ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

Укупно приказа странице

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

среда, 13. април 2016.

ПЉАЧКА

ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА борба наших филмских радника да се законом заштите њихова имовинска ауторска права и да престане пљачка њиховог рада - можда ће коначно добити епилог.
Јер, ово питање поново је отворио и Национални савет за културу (НСК) истичући да у овој важној области код нас преовлађују потпуни хаос и нелојалност. То се, пре свега, односи на заштиту ауторских права филмских аутора, чије је дело на удару бескрупулозне и неконтролисане експлоатације од стране ТВ кућа и кабловских оператора. По питању надокнаде за коришћено дело аутори или њихови наследници у потпуности су искључени. Ово се посебно односи на заштиту колективних ауторских права, где је стање и најгоре, истакнуто је на седници НСК.
Како то у пракси изгледа, за "Новости" говори редитељ Горан Марковић, који каже да су са филмским ауторима још у социјализму склапани "робовласнички уговори".
- По тим уговорима, ми нисмо имали никаква права, а продуцент сва. Још увек неке пропале продуцентске куће издржавају неколико службеника који су преостали од пара које добијају за наше филмове. Моји филмови су приказивани на стотину пута на разним телевизијама, нарочито на државној, а да никада за то нисам добио ни динара. У цивилизованим земљама, ауторска права се исплаћују одмах, по аутоматизму. Код нас, закони се не поштују, а понајмање онај о ауторским правима.
Марковић каже да је лично водио судски поступак за права која су била угрожена разним издањима његових филмова на ВХС касетама и ДВД дисковима. После маратонског процеса који га је, признаје, много коштао, пресуђено је у његову корист. Али, додаје, од тога никада није могао да наплати ни динара, па је "дигао руке и од државе, и од њеног правног система".
- Тек у последње време, приватном иницијативом, почео сам да добијам надокнаду за ауторска права од неколико малих, приватних телевизија. Оне веће не хају за своје обавезе - истиче Марковић.
"Сабирни центар"
По речима композитора Зорана Симјановића, веома је значајно што је НСК покренуо ово питање.
- Верујем да ће и Завод за интелектуалну својину ускоро позитивно да реагује. Јер, наши филмски аутори су већ деценијама оштећени, кабловски емитери и власници телевизија обогатили су се на нечијем раду и ауторским делима, злоупотребљавајући то што у овој области не постоји законска регулатива. За то је крива држава, али и сами филмски аутори, јер нисмо успели да се окупимо и искоординирамо на начин као што је то урадио СОКОЈ, па музичарима морају да се исплате ауторска права. На исти начин закон мора да штити и редитеље, сценаристе, сниматеље, глумце, и надам се да ћемо успети у томе.
УФУС ЗАШТИТА ЧЕКА ПОТВРДУ
Колективна ауторска права законски је могуће заштитити само путем организације која се искључиво тиме бави, а која у Србији још увек не постоји. Зоран Симјановић, међутим, каже да је председнишштво Удружења филмских уметника Србије, септембра 2014. основало УФУС Заштиту - Организацију филмских аутора Србије.
- Циљеви организације су остваривање ауторских права, на основу уговора са УФУС Заштитом. Октобра 2014, Министарство финансија Србије дало је потврду о извршеној регистрацији организације. Али иако је УФУС Заштита од Завода за интелектуалну својину од 2014. тражила издавање дозволе за обављање своје делатности, та потврда још није стигла - каже Симјановић, који је председник Управног одбора УФУС Заштита.
(сутра - Шта кажу аутори?)


ТВ куће пљачкају ауторе

недеља, 10. април 2016.

Изабрана дела Ристе Василевског

Приврженик стиха / Д. Богутовић | 09. април 2016. 22:08 |Изабрана дела Ристе Василевског. Несвакидашњи заједнички подухват шест издавача из пет земаља

