Рапсодија у белом или слутње пред смрт Очеву и агонију моје друге жене
Све долази доцкан осим Судњег часа, зато
што је смрт,
Као зрење воћу, дата и задата човеку.
У понедељак, 4. Јануара 2015. У 23:45 ч.
Након што ми је брат јавио да...
Приближава се час преображаја. Неизбежно.
Разговарао телефоном са нашим старим
оцем
Који живи у нашој родној кући на селу,
Пожалио се да му немоћ долази из ногу,
крста, руку...
Читавог дана нисам излазио због вејавице.
Ветар је вајар и архитекта, помаже му
Сила времена.
Оно о чему сам размишљао јуче и прекјуче,
и последњих дана – Пудино –
Није ли призивање ишчезлих духова,
прошлости, фатаморгана?
Не могу да заспим, не.
Жена је попила кубанске капи и прилегла.
Сиријци су галамили под прозором, не
као летос,
Јер сада мраз уређује улице и друго....
(Из Необјављених забележака и рукописа - ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ)