Уредбом Владе Србије, пре 16 година општина Ивањица проглашена је ваздушном бањом...

Ивањички крај: Лековите руже ветрова В. ИЛИЋ | 03. август 2016. 23:20 | Град на Моравици све популарнија дестинација за домаће и стране туристе. Преноћиште од 1.000 па до 3.000 динара за пун пансион

Комплекс "Голијски конаци"

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Бобија - дан у шумској идили
• 
  На Борском језеру као на мору

• Пелцер туризма узимају са Златибора
• Београд јури "Златно срце"
• Грчка никад траженија

ГРАДИЋ опасан планинским венцима Голије, Јавора и Мучња, који лежи на реци Моравици, сматра се колевком сеоског туризма у Србији. У десетак села ивањичког краја од пре више од три деценије овдашњи сељани гостили су туристе из разних крајева света - у почетку у посебно опремљеним гостинским собама, а данас све више у пансионима, луксузним апартманима, у смештају са спа центрима и отвореним базенима.

Уредбом Владе Србије, пре 16 година општина Ивањица проглашена је ваздушном бањом. Идеална надморска висина, око 470 метара, као и руже ветрова које се "сударају" у њеној околини, чини овај крај правим местом за одмор, релаксацију, рекреацију и опоравак. Уз то, познато је и да се постижу одлични резултати при опоравку оболелих од анемије.

Директор Туристичке организације у Ивањици Радомир Лишанин истиче да је седамдесетих година прошлог века у селу Девићи забележен први званичан долазак туриста у једно сеоско домаћинство. После тог села, туризам је процветао и у селима Катићи, Маће, Кушићи, Лиса, Куманица, Комадине, Дајићи и Рашчићи. Данас су међу најпознатијим пансиони "Обрадовић" у Катићима, вила "Ангелина" у Кушићима, "Ивањички конаци" у Рашчићима, "Голијски конаци" у селу Комадине...

- Интересовање туриста сваке године је све веће, а у сезони се чак тражи и кревет више - испричао нам је Лишанин. - После одмора у нашим крајевима, људи кажу да се осећају препорођено. На то утичу судари ветрова, наших домаћих и оних који довде добаце с Медитерана, а на то све трба додати и мирис борових шума, невероватан мир и зелено пространство.

ЦЕНЕЦЕНЕ пансиона код ивањичких домаћина су разнолике. Крећу се од 1.000 за преноћиште до 3.000 динара за пун пансион по особи. Највише гостију је у периоду од јуна до септембра, а најмања посећеност је у октобру и марту.

Један од познатијих угоститеља у овом крају је Драшко Милосављевић, власник "Голијских конака" из Комадина. Он је, иначе, столар по занимању, па је пре седам година по свом пројекту саградио читав комплекс кућа на свом имању, као и сав намештај.

- Тренутно имамо пет смештајних јединица, а још једна је у изградњи - каже Милосављевић. - Имамо отворен базен, парк за децу, мини зоо-врт с јагњићима и јарићима, парк за децу, пешачке стазе, бицикле... Имамо обезбеђен паркинг, а почињемо и изградњу тениског терена. Супруга Јасна је главна домаћица и гостима спрема искључиво домаћу храну. Хлеб се пече сваког дана, нема куповног. Имамо наше добављаче сира и кајмака, хељдиног брашна, од чега Јасна спрема изврсне специјалитете.

ПУТЕВИ

ИВАЊИЦА је с већим центрима у овим општинама повезана асфалтним путевима, а од Београда је удаљена 224 километра. Преко Ариља и Пожеге повезана је са јадранским магистралним путем и пругом Београд - Бар, затим преко Гуче са Чачком, преко Каоне са Краљевом, преко Сјенице и Новог Пазара излази на Ибарску магистралу, а од Сјенице преко Нове Вароши са Пријепољем и даље са Црном Гором и Јадраном.

ПЛАНИНА Бобија, изнад Љубовије...

