РЕКВИЈЕМИ

Рапсодија у белом или слутње пред смрт Очеву  и агонију моје друге жене

Све долази доцкан осим Судњег часа, зато што је смрт,

Као зрење воћу, дата и задата човеку.

У понедељак, 4. Јануара 2015. У 23:45 ч.

Након што ми је брат јавио да...

Приближава се час преображаја. Неизбежно.

Разговарао телефоном са нашим старим оцем

Који живи у нашој родној кући на селу,

Пожалио се да му немоћ долази из ногу, крста, руку...

Читавог дана нисам излазио због вејавице.

Ветар је вајар и архитекта, помаже му Сила времена.

Оно о чему сам размишљао јуче и прекјуче, и последњих дана – Пудино –

Није ли призивање ишчезлих духова, прошлости, фатаморгана?

Не могу да заспим, не.

Жена је попила кубанске капи и прилегла.

Сиријци су галамили под прозором, не као летос,

Јер сада мраз уређује улице и друго....

(Из Необјављених забележака и рукописа - ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ)