ВРАЋЕН и ЧЕТРНАЕСТИ БЛОКИРАНИ БЛОГ "ОБЈЕКТИВ(noooooo!!)"

 

ДОБРА ВЕСТ!

 

Здраво, Поново смо прегледали примену Blogger смерница заједнице https://blogger.com/go/contentpolicy на вашем блогу. Опет смо поставили блог после прегледа. Можете да му приступите на http://mynevadress.blogspot.com/. Хвала вам на разумевању. С поштовањем, Blogger тим

 

У тренутку (од)блокирања блог је достигао 37.457 укупних посета (покренут је 2011). Блог је био блокиран неколико недеља на основу (за мене анонимне пријаве)  да крши нове смернице о садржају. Затражио сам поновни и поновни преглед садржаја и доказе за то да је ова локација, у склопу "Сазвежђа З" - прекршила строжије новоуспостављене смернице о садржају који се објављује, и наравно, таквих доказа нема нити их може бити, а ево и зашто...

Овај блог, који је у неку руку ГЛАСНИК "ПоРтАл"-а ("Сазвежђе З") - књижевни гласник посвећен култури, књижевности, политици, духовности и обнови, вредновању и превредновању, преиспитивању наметаних токова и дела у савременој српској књижевности, пре свега оној настајалој у 20. веку, и коју је велики поводањ избацио на спрудове српске земље, овај блог се није бавио плићацима, сотонским мрежама, и помодним политичким књижевним играчкама, ...

Добра је вест да је одблокиран овај блог на којем је је објављено доста тога што иде пре свега у захвалну књижевну и истраживачку грађу, а не у порнографске или шићарџијске ујдурме. Јер могло се догодити, да и не буде одкључан, на основу грешке компјутера или неоснованих тужби домаћих и страних тужибаба. Због тога сам захвалио тиму прегледача, који је вратио овај блог, тј. зато што га није уклонио...

 

Хвала. Што сте поново поставили блог. који Вас је можда, збуњивао насловом, доводио у недоумицу, на први поглед. То је блог посвећен књижевности уопште, а посебно0 српској књижевности.

Чињеница да сте вратили, и овај, као и друге блогове које сте закључали, након што сте их прегледали, враћа поверење, и велики је плус за Вас.

Лако је оптужити ма ког блоггера за забрањени садржај, поготову од  стране неодговорних и апсурдних особа! *

Хвала још једном. Свако добро!

 

 Мирослав Лукић  (БЕЛА ТУКАДРУЗ)

-------------

    * Овај блог тренутно садржи преко 150 публикованих постова и 25 тзв. Посебних страница. Ту има доста тога, садржаја, за које нисмо поседовали копије, и у том смислу - уклањање овог блога у целини била би велика штета, на првом месту за "Заветине", и аутора; на другом месту за српску културу и књижевност. 

Забранили су ми пре пар дана 14 блогова, протествовао сам не знајући због чега су забранили. Нити ко је пријавио.Али то није важно. Цензура је уведена на мала врата, на велика врата. Иза чега се крије Blogger? "Ако не можете да пронађете линк на блогу, овде можете да пријавите кршења на која сумњате." Крије се иза потенцијалних доушника, које штити.

Протествовао сам. И откључали су тринаест блогова, учинили их опет доступним. Али још увек држе закључаним блог  "ОБЈЕКТИВ(nooooo!!)".Вероватно је потенцијалним "контролорима" садржаја сумњив и сам наслов, његова контрадиокторност... Већина, ако не и сви блогови, које сам покренуо и објављивао последњих петнаестак година, посвећена је у најширем смислу речи, слободи, другачијем, обнови правих вредности, књижевној критици, критици уопште, ...

Дакле Blogger ево показује и једно сасвим другачије лице од оног декларативног! Чуди ме, да други блогери ћуте, не указују на то шта се у ствари догађа под увођењем нових смерница о садржајима на блоговима. Лако је и безболно ако неком обришу блог који постоји месец-два, али шта са оним блоговима који постоје од 2009? И који су имали и имају свој јасан профил? Зашто нису забранили раније, ако аутор крши правила? Кажу кад блоклирају неки блог да ће га и обрисати кроз 89 дана. Чекајте, али Садржај није ЊИХОВ!!! Зашто не дозволе ауторима закључаних блогова да преузму садржај својих постова, прилога? То је горе од друмске хајдучије!

Вечерас (30. октобар 2022)  видим да су одблокирали тринаест блогова, али не и онај четрнаести "ОБЈЕКТИВ(noooooo!!)`. - Очекујем да и тај деблокирају. Ретки пријатељи ми пишу. "Мирославе повод ваше објаве о блокирању 14 блогова, немојте ништа да се секирате. Највероватније се то догодило аутоматски, и машине мисле да су на руском па проверавају. Можете да се пожалите, у том случају ће људско биће то да прегледа и да вам отвори. Није ми јасно зашто имате толико блогово, кад све може под један блог да стане. Можда су ограничили број блогова који једна особа може да поседује па су се правила променила. Надам се да вам је ово од помоћи. Поздрав".

Свака разумна подршка је од помоћи.

Међутим, не могу да не приметим да нико - понављам - нико од мојих седамдесетак "пријатеља" на тој друштвеној мрежи на којој сам објавио вест, вапијући глас, да сам подвргнут жестокој и неоснованој цензури, није реаговао, а скоро свима њима на речима је важна слобода, демократија итд. То је поразно!!!  

То је више него поразно! Ако неки мисле да је мала ствар данас ако забране неки књижевни лист, или сајт или портал или блог који се баве нечим друкчијим - основаном критиком постојећега, наметнутим вредностима и афирмисањем ДУБОКЕ КЊИЖЕВНОСТИ, не дубоке државе" - обновом правих вредности и раскринкавањем лажи, сваке лажи, па и оне најпогубније - политичке, онда се грдно вара, а варајући себе вара и друге и тд. 