Бобија - дан у шумској идили В. МИТРИЋ | 09. август 2016. 14:17 | Планина изнад Љубовије привлачи излетнике и љубитеље природе. Предео још није урбанизован па чува аутентичност. Шуме су уређене и шетња по њима је предивна уз пратњу оних који их познају

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Тамо где врхови додирују небо
• 
  Лабовић: Девизни прилив од туризма у 2016. преко милијарду евра

• Грчка никад траженија
• Лабовић: До краја године око 2,5 милиона туриста у Србији
• Кипар мами луксузом

ПЛАНИНА Бобија, изнад Љубовије, представља по пространству, лепоти и љубави овдашњих људи према њој, "кров" лепе Азбуковице. Свако ко и једном дође до њених врхова, схватиће да се не зна да ли је лепше кад је "кров" Азбуковице сав од зеленила као што је током читавог лета, или бео, када снег и лед окује ова пространства, са којих се, као на длану, види Дрина и пола Подриња, са обе обале Дрине. 

На овој српској планини, чији је врх на 1.374 метра надморске висине, највише је бора и смрче, али ту су и значајне површине букве. Стабла су, углавном, "здрава као дрен", а сушења има у проценту који је уобичајен деценијама и вековима. Ваздух је и пријатан и чист.

Да све буде како треба труде се инжењери, шумари и други запослени у Шумском газдинству "Борања", која на Бобији има своју испоставу, шумарску кућу у којој је сва логистика за оне који су стално ангажовани за рад на планини и оне који континуирано, из "Борање" долазе, да воде рачуна да стабла буду здрава и уредна.

На Бобију радо долазе и многи излетници, планинари, ловци и други љубитељи природе. Они се друже на овој прелепој планини, а радо уживају у погледима са мноштва овдашњих видиковаца, што бележе апаратима и камерама. Шуме су уређене и шетња по њима је и те како могућа, али у присуству оних који знају "сваки камен", како не би залутали. Планина још није урбанизована, нема викендица ни других грађевине, па њени делови и врх, уз лепоту природе и ваздуха, људе враћају у прошла времена.

ОБИЛАЗАК

- Бобија је удаљена од Љубовије једва тридесетак километара, бисер је нашег краја, као што се види и еколошки и привредно јер има богате шуме - каже Видоје Јовановић из Љубовије. - Наши гости, из многих овдашњих туристичких дестинација, када дођу обавезно траже да оду на Бобију. Објашњавамо им да тамо нема ни мотела, ни ресторана, али многи знају да постоје лепоте за које вреди стићи до делова и самог врха планине.

ЛОНДОН - Британски археолози су у грофовији Коруол, на југозападу Енглеске, пронашли рушевине замка који би могао припадати краљу Артуру...

Пронађен дворац краља Артура? ФоНет | 03. август 2016. 17:00 | Британски археолози су у грофовији Коруол, на југозападу Енглеске, пронашли рушевине замка који би могао припадати краљу Артуру

Фото: Индепендент

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Писма на злату потресла свет
• 
  Светски конгрес археолога у Виминацијуму, 2018.године

• Остаци десетина старих бродова нађени у Егејском мору
• Пронађене најстарије писане плочице у Великој Британији

ЛОНДОН - Британски археолози су у грофовији Коруол, на југозападу Енглеске, пронашли рушевине замка који би могао припадати краљу Артуру, пише "Индипендент“.Према подацима научника, замак је био у власништву Думноније, краљевства на југозападу Велике Британије које је постојало од 3. до 5. века.

Археолози претпостављају да објекат датира из петог - шестог века, а отприлике у то време, према многобројним легендама, поред села Тинтаџел у породици британског краља и жене локалног владара родио се краљ Артур.

Научници су навели да проналазак изазива велико интересовање и да рушевине могу постати једна од главних знаменитости Велике Британије. Осим тога, ово је први замак из петог-шестог века који је добро очуван, пренео је Спутник.

ТО ЈЕ ЖИВОТ / Мирослав Тодоровић

 Пријатељ,уважени адвокат  Зоран Ђ.,на питање колико кошта писање поднеска, тужби и сл. каза  сумукоја ме изненади. Учинио ми је услугу, хоћу да знам дуг, да не буде ко у причи о куму и ујму. У тој  причи кум је рачунао да ће код кума воденичара самлети без ујма, али кум воденичар је мислиода ће од кума добити два ујма.

Изненади ме цена, јер, рекох, како некад данима, па и месецима, радим на текстовима без хонорара.  Али, ово је живот, каже ми пријатељ адвокат Зоран Ђ.

