” (Београд), “New press” (Смедерево) и “Арка” (такође Смедерево), пришли су овом послу изузетно озбиљно, о чему сведочи уређивачки одбор од чак десет истакнутих књижевних критичара и теоретичара, опширне студије које прате сваку књигу и изузетна опрема.

Такву пажњу Василевски, који деценијама пише и објављује на српском и македонском, свакако заслужује, јер су његове песме и антологије изузетно високо оцењене, као и преводилачки рад. Нема аутора који је више учинио на зближавању двеју култура, што потврђује чињеница да је до сада са српског на македонски и обрнуто превео чак 287 књига.

Његове песме објављене су на 25 језика и заступљене у 250 домаћих и страних антологија и зборника. За Миодрага Павловића, великог зналца песништва, Василевски је “мислилац и етнолог, историчар религије и њен приврженик”, док Љубомиру Левчеву, највећем бугарском песнику, личи “на Краљевића Марка, чију славу, као своју, прихватају сви балкански словенски народи”.

Угледни руски песник Максим Замшев написао је да је “један од стубова на коме почива сабрано песништво”, а познати македонски песник Гане Тодоровски, како се “у предворју поезије Василевском мора скинути капа”.

До сада је изашло шест томова изабраних дела: две књиге поезије, (“Временија; Играње главом” и “Сушт”), “Моћне струне” - антологија македонског песништва од 9. века до данас и три књиге “Трајника”, које чине јединствене и први пут свеобухватно објављене антологије поезије песника свих националних мањина и свих етничких заједница у Србији.

Почетком следећег месеца појавиће се два тома, “Отисци свесног” и “Ништа изван нас”, који обухватају објављене и рукописне књиге филозофема и цртица, а преостали томови наћи ће се пред читаоцима до краја године.

- Сабрана дела сугеришу да је дело неког аутора завршено, док изабрана дају наду да аутор има још шта да каже, и да се иза тога може тајити и нешто најбоље што је могао да каже. Ја се скромно надам да ћу бити један од таквих - каже за “Новости” Василевски.

- Због тога и нисам хтео да “губим” време у “дотеривању” раније објављиваних књига, него сам их пустио да у изабраним делима наставе свој живот онако како сам их некада ситуирао и препустио судбини. И необично ме радује што такве још налазе све новије путеве да стигну до читалаца на другим језицима. Што ће се само у мају ове године појавити њихови нови преводи на француском, руском, румунском, бугарском...

ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ

ЧЛАН Македонске академије наука и уметности и добитник посебног признања за врхунски допринос српској култури, Ристо Василевски обасут је наградама које је тешко само набројати. Међу њима су: “Браћа Миладиновци” (Македонија), “Атлант словенства” (Бугарска), “Балкан и Европа” и “Никита Станеску” (Румунија), “Мала Нобелова награда” (Русија), “Милан Ракић”, “Србољуб Митић”, “Печат кнеза Лазара”..

Приврженик стиха

Српско руски марш

Отпремљено је 25.10.2009.

Čajkovski...Istočna kriza...srpsko turski rat...ruski dobrovoljci...jedno od najlepših dela Petra Iliča