Пре недељу дана
УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА 1983 - 2033(43)
Волшебници
Космички институт КОПЕЛИЈУС >ВЕЗА СА ЗЛИМ ВОЛШЕБНИЦИМА
ПРОВАЛИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА .СРБИЈА ИЗМЕЂУ БЕЛОГ И ШАРЕНОГ
новине
ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ. Српски лист > ФЕЊЕР један једини. < Или Алајбегова слама?
ЗАВЕТИНА+
ЗАВЕТИНА+
ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...
ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...
среда, 18. октобар 2023.
среда, 11. октобар 2023.
НАЈЕЗДА МИШЕВА
ЧИТАЈУЋИ СТАРЕ НОВИНЕ
..
Због недостака простора за смештај Разне грађе нашег "Документационог Центра"- у оквирима тзв. Велике магазе, и Нове куће - која више и није нова (зидана шесдесетих минулог века!), а пре свега сачуваних комплета, "Политике" ( 1994- 2000), "Књижевне речи", "Студента", "Видика", "Књижевних новина" и др. , склонили смо део, рецимо, "Политике" у бившу шталу Михаила и Наталије Лукић; одавно у њој нема крава, јунаца; више од три деценије:иначе зидану од тврдог материјала, стамену, суву...
Са прикупљањем и чувањем "Политике" нисмо имали среће још од деведесетих; мој старији син је, једног лета, пошто је остао сам у Београду, већ увезане бројеве споменутог листа, по месецима, у поткровљу - неколико годишта - да би читао текстове из спорта, развезао, помешао; у међувремену је била провала облака крајем лета и невреме је пробушило кров и све залило, и учинило да се стотине и стотине одштампаних бројева нарогуши, нарасте као квасац и постане неупотребљиво; па смо све то морали да бацимо...
У штали на селу то се није могло догодити, али појавила се нова пошаст, најезда мишева: надирали су кроз пукотине бетона из земље, пацовским или неким другим каналима; и пошто унутра није било хране, навалили су да гризу с краја поједине бројеве. Направили су малу штету. Открили смо на време, и грађевинским лепком затворили рупе и рупице на поду у бетону. Зазидали прозоре. Али, мишеви су наставили да навиру преко кровова, таванице, милели су уз и низ зидове... све док нисмо почели да им постављамо замке, хватамо их и бацамо кокошкама испред штале....
Имали смо ми и жутог кућног мачка, љубимца, који је више ловио врапце и очијукао са мачкама из суседства, све док једног дана није - претпостављамо - страдао од једног црног и подмуклог мачора, ко зна чијег!...
..
..
Погледајте шта су штеточине направиле од тога летњег броја "Политике" петак, 22. јул 1994. стр.14
..
исто, стр.3
...
Мишеви су, дакле, оштетили овај број, тј. прве три странице, а онда и неколико при крају, брстећи рубрику ИН МЕМОРИАМ од ивица...
* *
Читате ли старе ноивине, оне које су штампане деведесетих минулог века? Свашта тамо има; прелиставајте их, ако вам се укаже прилика, али не носите са собом жилет у потаји, да исецате понекад неке чланке, који вам се допадну. Јер је то огавно.
Погледајте како су рекламирали, тај "НИН", који је "ваша традиција"! Мало морген. Кад је Србима била "традиција" Геџин Агипроп и комуњарска пропаганда, дело људи који су служили титоизму деценијама...?
итд. итд.
ПС. Кликните на сваку од ових фототипија да бисте их могли увећати и погледати делове чланака...
субота, 26. август 2023.
Путеви Србије који воде у будућност и љубав
Да ли је Бог или Случај Комедијант удесио "немогућ филм" јучерашњег дана, да видимо стари пут - по сувом – по планинском делу нашег завичаја – где и ми имамо своје старо имање, које нас повезује са памтивеком, са свим вековима нашег постојања, са бачијама, Ђурђевданом, Извором, липама, буквама и храстовима, потоком који прави малу клисуру до Кукавичке Чуке, а на неким деловима има и прерасти?
Ако је то био Бог, хвала.
Ако је био Случај комедијанст, могло је бити и горе и непоправљивије – поскок, а не двојнице црвеножутих печурки лисичарки!
Ако је био Бог, то је значило подвлачење, Наук.