Моји радници, прича Малинар Илија, бивши радник пропале фирме„Прогрес“ су у државним фирмамапостали  технолошки вишак, чекају старосну пензију, беру код мене малине.  И причају како је самоуправљање било  велика ујдурма  као што је све  на овим просторима.  Комунизам је отварао фабрике, намамили  народ са села у градове, а сада тзв. либерални капитализам затвара фабрике, народ оста без посла  заточен у солитерима. Ко овце у тору, а газде да их нахрани нема. Шта ће  бити нико више и не пита.

Ко би рекао да ће на мом имању, у овом јебешику,  радити инжењери, правници, економисти  и некакви мастери. И то је живот, каже бивши радник, сада пензионер и малинар.

Професорка озбиљне музике  прича  да је берући малине у Трешњевици одморила мозак. Мозак ти за брање малина не треба, само руке које утрну од једноличних покрета. И за кратко време добијеш витку линију. Каква дијета? Пре би поверовала да ћу лето провести на Сиријусу него берући малине за пар хиљада.  Зато никад не реци никад. На продуховљеном лицу црте озбиљне музике.Вивалдијева четири годишња доба и летње боре сеоског животаслиле се у боје јесени. То је животвели, и осмехне се као Мона Лиза.

У селу  Лесково, убио се пуцајући  из ловачке пушке, учен човек, професор. Новине о њему писале, телевизија га снимала.  Вратио се у родно село, поваздан читао књиге, и нешто писао. Убио се пре неки дан, као онај писац књиге „Старац и море“.

Зашто?

Ваљда је у тим књигао нашао зашто? Ено га како са читуље мотри  народ што пролази улицом.

Ето, шта је живот.

Е, ако сте случајно помислили да је ово онај прави живот и да је испред камила усред пустиње неки Либијац, преварили сте се: ово је туриста Србин Мирослав из Трешњевице, Тодоровић... (преузето са профила на фејсбуку)

Био сам дефицитарни кадар, сада сам технолшки вишак, а како живим то сам Бог зна, говори Лазар из Прибоја. Када сам им’о снаге, нисам имао памети, сада имам памети, али  снаге немам, јада сам, мајстор Милоје из К. Бауљам по малињаку, а знам да ће и ово проћи.

Што ти је живот! Као код Његоша, коло среће се окреће…

Новине јављају да је адвокат Р. Л., познати борац за људска права и равноправност полова, убио своју жену из ловачке пушке. „Била је задрта“, казао је истражним органима…

И то је живот!

Сликар В. прича како има пара свет да обиђе али издале ноге па не може из куће да изађе. „Ко зна зашто је то добро“, кажу Хесиди, а ја маестру велим како  може сада да слика колико му је воља. Али…

Живот, ето, и шта још рећи?

S’est  la vie! каже професорка француског језика, док на откупној станици слаже празне гајбице и обавља послове око откупа малина и другог воћа.

Са радија упозорење да се не излази, без преке потребе, јер врућине су велике, црвени метео-аларм, али берба се не прекида. Берачи радио не слушају, за новине немасе времена, ТВ је забава  за градско становништво што у солитерима чека  боље дане. Заборавили народну: „Тешко лонцу што из села запршку чека“.„Погледај дом свој, анђеле“, пева Бора.
Ово је живот,а не оно што ТВ емитује.

      Сви ми смо  ми чиповани, каже стари мајстор Добри, мотре нас са Телевизије, са мобилног, са батерије на мобилном, знају шта мислимо, како дишемо и докле ћемо.

      То је живот, и ово време. А једног дана  ће сва ова скаламерија  завршити на сметлишту.

Чича Гаврило пита зна ли неко одговор на просто питање? Како то,  пошаљу  нам изШвапске кесе на којима је малина али без Маде ин Србија.  Овдесе пакује роба,  кесе и кутије за 1 евро, продају тамо за 4 и више. Има ли неко, ко зна зашто  је то тако?

Прође сезона малина,  а мени стиже књига МиладинаЋулафића, „Прође памет ко трешње“

Читам: „Сад ђавола нема, бјеже од инсана (човека) – јер је гори од њих“.

И ни за то нико не пита, зашто?

То је онај живот, где сам пао и ја, певао је Дис.

      Андрић каже „Живот је невероватно чудо које се троши и осипа,а ипак стоји чврсто као на Дрини ћуприја“.

Буњин пише: „Страшан је, недокучив живот“.

