Пре 5 дана
УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА 1983 - 2033(43)
Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА
ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ
новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?
ЗАВЕТИНА+
ЗАВЕТИНА+
ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...
ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...
субота, 18. новембар 2017.
НАЖАЛОСТ
 |
| М. Лукић, почетком новембра 2017. на једном од шведских језера |
СРПСКИ ПИСАЦ
Даш
му прст, он хоће шаку. Даш му шаку, он
хоће и руку. И тако све дотле, док вам,
не узме и душу! Као и ђаво.
Српски
писац је – опседнут каријером, успехом,
кроз читав минули век, и у том смислу,
многи српски писци личе једни на друге,
као јаје на јаје.
Ни
мањег народа, ни већег броја писаца!
Управничка,
и уреднича пракса, - и у „Заветинама“,
и у „Сазвежђу Заветина“ - показала ми
је сасвим једно друго и непознато лице,
наличје српског писца. Оно се много
разликује од тзв. умивене, и лепо
дизајниране корице најновије књиге
једног српског писца. Нема потребе да
било кога овде наведем поименце ,
само бих учинио услугу многим гребаторима. Нушић је, у пожаревачком
затвору, у претпрошлом веку, написао
један врстан текст, који сам често
спомињао и цитирао раније...Тај текст
је антиципаторски.
...Волујска
књижевна критика, дресирана у бункерима
и боксовима пакла социјалистичке
метафизике, специјализирала се да од
мишева прави слонове, и обрнуто!
Волујске
редакције толиких полумртвих тзв.
књижевних часописа, и толике волујске
институције, специјализовале су се за
н а м е т а њ е бирократске књижевности
и величина исте.
Волујски
концепт је жилав: најжилавије се намеће
преко псеудо – институција књижевних
награда. Зна се коме се додељују …
Што
је још жалосније: унапред се зна, овде,
ко је и на какве све награде претплаћен…
Као што су Винавера деценијама држали
у запту штампајући га на парче, тако и
данас најбоље песнике Србије држе далеко
од великих издавача (ако таквих уопште
овде има; јер ово је
земља
изузетних привида!).
Немогуће
је више – сакривати. Стварати димне
завесе. У том смислу четврто издање
антологије српске поезије 20. века НМ,
није само овидљавање већ и – ноћна мора
многих волова. Ко су они?
Јавиће
се сами. Препознаћете их по мукању, и по
томе како ће мирно смазати
онај
букет цвећа, који симболизује ВЕРУ,
ЉУБАВ и НАДЕЖДУ.
Праоца
и Претечу им је описао Нушић.... (видети
више:
ЉУДИ ГОВОРЕ (Торонто))
А ко је сада писац? / Небојша Васовић
Подсећање. Одабрани фрагменти
А ко
је сада писац? / Небојша Васовић
(одломак
из најновије књиге Небојше Васовића:
ЕВРОПСКИ ДАВИТЕЉИ ИЗ НАШЕГ СОКАКА*)
Мото
Античке
естетике Анице
Савић Ребац гласи: „Основ
свег нашег сазнања је стварност, а њу
можемо упознати само
прецизним посматрањем. То важи и за
научника и за песника.
Али наше посматрање постаће плодно само
ако смо способни
за што разгранатије асоцијације које
тек омогућују пуно
разумевање; иначе остаје сиров материјал".
(Античка
естетика
и наука о књижевности, КЗНС,
Нови Сад, 1985, 37) Другим
речима, перцепција и имагинација су
неодвојиве чак и
у науци, а камоли у уметности.
Да
ли се појам оригиналног у литератури
данас дефинише
већ према прилици и тренутним потребама
или још увек
постоје некаква мерила која указују
на континуитет у
схватању овог појма? Шта значи данас
рећи за некога да је
ортиналан стваралац?
У
књизи Пропланак
и ум Душан
Матић примећује да постоје
две врсте писаца: они који преузимају
теме и формалне поступке
својих претходника и иноватори који
„копају руду", откривају
нове садржаје и нове обликовне поступке.
Као једног од најоригиналнијих српских
писаца Матић истиче Растка
Петровића, и то из више разлога. Он каже:
„Мислим
да би наши литерарни хроничари требало
да о
томе поведу рачуна кад пишу, на пример,
о Растку Петровићу,
да је његова књижевна и уметничка култура
била велика,
јер је он познавао дело Џојса, Кафке и
Вирџиније Вулф,
дакле дела која су се тек касније
афирмисала, а његово песничко
бриљантно, бурно, блиставо дело било
већ завршено."
(Нолит, Београд, 1969, 282)
Другим
речима, своју
уметничку оригиналност Растко не дугује
среда, 26. април 2017.
ВРТЛАР И ЊЕГОВИ ВРТОВИ / Анђелко АНУШИЋ
Анђелко АНУШИЋ
ВРТЛАР И ЊЕГОВИ
ВРТОВИ
(Мирослав Тодоровић: Малина и други јади, „СВЕН“, Ниш, 2016; Душан
Стојковић: Рукопис живота (критика о поезији Мирослава Тодоровића),
Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш, 2016)
недеља, 16. април 2017.
КОМЕНТАРИ БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ
Браво, "Политика". Браво коментатори. - Коментари на чланак:
Васкрс када је крунисан српски цар
Српски владар Душан Силни, творац нашег најважнијег средњовековног законика, 1346. године у Скопљу овенчан је титулом цара Срба и Грка – Цариградска патријаршија бацила је на Душана анатему 1350. године која му је скинута тек 1375. у време кнеза Лазара
четвртак, 9. фебруар 2017.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Популарни постови
-
ИМА НЕКА ВАСИОНА | Су ТАНАСКОВИЋ „ Има нека васиона“, тихим гласом, као за себе, промрмља баба, замишљено загледана у шир... -
Брига није игра у којој заборавиш све. Није ни зврк туђа рука који звркне од пада до пада. Јер зврк је ствар, а човек је ...
-
Пријатељ , уважени адвокат Зоран Ђ. , на питање колико кошта писање поднеска, тужби и сл. каза сумукоја ме изненади. Учинио ми је ус... -
...Зино Хасан могла би да постане нова икона избеглица чије кретање ка бољем животу зауставља немоћна Европска унија која се опасно препу...
Сфера Корена
-
ОЧЕВИ И СИНОВИ! ОТАЦ И СИН! - Пише: Игор Ђурић Најважније је знати када и где (и коме) припада које место у датом времену (тренутку). Још је важније да отац на време схвати када ј...
-
-
The last point of descent to hell, Boris Nad & Alexander Dugin - Alexander Dugin Boris Nad *AN INTERVIEW WITH* *ALEXANDR DUGIN: WESTERN ROAD TO HELL* *Boris Nad* Alexndr Dugin is the most important geopolitician of t...
Пре 7 година