Да се чувамо неких подмуклости. Пренагљивања, брзоплетости; самоуверености; и других ствари. Влашке магија, које имају ведско порекло, другим речима наше…
Био то Случај комедијант, или Бог, или неко трећи? Хвала. Показао нам је обновљен Стари пут кроз бескрајне и старе шуме српске, пупчану врпцу нашег детињства и завичаја, сребрни пут обнове на којем смо, као мали, доживљавали веома лепе ствари, али на којима смо и као стари, повремено, осећали неописиву енергију обнове, непатворености, природне лепоте, и неку загонетну моћ напуштених имања и кућишта, породичних гробаља, и кладенаца које није прегазила, смрвила „цивилизација“ да би их једног дана збрисала и мрље крви тога природног света. Већ сам био студент када су Тито и Вили Брант донели неке „одлуке“ које су покренуле стравичне последице (миграције становништва не само из североисточне Србије, него и са целог Балкана). Многи похрлише да зараде паре, и не само мањи део, него већина их је и зарадила, и вратила се да их родбина покопа на гробљима њиховим очева, а неки се још увек држе и дај боже да доживе и стоту на старим имањима, очевини, гајећи воћњаке, баште и пчеле. Само су ретки остали, као Зрнко, да на својим очевинама гаје кукуруз, овас и пшеницу, овце, и понеку краву; али и том човеку је коса поседела! Али петлови не престају да кукуричу у његовом шљивару; и човек не кука ни на кога…
Колико је таквих, успут (мора да их има још!)
Овај сребрни пут их повезује, од највишег врха Паљевина, висинске бање, и могућег Манастира Столпника, па све тамо до низина равног и валовитог Стига и Дунава…
Виђао сам тај пут у сновима последњих деценија; још док су ми синови били дечаци; тамо сам их водио; док су земљаци своју децу одводили у туђину. Не осуђујем их; сами су себи искоренили; и драго ми је да су се моји синови вратили овамо, на тај пут, који је лепши него у најлуђим сновима – атак на машту. (Хвала свима онима који су се потрудили да се тај, тобож споредни пут, обнови; водећи директно у будућност и љубав...
На том путу нека опет буди планинци који праве разлику од малих ногу између пара и среће. Срећа се ничим не може купити...
Ако не верујете себи и другима, својти, који свој подмладак не васпитавају на миту пара, злата и дуката, него на незаменљивости среће у животу, онда пустите ону незаборавну песму "С оне стране пиве..." коју преслушавају сви наши људи по свету, који знају да се никада више неће вратити у свој родни крај....
Уочи
Велике госпође 2о23. Б. Т.
*
* *
недеља, 5. фебруар 2023.
Мирослав Димитријевић АЖДАЈА
АЖДАЈА
Нас три брата били смо као три планинска масива.Сви смо одслужили артиљерију, сви упредасмо бркове и сва тројица надничисмо код Танасија Жикића, највећег богаташа у Темнићу . Када наше три мотике запраше, најдужа њива окопана је до заранка. Док се прашина још слеже на кукуруз, ми смо већ вечерали под газдиним вењаком и журимо нашој кућици слободици, сиротном мравињаку. И док ми подизасмо кулачку биљну породицу на непрегледним њивама, његов јединац за то време обешчасти нашу најмлађу сестру, лепотицу моравску, и она роди копиле. Посрамисмо се. Како ћемо свету на очи? Шта ће село рећи? Чистисмо преломаче, оштрисмо ножеве, шкргутасмо зубима. Једног дана уплакана сестра, не подижући поглед, закле нас у децу да га не дирамо. Ми као да увенусмо. А он галопом пројури коња, гледа нас право у очи кад се сретнемо, пије из бокала, а лепа му коса падне на чело, очи сјакте, ферман само што му не прсне на леђима. Леп, ал' мрзак нам. Нико од браће нема снаге сестрину заклетву да погази. За богомоље под записом у порти најдаље баца камен од момчадије, редом обара сеоску млађарију, а ми стојимо са стране, диже нам се коса на глави од увређеног поноса, ал' нећемо са гадом да се грлимо, па чак ни у коштац. Чујемо га ноћу како пева селом, а глас му трепери као у девојке, мушко и меко, срце да ти дирне. Обест и снага ломе му рам младих костију, чини се препући ће од јарости. Скоро годину дана смо били на мукама. Сестрино копиле прву реч коју проговори беше – тата. Нама језици утрнуше као да смо јели трњине. Сестрић леп, дугачак и глават као харамбаша, а плач му дебео и лењ. Биће јуначина. Сестра копни, поплавела као љубичица изнад снега, а ми један од другога скривамо погледе. И једног дана пуче гласина као сува земља: газдин син Станко, обесио се у винограду. Крадом сваки за себе пустисмо сузе. Изнутра га изеде нека аждаја. Убрзо сестра поче суво да кашљуца. Јектика нам се завуче у легло. Издвојисмо је од детета у другу собу. Сад сви стрепимо, зазиремо да уђемо код болеснице. Набили смо се у исту собу као у ступу. Али сестрин син упркос свему расте. И личи на оца.
петак, 4. новембар 2022.
ВРАЋЕН и ЧЕТРНАЕСТИ БЛОКИРАНИ БЛОГ "ОБЈЕКТИВ(noooooo!!)"
Здраво, Поново смо прегледали примену Blogger смерница заједнице https://blogger.com/go/contentpolicy на вашем блогу. Опет смо поставили блог после прегледа. Можете да му приступите на http://mynevadress.blogspot. com/. Хвала вам на разумевању. С поштовањем, Blogger тим
У тренутку (од)блокирања блог је достигао 37.457 укупних посета (покренут је 2011). Блог је био блокиран неколико недеља на основу (за мене анонимне пријаве) да крши нове смернице о садржају. Затражио сам поновни и поновни преглед садржаја и доказе за то да је ова локација, у склопу "Сазвежђа З" - прекршила строжије новоуспостављене смернице о садржају који се објављује, и наравно, таквих доказа нема нити их може бити, а ево и зашто...
Овај блог, који је у неку руку ГЛАСНИК "ПоРтАл"-а ("Сазвежђе З") - књижевни гласник посвећен култури, књижевности, политици, духовности и обнови, вредновању и превредновању, преиспитивању наметаних токова и дела у савременој српској књижевности, пре свега оној настајалој у 20. веку, и коју је велики поводањ избацио на спрудове српске земље, овај блог се није бавио плићацима, сотонским мрежама, и помодним политичким књижевним играчкама, ...
Добра је вест да је одблокиран овај блог на којем је је објављено доста тога што иде пре свега у захвалну књижевну и истраживачку грађу, а не у порнографске или шићарџијске ујдурме. Јер могло се догодити, да и не буде одкључан, на основу грешке компјутера или неоснованих тужби домаћих и страних тужибаба. Због тога сам захвалио тиму прегледача, који је вратио овај блог, тј. зато што га није уклонио...
Хвала. Што сте поново поставили блог. који Вас је можда, збуњивао насловом, доводио у недоумицу, на први поглед. То је блог посвећен књижевности уопште, а посебно0 српској књижевности.
Чињеница да сте вратили, и овај, као и друге блогове које сте закључали, након што сте их прегледали, враћа поверење, и велики је плус за Вас.
Лако је оптужити ма ког блоггера за забрањени садржај, поготову од стране неодговорних и апсурдних особа! *
Хвала још једном. Свако добро!
Мирослав Лукић (БЕЛА ТУКАДРУЗ)
* Овај блог тренутно садржи преко 150 публикованих постова и 25 тзв. Посебних страница. Ту има доста тога, садржаја, за које нисмо поседовали копије, и у том смислу - уклањање овог блога у целини била би велика штета, на првом месту за "Заветине", и аутора; на другом месту за српску културу и књижевност.
Забранили су ми пре пар дана 14 блогова, протествовао сам не знајући због чега су забранили. Нити ко је пријавио.Али то није важно. Цензура је уведена на мала врата, на велика врата. Иза чега се крије Blogger? "Ако не можете да пронађете линк на блогу, овде можете да пријавите кршења на која сумњате." Крије се иза потенцијалних доушника, које штити.