Иванка Косанић вели: „Живот је ужасан и величанствен“.

Revolucija | Sezona 2, Epizoda 14 (zabranjena)

Објављено је 16.02.2014.

Urednik i voditelj: Boris Malagurski http://www.facebook.com/malagurski

U ovoj nikad emitovanoj epizodi Revolucije, Malagurski odlazi do nekoliko banaka u Beogradu da ih zamoli da spuste kamatne stope na kredite. Takođe odlazi i do centrale Ujedinjenih regiona Srbije da zamoli Mlađana Dinkića da gostuje u emisiji sa ostalim sagovornicima. U emisiji se razgovara na temu kiparskih para, privatizacije mobtela i bankarskih kamata.

Gosti: hrvatski novinar Domagoj Margetić, srpski biznismen Branko Dragaš

Emisija "Revolucija" emitovala se od januara 2013. do januara 2015. godine na Happy TV. Zabranjena je bez obrazloženja.

Biggest Python Snake - Giant Anaconda vs Gorilla , Baboon - Most Amazin...

ЗАГОНЕТНА ЕНЕРГИЈА ИЗ СВЕМИРА...

ЗАГОНЕТНА ЕНЕРГИЈА ИЗ СВЕМИРА ЗАПОЧЕЛА МУТАЦИЈУ 

СВИХ ЖИВИХ БИЋА НА ЗЕМЉИ

Искрено, поприлично нас је шокирала објава у којој је модерна медицина признала да је „први“ човек рођен са 3 завојнице ДНК. Случај малога Алфиеа је дакако, први који је званично признат од стране медицинске заједнице, но несумњиво није једини. Да ли је Алфие само једна случајна природна „аномалија“ или се иза тога крије нешто више?

Ако повежемо недавна, наизглед насумична дешавања у природи у једну целину, могуће је да добијемо доказ да је еволуција на нашој планети кренула у своју следећу фазу. Да ли примери попут Алфиеа, малога Кинеза Нонг Иоусуи ,масовних помора животиња на планети и откривање необичних нових врста , те прекид НАСА свемирских летова и недавна рушења руских , европских и америчких сателита , повећање Сцхуманн резонанце , па чак иЦхемтраилс имају нешто заједничко ?

Научници су у неколико одвојених обраћања јавности признали да су снимили и измерили неку необичну, њима необјашњиву енергију која је дошла у наш Сунчев систем, за коју верују да је и подстакла недавну велику Соларну активност и загревање не само планете Земље већ и свих планета нашег система . Да ли је та енергија узрок недавним променама у природи на нашој планети или још интригантније – да ли је одговорна за почетак мутација свих живих бића на нашој планети?

Нашим јединим слободним медијем – интернетом, круже чланци о томе како независни лекари раде већ годинама с децом која су рођена са трећим калемом ДНА. Но, постојање таквих случајева негирани су од службене медицине све до недавно. Овај потез службене медицине, односно објава о првом рођеном детету које је рођено са трећом калемом ДНА, даје наслутити да су почеле мутације наше врсте, односно еволуција, коју независни научници већ годинама најављују, а неки од њих чак и тврде да је започела још пре 30 година.

Ово је први у низу чланака који ће говорити о овој теми. У овом, првом, ћемо Вам представити промене које су забележене на нашој ДНА у свету, те смер којим научници претпостављају да ћемо се кретати и каква је повезаност тих промена са нашим духовним и физичким бићем.

Овај текст састављен је од четири различита чланка, који повезани дају занимљиву целину:

1. Модерна медицина званично признала први случај човека са 3 низа ДНК

2. Конвенција генетичара из целог света: „Догађају се еволуционе промене … развијамо 12 ДНА спирала.“ Свака   
додатна спирала омогућити ће нам „супер-способности“ које данас називамо „паранормалним“

3. ДНА и тело се мењају

4. Физички ДНА и духовна повезаност

1. Алфие Цламп: први признати случај људског бића са 3 ДНК низа

Двогодишњи Британац је засад прва особа на свету код које ДНА садржи једну додатну завојницу. Због уочене абнормалности патио је од низа поремећаја укључујући и дуготрајну слепило,

Most Awesome BullFighting festival in Portugal

Наша је тешка драма у којој један крвави чин, унедоглед, бива замењен другим, још крвавијим. Мајски преврат 1903.

