ЈЕФТИН ЈЕ ОВО СВЕМИР ...

 

Веровали или не, Неочекивана писма, Препоручено

Povodom Fernanda Pesoe

6 новембра, 2011

 5. новембар 2011. 22.52, Su. Tanaskovic  је написала:

 

Mit, koga delimično možemo svrstati i u arhetip je duboko ukorenjen u ljudsko biće. Svoju individualnost kao prihvatanje datog nam prava po rođenju odbijamo jer pribegavamo majčinom skutu koji treba da ublaži udarce života, Majke kao arhetipskog oslonca. Čak i kada smo svedoci da se sve oko nas menja, da se raspao i patrijarhat i matrijarhat, kada je društvo u surogat obliku preuzelo brigu o nama i našem vaspitanju, počinjemo samo da zamenjujemo arhetipe, oslonce, utočište u kome imamo utisak  zaštite i lažne sigurnosti, i samog društva kao „majke“ koje nas ušuškava u strahove i nudi zamenu moći kao odbranu od opšte inferiornosti. Mitologija je u svakom svom obliku prepreka na putu individuacije, i još dalje, dublje i više, oboženja. Ličnost mora biti osamostaljena, tražeći oslonac u onom delu sebe koji nas produhovljava. Sopstveni život otupljujemo samim načinom na koji ga poimamo. U svoju predstavu o životu ne unosimo ni trunku poezije, zaboravljajući suštinu, onu osobenost koju u sebi osećamo kao JA. A duša mora da je poetična u svojoj suštini, čak i kad pati pod okovima našeg lažnog samouverenja o sopstvenoj veličini.

Kako demistifikovati nasleđe, mitove, arhetipove, ne samo trenutnog vremena, već i naše individualne lične karme? Verovatno će odgovore na ta pitanja dati neki drugi čovek buduće civilizacije koja bude savladala lekcije života i ljubavi. Trenutno je ovo jeftin svemir kako kaže Pesoa:

Ja sam rastojanje između onog što želim da budem
I onog što su drugi načinili od mene,
Ili polovina tog rastojanja, jer tu i života ima…
Uostalom, to sam ja…
Neka se ugasi svetlost, i vrata nek se zatvore
Neka se samo šum papuča iz hodnika čuje.
Nek ostanemo u sobi sami ja i moj beskrajni mir.

Jeftin je ovo svemir.