Протествовао сам. И откључали су тринаест блогова, учинили их опет доступним. Али још увек држе закључаним блог "ОБЈЕКТИВ(nooooo!!)".Вероватно је потенцијалним "контролорима" садржаја сумњив и сам наслов, његова контрадиокторност... Већина, ако не и сви блогови, које сам покренуо и објављивао последњих петнаестак година, посвећена је у најширем смислу речи, слободи, другачијем, обнови правих вредности, књижевној критици, критици уопште, ...
Дакле Blogger ево показује и једно сасвим другачије лице од оног декларативног! Чуди ме, да други блогери ћуте, не указују на то шта се у ствари догађа под увођењем нових смерница о садржајима на блоговима. Лако је и безболно ако неком обришу блог који постоји месец-два, али шта са оним блоговима који постоје од 2009? И који су имали и имају свој јасан профил? Зашто нису забранили раније, ако аутор крши правила? Кажу кад блоклирају неки блог да ће га и обрисати кроз 89 дана. Чекајте, али Садржај није ЊИХОВ!!! Зашто не дозволе ауторима закључаних блогова да преузму садржај својих постова, прилога? То је горе од друмске хајдучије!
Вечерас (30. октобар 2022) видим да су одблокирали тринаест блогова, али не и онај четрнаести "ОБЈЕКТИВ(noooooo!!)`. - Очекујем да и тај деблокирају. Ретки пријатељи ми пишу. "Мирославе повод ваше објаве о блокирању 14 блогова, немојте ништа да се секирате. Највероватније се то догодило аутоматски, и машине мисле да су на руском па проверавају. Можете да се пожалите, у том случају ће људско биће то да прегледа и да вам отвори. Није ми јасно зашто имате толико блогово, кад све може под један блог да стане. Можда су ограничили број блогова који једна особа може да поседује па су се правила променила. Надам се да вам је ово од помоћи. Поздрав".
Свака разумна подршка је од помоћи.
Међутим, не могу да не приметим да нико - понављам - нико од мојих седамдесетак "пријатеља" на тој друштвеној мрежи на којој сам објавио вест, вапијући глас, да сам подвргнут жестокој и неоснованој цензури, није реаговао, а скоро свима њима на речима је важна слобода, демократија итд. То је поразно!!!
То је више него поразно! Ако неки мисле да је мала ствар данас ако забране неки књижевни лист, или сајт или портал или блог који се баве нечим друкчијим - основаном критиком постојећега, наметнутим вредностима и афирмисањем ДУБОКЕ КЊИЖЕВНОСТИ, не дубоке државе" - обновом правих вредности и раскринкавањем лажи, сваке лажи, па и оне најпогубније - политичке, онда се грдно вара, а варајући себе вара и друге и тд.
Петак, 4. новембар 2022. Око 10 ч. пре подне
четвртак, 24. јун 2021.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Популарни постови
-
ИМА НЕКА ВАСИОНА | Су ТАНАСКОВИЋ „ Има нека васиона“, тихим гласом, као за себе, промрмља баба, замишљено загледана у шир... -
АЖДАЈА Нас три брата били смо као три планинска масива.Сви смо одслужили артиљерију, сви упредасмо бркове и сва трој... -
Да ли је Бог или Случај Комедијант удесио "немогућ филм" јучерашњег дана, да видимо стари пут - по сувом – ... -
ЧИТАЈУЋИ СТАРЕ НОВИНЕ .. Због недостака простора за смештај Разне грађе нашег "Документационог Центра"- у оквирима тзв. Велике ма... -
Пријатељ , уважени адвокат Зоран Ђ. , на питање колико кошта писање поднеска, тужби и сл. каза сумукоја ме изненади. Учинио ми је ус... -
ДОБРА ВЕСТ! Здраво, Поново смо прегледали примену Blogger смерница заједнице https://blogger.com/go/ contentpolicy на ваш...
Сфера Корена
-
ОЧЕВИ И СИНОВИ! ОТАЦ И СИН! - Пише: Игор Ђурић Најважније је знати када и где (и коме) припада које место у датом времену (тренутку). Још је важније да отац на време схвати када ј...
-
-
The last point of descent to hell, Boris Nad & Alexander Dugin - Alexander Dugin Boris Nad *AN INTERVIEW WITH* *ALEXANDR DUGIN: WESTERN ROAD TO HELL* *Boris Nad* Alexndr Dugin is the most important geopolitician of t...
Пре 7 година