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ.Српске кривине са певањем и пуцањем / В. Н. | 24. јул 2016. 21:00 |
Како је чувени сатиричар Радоје Домановић доживео Мајски преврат. Ако смо Срби, сад се сва историја мора срушити, јер наступа ново доба... Као што је увек кад се промени власт

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Милош чува историју Чарапана
• 
  Историчари сведоче о Недићу

• Из "Зоре" у одбрану домовине
• Срби задивили Стари континент
• Рушили куће под заштитом државе

ОДАКЛЕ долазимо, ко смо, куда идемо, питања су која, као измаглица, лебде над реком људске историје. Сваки човек и сваки народ, у свом цивилизацијском ходу, изнова и изнова морају да одговарају на питања на која одговора нема, изузев у тражењу одговора. Ко смо, одакле смо, куда идемо? И шта је историја, осим сазнања да више видимо зато што стојимо на раменима оних који су живели пре нас? И где почиње историја, ако не у свести да овај свет није наш јер смо га позајмили од предака, и да га дугујемо потомцима.

Вековима већ градимо кућу "на стази слонова" и не спадамо у оне срећне народе чија историја је духовита и лака, оперетска једночинка. Наша је тешка драма у којој један крвави чин, унедоглед, бива замењен другим, још крвавијим. У свему оскудни, историјом смо богати. Могли бисмо да је извозимо, али се за њу нико не отима. Да је лако бити Србин, не би паметни људи били Швеђани, Енглези, Швајцарци. Да будемо Срби, то је само нама запало, други се за то нису отимали, а и од наше браће, ко је на историјској кривини могао да шмугне, шмугнуо је - у муслимане, Македонце, Хрвате, Црногорце... А ми који смо остајали нисмо се баш претргли да се нешто мењамо...

ЈЕДНА од тих историјских кривина бејаше и Мајски преврат 1903. године, који је обележио почетак новог доба и којим је лоза Обреновића "из корена ископана". Занимљиво би било да бацимо поглед уназад, да видимо какви смо тада били и како нас је доживео књижевник Радоје Домановић. Онај Радоје, сатиричар, кога смо запамтили као човека који је писао са много горчине, пуно историјске скепсе и циничног хумора и који је био убеђен у ону стару поуку по којој "све тече, ништа се не мења".

Радоје Домановић, иначе жестоки противник династије Обреновић, љути радикал, покренуо је 25. децембра 1904. године сатирични лист "Страдију" и одмах у њој одговорио злурадим сумњивцима који су поверовали да је после Мајског преврата и затирања лозе Обреновића свршено и са Домановићем као сатиричаром.

Радоје им отпоздравља уводником под насловом "Здраво, здраво!", следећим редовима:

- Шта ћеш сада да пишеш? - питали су ме многи после 29. маја некако и пакосно и подругљиво - нема више за тебе материјала. О публико српска, добричино моја, како си грдно проста и наивна. Прошао је 29. мај, али смо остали ми. Ми исти онакви какви смо и пре били...

ПРЕДЛАЖУЋИ, иронично, да сад треба срушити све што је обреновићевско, пише: "Е, од сад наступа ново доба слободне речи. Лаж је цела историја, лаж! Истина је само: да су се Срби доселили у ове крајеве, да се после не зна ништа, да се историја Србије има рачунати од 29. маја, све пре тога има се сматрати предисторијом!"

Домановић у првом броју "Страдије" даље каже - да се 29. мај десио у оно доба када су настајале приче из "Хиљаду и једне ноћи", онда би отприлике овако био описан:

- У ЈЕДНОМ магновењу исправиле су се криве београдске улице... Путеви дивни, железничке пруге гушће него у Данској. А људи? То тек да видите! Из луднице изашли сви здрави и читави, будале се пропаметиле, а већ они што су били паметни постали генији... Министри мудри, сељаци добри, чиновници спремни и савесни, жандарми учтиви па се на сваког љубазно насмеше и кротко ослове: "Дозволите", "молим најпокорније"... Жито и сви усеви успевају дивно, према одлуци народног парламента. И школа и црква и канцеларије и касарне, све уређено, све добро. Нигде да човек не може ништа приметити. Чисто да се боји човек да не изумре овако дивна генерација.