ВЕЛИКИ пројекат, Изабрана дела Ристе Василевског, у 15 томова, заједнички објављују шест издавача из пет земаља, што је почаст ретке врсте у овим оскудним временима.
Матица македонска” (Скопље), “Ободско слово” (Подгорица), “Херцеговина” (Требиње), “Штампар Макарије” (Београд), “New press” (Смедерево) и “Арка” (такође Смедерево), пришли су овом послу изузетно озбиљно, о чему сведочи уређивачки одбор од чак десет истакнутих књижевних критичара и теоретичара, опширне студије које прате сваку књигу и изузетна опрема.
Такву пажњу Василевски, који деценијама пише и објављује на српском и македонском, свакако заслужује, јер су његове песме и антологије изузетно високо оцењене, као и преводилачки рад. Нема аутора који је више учинио на зближавању двеју култура, што потврђује чињеница да је до сада са српског на македонски и обрнуто превео чак 287 књига.
Његове песме објављене су на 25 језика и заступљене у 250 домаћих и страних антологија и зборника. За Миодрага Павловића, великог зналца песништва, Василевски је “мислилац и етнолог, историчар религије и њен приврженик”, док Љубомиру Левчеву, највећем бугарском песнику, личи “на Краљевића Марка, чију славу, као своју, прихватају сви балкански словенски народи”.
Угледни руски песник Максим Замшев написао је да је “један од стубова на коме почива сабрано песништво”, а познати македонски песник Гане Тодоровски, како се “у предворју поезије Василевском мора скинути капа”.
До сада је изашло шест томова изабраних дела: две књиге поезије, (“Временија; Играње главом” и “Сушт”), “Моћне струне” - антологија македонског песништва од 9. века до данас и три књиге “Трајника”, које чине јединствене и први пут свеобухватно објављене антологије поезије песника свих националних мањина и свих етничких заједница у Србији.
Почетком следећег месеца појавиће се два тома, “Отисци свесног” и “Ништа изван нас”, који обухватају објављене и рукописне књиге филозофема и цртица, а преостали томови наћи ће се пред читаоцима до краја године.
- Сабрана дела сугеришу да је дело неког аутора завршено, док изабрана дају наду да аутор има још шта да каже, и да се иза тога може тајити и нешто најбоље што је могао да каже. Ја се скромно надам да ћу бити један од таквих - каже за “Новости” Василевски.
- Због тога и нисам хтео да “губим” време у “дотеривању” раније објављиваних књига, него сам их пустио да у изабраним делима наставе свој живот онако како сам их некада ситуирао и препустио судбини. И необично ме радује што такве још налазе све новије путеве да стигну до читалаца на другим језицима. Што ће се само у мају ове године појавити њихови нови преводи на француском, руском, румунском, бугарском...
ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ
ЧЛАН Македонске академије наука и уметности и добитник посебног признања за врхунски допринос српској култури, Ристо Василевски обасут је наградама које је тешко само набројати. Међу њима су: “Браћа Миладиновци” (Македонија), “Атлант словенства” (Бугарска), “Балкан и Европа” и “Никита Станеску” (Румунија), “Мала Нобелова награда” (Русија), “Милан Ракић”, “Србољуб Митић”, “Печат кнеза Лазара”..
Приврженик стиха

петак, 8. април 2016.

Српско руски марш





Отпремљено је 25.10.2009.
Čajkovski...Istočna kriza...srpsko turski rat...ruski dobrovoljci...jedno od najlepših dela Petra Iliča

У Бечкереку изнели жито, уселили глумце

Војвођанске приче: У Бечкереку изнели жито, уселили глумце /  Слободан ПАШИЋ | 07. април 2016. 16:44 | Коментара: 0 Због љубави банатског спахије према глумици из Пеште, 1839. у данашњем Зрењанину никла најстарија позоришна зграда у Србији. Житни магацин преуређен у дворану за представе. Учитељ први редитељ.