      Петак, 4. новембар 2022. Око 10 ч. пре подне

Lidl je pun GMO proizvoda, a mleko koje pijemo nije mleko nego prašak! A...

Kaštela – zagonetno utočište na litici

Utvrđenje Lederata od Tribala i Kelta do Trajana i Justinijana

Солярис А.Тарковский (1972) финал

О цвећу, Недођину и корову, узгред

 

Већ пети или шести пут косим велико двориште на селу; имам две одличне косилице. Па ипак, пошто двориште нема правилан геометријски изглед, није ни прави правоугаоник, ни прави ромб, има дакле кутове, где јача косилица може да ради, и где не може. Где користим ону мању електричну. Али уз и око ружичњака, или младих воћака, или уз део ограде од плетене жице; или уз винову лозу, или у цветњаку, мора да се плеви, ручно, или пажљиво жање уз помоћ оштрог српа. И тако, онај део, где бујају турски каранфили и руже посвећене трима покојницама, блиским бићима, косовски божурови, зеленкаде или лале, и ђурђевак, а од препрошле године и матичњак, заобилазим машинама да не начиним прави покољ. Као и шпанске јагоде, или босиљак. Тако се деси да занемарим оно што ми је најдраже у дворишту и када то приметим, као пре неки дан, већ су гуњица и попонац направили своје давитељске зелене рукавице и даве, процветале руже, или расад дивљих кајсија и виноградарских бресака, шефтелија. Видео сам да је то занемаривање у извесној душевној сразмери са оним о чему размишљам у последње време, будећи се усред ноћи, узнемирен неким питањима, помислима, на које нема одговора нити помоћи од било кога. Тако расте тај коров подмукло ту испред носа на укупно неколико квадратних метара, као коприве тамо око септичке јаме опшивене бетоном, још онда када сам био студент. Али, не секирајте се, навукао сам добре рукавице, узео срп у руке и за непун час све пожњео, оплевио, а да при том нисам позледио или оштетио ни једну дивљу кајсију нити шефтелију, нити руже. Одједном кад је све било готово на камари је било скоро два бремена траве, ено је пржи се на сунцу. Ослободио сам рањиве саднице дивих кајсија којима су гуњица и попонац обавили своје наизглед нежне зелене ручице око тела и почеле да затежу своје омче...Два три пута годишње треба одбацити машине и косилице и детаљно и упорно те давитељке лепих цветова – одстранити ручно, посећи, као и те мисли које се враћају у прошлост, опет и опет… Открио сам да ти предивни турски каранфили, или цветови налик на булке нису ту нанели ветар, или неко случајно; већ да је то нека вредна ручица посејала, па заборавила и отпутовала. Као што је и напа пок. Мајчица свашта засадила иза првог бунара, па отпутовала заувек у свет о којем мало знамо. Све цвеће у овом дворишту расађивале су жене, вредне сваког поштовања, које су ме рађале, или волеле, стварале из пепела, или враћале у пепео, да сам некако васкрснем, или одем дођавола, тј. у Недођин... Тако да не дужим – волим и негујем то цвеће, јер у тим цветовима током године блеште дивни споменици свим тим вредним ручицама које су сејале у овој башти, бог им дао у рају насеље, а онима које су још у животу,можда,  и далеко, мир, и благослов анђела...

       уочи мог 72. рођендана....

 

*  *

Пре неки дан, док сам обилазио двориште, чујем тамо према Порти глас неке жене коју не видим, а подсећа ме на глас сусетке, комшинице, преминуле прошле године; од које сам добио онај рецепт о коришћењу мурећепа против најгоре и најподмуклије болести данашњице - њен млађи, покојни брат, начин и добра душа, учио ме је још док сам био ученик основне школе уметности писања стихова, сонета, на првом месту...

Покушавам да кроз лишће винове лозе видим ко то још има скоро исти глас, као та покојна комшиница која је ипак поживела више од осамдесет и кусур година... Међутим, никога на улици нема; а градина преко које гледам трепти од јаре...

Док обилазим своје вреже бундева, бацим поглед према крошњама комшије који је недавно преминуо... Доживео је лепу старост;обновио имање свога таста на којем је дочекао своје мирне пензионерске дане. Одржавао је дворишну башту и воћњак, за пример. Али, кајсије је баш у цветању, напао мраз, или је неки отров био у ваздуху, и почеле су да се суше! (Другом комшији се ове године осушило преко стотинак кајсија! Шта то бацају одзго и ко?) И нама се она мања џезвалија испред Друге капије осушила, на жалост...

Умро комшија, умро изгледа и његов занат гајења белих бундева, огромних и слатких. У суштини, он је своје бундеве сејао на простору не већем од два квадрата, у некој врсти корпе усред воћњака. Ту корпу је пунио  преврелим добрим стајским ђубривом, прскао - претпостављам - органским соковима (од коприве), и бога ми расле су вреже као из воде, и бундеве на сунцу за читав један мањи лес! Сад тих бундева нема. Воћњак зврји празан... Потомци су му изван земље... 

Више нема кукања и запевања кад неко премине! Одавно нисам чуо запевку. Тако и са нашим комшијом. Сазнао сам да је преминуо неколико дана касније, видевши осмртницу на једној од бандера на раскршћима... Неки нови обичаји... Излазе из старог, древног обичаја; нестају природне ствари...

Као што полако нестаје и овај народ наш, који се не обнавља. И не слави Заветине као некад...

.........

Права историја наше државе може да се почне од тога. Изобичајања...

Нека је пишу неки други... Ја идем даље, да нешто нешто конкретно опослим...

....