- Кад би срећом тако било - пише надаље Радоје Домановић - онда би "Страдија" отишла у пензију, а ја бих писао како се пастир и пастирка љубе, како жуборе поточићи и прижељкују славуји, ал' овако има се шта. Може се још у овој доброј земљи, међу овим добрим људима, набиљашити отуд, одовуд мало материјала за "Страдију". Толико као поздрав, добра публико. Нећемо се ваљда у првом броју свађати и грдити, а нема ни смисла... Е, доцније, Боже здравља! Живи смо људи, па се, богме, можемо и споречкати.

Скромност "Страдије" у техничкој опреми, без цртежа на страницама, Домановић је надокнадио сликовитим писањем, а тако је и у напису "Наша подлост", који такође има за тему Мајски преврат, који цитирамо у целини:

"Сваког тренутка, сваким часом све више и више, констатујемо нашу бесмислену подлост.

Замислите само:

После 29. маја срете ме један, и то један који ми се није ни јављао пре 29. из обазривости.

- О, здраво!

- Здраво!

Хвала богу кад се овако сврши! Ја сам, знаш, знао за ову ствар, био сам посвећен.

- Е?!

- Шта мислиш? Чујеш, знаш ли ти да сам једва главу извукао?

- Збиља?

- Како, човече, ја знам шта сам пропатио. Само да ти причам... Ух... Море да оставимо то, знаш већ и сам, ал' тек боли ме, не могу да заборавим - вели тај један и одмахује као да се беде велике отреса.

Уздахнуо сам горко.

- Је ли? - пита ме.

- Шта?

- Шта мислиш, хоће ли срушити овај споменик Кнез Михаилов? - опет ће он, а баш смо били пред спомеником.

- Ама овај Обреновићев споменик? - велим.

- Јесте, то је срамота, то ми не можемо равнодушно гледати.

- Срушиће, ја шта мислиш. Све се мора порушити ако смо Срби, ако смо људи. Пре су порушили Баба-Финку, кулу Хајдук-Вељкову, и на том месту где је она била подигло је неготинско начелство нужнике. А сад, сад се мора и историја порушити ако смо Срби. Историја, разуми: какав споменик, то је ситна ствар, то је већ с тим свршено, али историја, ту сулуду историју морамо љоснути о земљу. Наши историци већ су извежбани да фалсификују историјска факта, па то неће тешко ићи. До сада су деца учила и досељење Срба, и Бојку, и Жупане, и Краљеве, и Цареве, и Косово, али сада то не може, ми се морамо сад после 29. показати људи, морамо да порушимо подлости прошлости, да од сада буде ново доба слободне речи. Лаж је, господине мој, цела историја, гола, страшна лаж. Истина је само једно:

1. Срби су се доселили из Бојке у ове крајеве.

2. После се не зна ништа.

3. 29. маја почиње историја Србије.

4. Све пре 29. маја рачуна се у предисторијско доба.

Тако ћемо ми јер смо карактери.

Baш овако је писао Радоје Домановић у својој "Страдији", и баш тако је најбољи српски сатиричар доживео преврат 1903. године, када су убијени краљ Милан и краљица Драга Обреновић, а династија Карађорђевић засела на трон Србије.

Најзад, не треба заборавити да су тих година, после атентата на краљевски пар, Никола Пашић и његово радикали дефинитвно преузели у своје руке кормило српске државе и да је Пашић инспирисао Радоја Домановића за једну од најбриљантнијих приповедака српске књижевности - "Вођу", у којој народ иде за "мудрим" старцем који ћути, све док, попадали на дно понора, не открију да је вођа слеп!

ПРОГАЊАНИ БОЕМ

РАДОЈЕ Домановић рођен је 16. фебруара (или 4. фебруара по јулијанском календару) 1873. године у породици сеоског учитеља у селу Овсиште код Крагујевца. Детињство је провео у суседном селу Јарушицама, где је завршио и основну школу.

Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу.

Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла.

Оженио се 1895. године учитељицом Наталијом, са којом је имао ћерку Даницу (1896-1956) и синове Драгишу (1902), који је умро убрзо по рођењу, и Зорана (1905-1944). После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист "Страдија", у којем покушава да се бори против мана нове власти.

Разочаран, одаје се боемском животу. Усамљен, огорчен и сиромашан, умро је у 35. години, 17. августа (или 4. августа по новом календару) 1908. у Београду.

        = преузето в. Новости