У центру града на Бегеју налази се најстарија позоришна зграда у Србији - предивно барокно здање подигнуто 1839. готово три деценије пре постављања темељца за Народно позориште у Београду.
Ово здање већ 177 година служи богињи Талији и у тесној је вези са историјом позоришта у Великом Бечкереку, како се Зрењанин најдуже називао. Бечкеречки учитељ Марко Јелисејић, на прелазу два века био је не само најплоднији преводилац позоришних комада, већ према сведочењу великог српског романописца Милована Видаковића, и организатор и редитељ првих позоришних представа. Већ крајем 1787. Јелисејић је са ђацима организовао представе и, по речима Антонија Хаџића, сматра се, пре Јоакима Вујића, праоцем српског позоришта.
По легенди, најстарија позоришна зграда изграђена је захваљујући богатом банатском спахији Иштвану Хертелендију, који је познат и као власник атрактивног дворца у Бочару. У жељи да што чешће гледа глумицу у коју се заљубио у Пешти, Хертеленди је дао да се подигне дворана, односно да се у позориште преуреди житни магацин, на главном тргу тадашње престонице Торонталске жупаније на Бегеју. Из те грађевине развиће се у будућности право, модерно позориште.
- Позоришна зграда са 246 седишта у партнеру, по 210 у партер ложама и ложама на два спрата, као и 200 за стајање на трећој галерији, била је у власништву Магистрата. Сцена је уступљена за културно уздизање суграђана, за формирање и неговање позоришне публике. Убрзо је основан и Позоришни одбор, с циљем да салу издаје и што боље организује гостовања и наступе немачких, мађарских и српских трупа, концерте музичара, мађионичарске и акробатске представе - износи театролог Александра Милошевић, која је проучавала историју најстарије позоришне зграде у нашој земљи, под чијим је кровом од 1946. модеран театар "Тоша Јовановић".
Како је зграда бивала атрактивнија, градски оци су јој мењали намену, па је так 1873. бечкеречки дневни лист на мађарском "Торонтал" забележио план локалних власти да се зграда адаптира у Палату правде. Уз циничан коментар "ала ће то бити неко театрално правосуђе"... Прва реконструкција изведена је 1884, када је испод сцене оформљен простор за оркестар. Наредна обнова догодила се 1923, по пројекту чувеног архитекте Драгише Брашована, а 1927. уведена је струја.
Завршетак Другог светског рата зграда је дочекала без многих значајних обележја, наравно по вољи нових власти и идеологије. Због религиозних симбола уклоњена је и гвоздена завеса декорисана анђелом који свира на харфи... Барокни стил морао је да устукне пред амбијентом радничке класе... Тек 1957. згради је враћен првобитни изглед, уз ангажовање архитекте Ђорђа Табаковића и сценографа Владимира Маренића, који су још осликали таваницу и израдили орнаменте.
На основу урбанистичких планова из шездесетих година, у центру Зрењанина била је предвиђена изградња новог позоришта. Градски самодопринос определио је 11 милиона динара за ову намену и постојале су тенденције да се старо позориште сруши, а изгради ново, савремено...
- Срећа да је Трг слободе стављен под заштиту државе. Конзерваторски радови обављени су 1980, а четири године касније, обновљена је и фасада према старим фотографијама. Са уличне стране дозидан је и спрат ради нивелисања висине са суседним грађевинама. Ту су се нашли камерна сцена и други пратећи објекти - описију данашњи изглед позоришта Весна Каравида и Бојан Којичић, конзерватори зрењанинског Завода за заштиту споменика културе.
Очување барокне сале позоришта, са акустиком, функционалношћу и лепотом, највећи је успех Зрењанина у очувању градитељског наслеђа.
ГЛЕДАЛИ БАЛЕТ 1895.
Јула 1895. овде је наступио ансамбл балета из Будимпеште, са 14 балерина, међу којима су биле и тада у свету познате Емилија Жужанић и Рожа Рајс. У марту 1911. десио се атрактиван наступ трупе Јапанског царског позоришта, с тада познатом глумицом Ханако. Глумци у егзотичним националним ношњама изазвали велико интересовање публике. Овде су гостовали истакнути уметници из Русије...
КАМЕН СА ФРУШКЕ ГОРЕ
Последњи власник житног магацина, који је 1839. претворен у позориште, била је богата јерменска породица Ћерћанфи. Утемељене су тврдње да су тај магацин 1736. подигли шпански колонисти. И, то раскопавајући темеље Бечкеречке тврђаве, саграђене 1526. од камена који је са Фрушке горе Дунавом, Тисом и Бегејом шајкама довожен у Велики Бечкерек. Тврђава је срушена после склапања Карловачког мира, почетком 1701. Полумиленијумска генеалогија камена, уграђеног у необично масивне зидове зграде, објашњава феномен изузетне акустичности позоришне сале.
Војвођанске приче: У Бечкереку изнели жито, уселили глумце

Популарни постови

Сфера Корена

Претраживање Сазвежђа

Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ, ДИЦА СЗ , Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара , Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ , ИЗВОДИ ,БАЛКАН ,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан , Заставица ,Оличење немогућег , Цариградским друмом ,Брест ,,Дибидус , ШОДЕР ,Паукова мрежа ,УЕРКА 1 ,Ђавоља капија ,ВРТИБОГ ,МАГАЗА Заветина ,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito , Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом , Дукат, Наши поседи,Врата Звижда , Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ , АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни , БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З ,Бездана уметност , Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ , ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија , Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS +,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК , Фонд „ЗАВЕТИНА“... ,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА , Посебна породична заветина , РЕНЕСАНСА, КОМПАС , , ВРЗИНО КОЛО ,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј , МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , , Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА , Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1 ,Библиотека ПЕЛАЗГИОН Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Библиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА ,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА , ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОПСТАНКА ( као "Српског књижевног гласника")

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

Пуноважни биографски податак о припадности

Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
ЛеЗ 0007958